понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:33

Цензура и докази

Аутор: Јово Бакићсреда, 11.03.2015. у 08:15

Недавно је Јоханес Хан, комесар за европску политику суседства и преговоре о проширењу, казао да су му потребни докази да у Србији постоји цензура. Изгледа да Хан радије верује председнику Владе Републике Србије но жалбама на њега.

Свакако, добро је што Влада Републике Србије, макар и наизглед, ужива поверење у Бриселу, али се ваља запитати шта је то што челнику српске владе доноси поене у ЕУ, док истовремено Република Србија пужевим корацима напредује ка породици европских народа. Другим речима, како то да је у Републици Србији све тако сјајно (занимљиво је да се и четвртина пунолетног грађанства Србије с тим слаже), а да још није отворила ниједно поглавље преговора о чланству у ЕУ? Да се, можда, не ради о уобичајеној (полу)колонијалној тактици: хвалимо владу док раде посао за нас, али им не дајемо ништа што би им помогло да стварно унапреде своју земљу?

Да се не ради, можда, о чињеници да је ова Влада Републике Србије „најкооперативанија” од свих, почев од 5. октобра 2000, према „решавању питања Косова”? Дакако, потписник ових редака неће нападати „кооперативност” у поменутом питању, јер сматра да су му генерације Срба погрешно приступале, те да је Космет изгубљен најдоцније у НАТО агресији 1999, и да је сада само питање како ће се правно тај чињенични губитак уобличити, а преосталим Србима на Космету живот олакшати. Но, обавеза је да се постави питање да ли решавање овог проблема јесте цена за систематско ограничавање слободе говора у Србији. Ако је тако, а оправдана је бојазан да јесте, онда то сведочи о проблематичним темељима на којима је ЕУ саздана. Другим речима, неопходно ју је преутемељити како би, од једне империјалне и бирократизоване регионалне силе у служби глобалне империје САД, започела приближавање демократском идеалу и социјалној праведности, слушајући глас својих грађана и нација.

Ако се начас вратимо слободи говора у Србији, онда можемо комесару Хану препоручити да, примерице, разговара сa Ољом Бећковић, не би ли сазнао како то изгледа када неко ради телевизијску емисију четврт века, како под режимом Слободана Милошевића тако под различитим владама у постпетооктобарском режиму, све до владе Александра Вучића, која јој је, напослетку, онемогућила да се бави послом који је обављала у корист јавности. Ако је нека влада у Србији у тој мери бескрупулозна да онемогући емитовање култне телевизијске емисије, каква је перспектива других новинара који би се за слободу мисли и говора, те достојанство професије борили? Свакако, Јоханес Хан би могао да поразговара и с другим истакнутим новинарима у Србији, па и са преосталим интелектуалцима и опозиционарима. Могао би погледати насловне стране таблоида у Србији у последње две и по године, и уверити се у бесомучну тежњу Александра Вучића да све потенцијалне политичке противнике, било из опозиције било из владајуће коалиције, било његовог СНС-а, криминализује и држи испод 10 процената подршке.

Напослетку, Савет за борбу против корупције сачинио је Извештај о власничкој структури и контроли медија у Србији. Преведен је на немачки, и доступан је припадницима Европске народне странке, па комесар Хан, европски народњак, без тешкоћа може с њим да се упозна. Ту може наћи прегршт доказа о политичкој контроли средстава масовног општења у Србији. Ако, пак, жели да се упозна с конкретним методима утицаја на њихове власнике, оглашиваче, уреднике и новинаре, потписник ових редака, који понешто зна о овој теми, врло ће радо поделити своја сазнања с њим. Пре тога би волео да их подели и с министром културе и информисања у Влади Србије, али сумња да било који од ове господе има слуха за проблеме с којима се новинари и јавност данас сусрећу у Србији. Наиме, обојица за речену тему надлежних људи, комесар Хан и министар Тасовац, као и албански лобиста Данијел Сервер, који се ничим неизазван о овој теми изјашњавао, мегатрендлија Зоран Аврамовић и саветник Томе Николића Оливер Антић, те владини саветници Тони Блер и Алистер Кемпбел, задовољни су слободом говора и штампе у Србији.

