БЕОГРАД - Србија би сада била потпуно другачија да је Зоран Ђинђић жив, а земља није довољно искористила шансу коју је имала његовом политичком визијом и снагом, оценили су данас учесници скупа „Политички тестамент Зорана Ђинђића”, поводом 12. година од смрти убијеног премијера. Блиски сараданици Зорана Ђинђића говорили су о његовом научном и политичком раду, али су подсетили и на то да је реч о политичком убиству, а да његова позадина још није разоткривена.

Лидер Нове странке (НС) и Ђинђићев наследник на месту премијера Зоран Живковић сматра се у истрази о политичкој позадини убиства није одмакло током последњих 10 годинма, и да за то не постоји политичка воља. Према његовим речима, нема поолитичке воље код оних који су на власти били од 2004. па до данас, јер се они такве истраге плаше из својих личних, политичких или криминалних разлога.

„Инспираторе треба тржити у клану Милошевића, то није само породица Милошевић, већ и поражене снаге 5. октобра и разне несхваћене демократске стране, разни кланови из војне безбедности, државне безбедности, и класичан криминални миље”, казао је Живковић.

Живковић је истакао да би Србија да је Динђић жив била чланица Европске уније, са решеним питањем Косова и јасном економском политиком.

 Члан Ђинђићеве владе и универзитетски професор Жарко Кораћ истакао је да је „политички тестамент Зорана Ђинђића остао непрочитан и несхваћен”.

„Занимљиво је то да он има већу подршку данас, него док је био жив”, истакао је Кораћ и подсетио да је док је био премијер Ђинђић сматран највећим државним непријатељем.

Професорка права Весна Ракић Водинелић истракла је да је Ђинђић велику пажњу придавао и владавини права, а не само економији. Према њеним речима, за Ђинђића је најважније било да народ разуме то што је он говорио, о важности сваког сегмента друштва, па је у том контексту поменула и његову изјаву „да се и Устав маже на хлеб”.

Скуп у прес центру Удружењу новинара Србије организовала је Нова странка.