Породица, чланови владе, бивши сарадници, представници политичких странака и грађани одали су јуче почаст Зорану Ђинђићу, премијеру Србије и лидеру Демократске странке на 12. годишњицу његовог убиства.

У Алеји великана на Новом гробљу, супруга Зорана Ђинђића, Ружица, и син Лука положили су цвеће и одали пошту на Ђинђићевом гробу.  

Чланови Владе Србије, предвођени премијером Александром Вучићем, одали су пошту и положили венац на спомен-плочу у дворишту Немањине 11, где је 12. марта 2003. године убијен премијер Зоран Ђинђић.

Венце у Алеји заслужних грађана, где је премијер Ђинђић сахрањен, положили су и чланови Ђинђићеве владе Гордана Матковић, Горан Питић, Александар Влаховић, Драгослав Шумарац и Слободан Милосављевић.

Чланови Владе Србије чији је председник био Зоран Живковић положили су цвеће на спомен-плочу. Живковић је рекао да су убиством Ђинђића реформе заустављене и да елита Србије улаже велике напоре да настави оним путем који је поставио Ђинђић.

Живковић је са делегацијом Нове странке положио венац на Ђинђићев гроб. У Алеји великана венац је положила и делегација Социјалдемократске странке предвођена Борисом Тадићем.

Више стотина чланова Демократске странке је пешке стигло од седишта странке у Крунској улици до Новог гробља, где су положили венац и цвеће. На челу колоне која с кретала улицама поред лидера ДС-а Бојана Пајтића били су Гордана Чомић, Борислав Стефановић, Горан Јешић, Драган Шутановац и Драгољуб Мићуновић. Пајтић је рекао да је време за „велике пролећне радове” и додао да када се говори о Зорану Ђинђићу – говори се о части и интегритету, који, како Пајтић каже, нису виђени последњих 75 година на политичкој сцени. „О части, због тога што је увек изговарао оно у шта је веровао, а о интегритету, јер је увек радио оно што је говорио”, нагласио је Пајтић.

Либерално-демократска странка организовала је „Шетњу за Зорана” у којој је учествовало неколико хиљада људи. Поворка је кренула нешто после 11 часова из Симине улице преко Теразија, Владе Србије до Новог гробља. Након што је положио цвеће у дворишту Владе Србије, Чедомир Јовановић је рекао да „нисмо још створили земљу која би била израз наших заједничких идеала” и да није створено друштво достојно Ђинђићеве жртве.

„Због мира у земљи, живота на који наша деца имају право, ова шетња ће трајати и никада се у њој нећемо зауставити. Нека се опамете сви други којима је место заједно са нама на улицама Београда у овом дану. Данас су наше страначке заставе на неком другом месту, не зато што немамо снагу да их носимо, већ због тога што мислимо како да тај посао који нас дели од Србије, чији је трајни симбол Зоран Ђинђић, не може урадити ниједна странка сама”, нагласио је Јовановић.

Вучић: Време је да престанемо да се делимо

Премијер Александар Вучић упутио је изразе искреног поштовања породици и пријатељима Зорана Ђинђића, а овим поводом и поруку српској јавности поводом годишњице његовог убиства:

„На данашњи дан пре 12 година испред зграде владе убијен је Зоран Ђинђић, председник Владе Републике Србије.

Март 2003. године заузео је своје место на црним страницама српске историје баш као и јул 1817. године, мај 1868. и 1903. и октобар 1934.

У подељеној Србији, тада су, најчешће баш због тих подела, убијани лидери, краљеви и политички противници.

И ниједно од тих убистава Србији није донело ништа друго до нових убистава и нових подела.

Баш зато данас, на годишњицу смрти човека који је тврдио да ће Србија бити онаква кавком је сами направимо, време је да престанемо да се делимо, бар око онога што је био циљ свакога ко је у нашим поделама положио свој живот.

Пристојна, нормална и уређена држава у којој различита мишљења изазивају полемику, а не смрт била је свакако идеал и Зорана Ђинђића.

Такође, време је и да свим историјским личностима одамо почаст, без обзира на то да ли смо били истомишљеници или нисмо. На тај начин одајемо почаст и самој историји, прихватамо је, а не судимо јој, и омогућавамо себи да идемо напред, без подела.

Србија нема више снаге за деобе на карађорђевићевце и обреновићевце, партизане и четнике, западњаке и источњаке.

Они су наша историја, истовремено и тешка, трагична и светла, самим тим и важна, али данас је Србији најважнија будућност.

Важно је какву ћемо земљу да створимо, ону у којој је најважније шта се догодило 1945. или ону у којој је битно шта ће се догодити 2045.

Ону, у којој ћемо се подељени, вратити уназад, или ону у којој ћемо заједно да идемо напред.

Историја, и сви који су у њој, одавно више не питају шта мислимо, ни како смо подељени.

Али зато свакога дана сви заједно ти историјски великани и жртве српских сукоба питају шта смо урадили.

Заједно треба да им и одговоримо.

Наш одговор је будућност, наш одговор је пристојна, модерна и уређена Србија. Слободна Србија.” Танјуг