Него, да ли, можда, о цензури сведочи чињеница да на телевизијама нема озбиљних расправа неистомишљеника о „Београду на води”, пројекту који оспоравају САНУ и Академија архитеката Србије, или о продаји „Телекома”, коју оспорава Академија инжењерских наука Србије? Да ли је циљ да се грађани држе у блаженом незнању о животно важним питањима? Напослетку, да ли грађани Србије, ЕУ на страну, без борбе пристају на неограничену изложеност политикантско-пропагандним насртајима председника владе и сарадника на здрав разум?

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари54
5ae86
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

da, da
Vec sam pomalo umoran od citanja ovakvih Bakicevih tekstova i podsecanja doticnog da se nije potresao oko cenzure pre 2012. godine, na primer tekst u Politici, "Vozd i javnost...." , gde je takodje zapomagao nad hudom sudbinom "Utiska nedelje". Zanimljivo mi je da sada pominje dopunjeni izvestaj Agencije, ali se ne secam da ga je spomenuo kada je prvi put objavljen i to za vreme "slobode" septembra 2011, one slobode za kojom sada placu tadasnji ljubitelji demokratske autocenzure i prakticnih saveta za gajenje sobnog cveca, koji tada nisu primecivali nista lose u drzavi i kod onih cija su dela tako hrabro precutkivali
Matija Soskic
Najbolji dokaz za cenzuru medija u Srbiji je to sto i pored masovne nezaposlenosti, cija stopa trenutno iznosi 30%, u medijima se retko nadje clanak u kome gradjani za to optuzuju vladu ili cak da joj postavljaju pitanje sta je do sada uradila po tom pitanju. Umesto toga, u novinama se pojavljuje clanak u kome kancelarija predsednika ocenjuje njegov rad kao uspesan, a meri ga kilometrima njegovih putovanja i brojem zemalja koje je posetio! Nezapamcena stopa nezaposlenosti u Americi bila za vreme Velike ekonomske krize 1929, kada je stopa nezaposlenosti dostigla 29%!
Betty Boop
Gospodin Bakic je napisao odlican tekst. Medjuti, problem je u tome sto se on ne slaze sa EU i njenim birokratama samo zato sto podrzavaju Vucica a ne opoziciju, tj. DOS-ovce. On sustinski ne kritikuje EU i zato njegov tekst nema vrednost.
Nemanja Nema Prezime
Bakiću ne možeš da upoređuješ društveni napredak i napredak ka Evropskoj uniji. Otvorili smo silna poglavlja a narod živi sve gore, mladi i pametni emigriraju (mada beže i stari), neznalice se baškare na vodećim funkcijama u državi, sve se raspada. Biti u EU i živeti pristojno su dve različite stvari.
С В
Одлично! Додао бих још да у Србији не постоји самоцензура информисања ,већ постоји формални парламентаризам. Ове појавае који се међусобно допуњују и зависне су једна од других. Јавности се на све начине онемогућава да сазна оно што је битно,а са друге стране законе формално изгласава парламентарна већина сачињена од људи који не размишљају о општем добру,чиме се прикривају центри утицаја. Тако се формирају посебне групе богаташа засноване на закону.Овакве појаве медији не помињу. Нпр. извршитељи или тзв.приватни извршитељи, засновани на закону, који им омогућава да формирају своју комору и своје енормне тарифе. У искључиву надлежност су им предата наравно јавна предузећа која их плаћају.Тако се дошло на законит начин до ,,јавноприватног парнерства,'' који ће на крају платити грађани. Нек' се спреми фонд здравственог осигурања,( а за њим грађани) за плаћање лекова који ће прописивати приватне лекарске ординације,по свом уверењу,а за које ће време показати на чему је засновано. Итд

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља