понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Био сам Београђанин и пре него што сам постао почасни грађанин

Аутор: Зорана Шуваковићчетвртак, 12.03.2015. у 08:15
(Фото Ројтерс)

„Имам тек 84 године, није време да се повлачим.” Да је ове речи изговорио било ко други, а не најстарији члан надалеко чувене норвешке породице Столтенберг, схватили бисмо их као пошалицу на рачун сопствених година. Али бивши министар одбране, спољних послова, бивши амбасадор у УН, високи комесар УН за избеглице, изасланик генералног секретара УН за бившу Југославију, Торвалд Столтенберг се уопште не шали него врло узбуђено прати високи рејтинг тренутно опозиционе Радничке партије, активно учествује у изборној кампањи и очекује да социјалдемократија на првим следећим изборима од конзервативаца преузме кормило земље.

У породици Столтенберг дешавају се и лепе и тешке драматичне ствари. Пошто је у два наврата био премијер Норвешке, Јенс Столтенберг, син Торвалда Столтенберга, од октобра прошле године је генерални секретар НАТО-а, а само три месеца пре тога преминула је Торвалдова најмлађа кћерка Нини (рођена у Београду 1963) која се дуго лечила од дугогодишње хероинске зависности. Торвалд се (тако га једноставно данас зову Норвежани, док су за сина Јенса задржали презиме Столтенберг) није предао. Већ четири године је на челу норвешке комисије за реформу политике према дроги, челник је Нордијске комисије за одбрану и спољну политику, важи за најкомпетентнијег војног аналитичара, на листи је Радничке партије за руководећу позицију у Ослу (локални избори су на јесен)... Уз све то и многе друге обавезе, посебно се обрадовао што је постао почасни грађанин Београда, града у коме је службовао као млади дипломата, где има много блиских пријатеља, где му се родила кћерка Нини.

„Дубоко ценим што сам постао грађанин Београда. Морам да признам да сам се и пре овог признања осећао донекле као Београђанин. У време моје прве службе научио сам језик, читао новине, супруга и ја смо се са нашом децом Камилом, Јенсом и Нини шетали по Калемегдану... Данас је моја породица мања, и многи београдски пријатељи су умрли. Али имам још доста блиских људи са којим сам у сталном контакту. Каћа Котлић, Рада Ђуричин... не бих да набрајам, бојим се да у брзини неког не изоставим.”

Тридесет година касније, као мировни посредник на Балкану нисте успели да се постигне мир у бившој Југославији?

У јесен 1993. лорд Овен и ја направили смо нацрт мировног споразума који је био прихваћен од свих зараћених страна у БиХ. А онда се одједном испоставило да Бошњаци неће да га потпишу – зато што су Американци приговорили да такав документ прекраја Босну и сецка је на територије које су освојене силом оружја.

Рат је потрајао још две године...

И још много људи је у том периоду изгинуло, а онда су Американци скројили Дејтонски споразум, који нас је све обрадовао због тога што је крвопролиће најзад стало. Али Дејтон је такође поделио Босну и прихватио поделу на територије освојене у рату. Бошњаци су добили мање територије него што је било предвиђено Овен–Столтенберговим планом којим је требало да им припадне 33,3 одсто територије БиХ.

Нордијске земље одавно сарађују, а ви сте са тимом стручњака направили низ предлога да та сарадња у области одбране и спољних послова буде још боља?

Пошто је опремање одбрамбених снага уређајима високе технологије данас јако скупо, нису све нордијске земље у прилици да се носе са тим повећаним трошковима. Иако је Норвешка чланица НАТО-а а остале земље то нису, сви смо спремни да улажемо у заједничко сателитско надгледање Арктика, на пример. Већ имамо заједничку амбасаду у Берлину, на пример, а планирамо да отворимо заједничко представништво у Бурми и још неколико места. Тиме се знатно смањују трошкови.

Норвешку амбасаду у Београду нећете спајати са осталим нордијским суседима?

Наравно да не. Ту остају посебно и шведска и финска и данска амбасада. Наравно и норвешка, јер наша амбасада је у Београду још од Другог светског рата. Ми смо традиционални и блиски пријатељи.

Да ли делите мишљење НАТО-а и појединих норвешких политичара да Русија представља безбедносну опасност за Норвешку, са којом дели границу, и за остале нордијске земље?

Не сматрамо да не постоји опасност од Русије на северу. Никоме се не допада то што Русија повећава војно присуство на северу, али ми то не видимо као претњу. Ми Норвежани никад нисмо имали оружани сукоб са Русијом. Ни за време царске Русије, ни за време СССР-а, ни данас са Путиновом Русијом. Зашто би сада дошло до сукоба кад га није било никада раније, у много горим временима. Подсетићу да су 1944. руске снаге ослободиле Финмарк (округ на северу Норвешке). Много је Норвежана тада било забринуто јер су стрепели да ли ће се Руси повући. Хоћу да кажем да добро сарађујемо и разумемо се са Русијом и верујем да ћемо тако наставити и у будућности.

Шта мислите о вашим суседима?

Са суседима треба разговарати, смејати се, размењивати људе, да би се још боље разумели

Прошле године сте изгубили кћерку Нини. Много сте се ангажовали око измена политике према тешким хероинским зависницима. Предложили сте измене у тој политици у Норвешкој и активно учествујете у међународној комисији за наркотике и илегалну трговину наркотицима. Какве су промене направљене у Норвешкој у том смислу?

До сада врло мале. Норвешке странке и јавно мњење мисле да је наша досадашња политика према зависницима добра, али ја се са тим не слажем. Док год годишње губимо 250 људи зато што су се предозирали хероином, не можемо да кажемо да се успешно боримо. Зато сам задовољан што сам на челу ове комисије и што смо предлог о изменама упутили влади. То су тешка питања и око тога се у Норвешкој води оштра дебата, као и у другим земљама. Наш предлог је да се тешким хероинским зависницима којима није помогао ниједан лек омогући да хероин добијају преко рецепата у виду таблета. Ми мислимо, а то поткрепљујемо и подацима из земаља које су се одлучиле на овај приступ, да би се тако смањила опасност од убризгавања уличног хероина, смањио криминал и омогућио хуманији живот тешким болесницима.

Али Норвежани се не слажу са таквим предлогом?

Ипак сам оптимиста и мислим да ће овај наш предлог да прође. Био сам охрабрен када сам у Швајцарској видео да је број смртних случајева смањен када су увели преписивање хероина и још неке мере како би олакшали живот тешким пацијентима. У Норвешкој је то увек тако: да би заживела нека нова мера, претходно о њој мора да се постигне најшири договор, са њом мора да се сложи већина не само из политичких и стручних структура.

Хоће ли Радничка партија, у којој ви радите целог живота, победити на следећим изборима?

Чињеница да нас тренутно подржава 40 одсто Норвежана поткрепљује мој оптимизам.


Коментари7
742c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bogdan basaric
Bice dobro,ukoliko sin ne bude ponavljao greske svoga oca... Raspad Jugoslavije u krvi,neoprostiv je greh,svih koji su to mogli da sprece. Kao sto je poznato,stariji Stoltenberg bio je u sredisti nase sveukupne tragedije.
dragan zagrajski
@Tito Agent Potpuno delim vaše mišljenje o zapadnim "mirotvorcima" na Balkanu.
vox populi
@tamo blizu | 12/03/2015 09:52 A kako bi vi prepustili bosansku Krajinu (Drvar, Grahovo) bez borbe? Isti slučaj kao sa RS Krajinom. Inače, Karadžić je sa Tuđmanom dogovorio zamjenu Posavine za Krajinu u BiH, uz uslov da se Mladićeva vojska ne petlja u Oluju.
e d
al je sestan pedantan i detaljan u referencama na kraju knjige.. pravi skolarac..
on je nas
Jedan prijatelj, koji je bio u njegovom drustvu, mi je pricao da je Stoltenberg uvek govorio da su Hrvati ustvari Srbi katolici.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља