четвртак, 27.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:29

Ђинђић није био анационална фигура

Аутор: Снежана Ковачевићпетак, 13.03.2015. у 08:15
(Фото С. Ковачевић)

Нови Сад – „Зоран Ђинђић је у политици постигао колико се може постићи у тим околностима. А да околности нису биле сјајне – то се видело, јер је човек убијен. Мислим да би више постигао у филозофији и да би много боље било да је у томе остао и до краја живота писао неке добре, дебеле филозофске књиге. Али сад не вреди причати о томе шта би било кад би било”, каже познати новосадски издавач Зоран Стојановић, који је Ђинђића упознао пре него што је бивши премијер и један од оснивача ДС-а почео да се бави политиком.

Уочи 12. годишњице од убиства премијера, Стојановић је за „Политику” испричао своја сећања о дружењу са Ђинђићем, којег је подстакао да објави књигу „Југославија као недовршена држава”. Она је изашла у јесен 1988. у издању Књижевне заједнице Новог Сада, чији уредник је тада био Стојановић, а Зоранова будућа супруга Ружица секретарица.

„Ђинђић је ту књигу писао на неку врсту мог наговора и моје молбе. Пратио сам њен настанак и то је трајало годину дана. Свакодневно смо се чули кад је био у Београду, а дописивали кад је био у Немачкој”, каже Стојановић, наводећи да је дружење трајало интензивно 1987. и 1988, а да је све почело када је приметио његове текстове о филозофији и социoлогији у „Књижевној речи”, после чега се у београдским круговима, код професора Свете Стојановића и Милана Ковачевића, распитивао како да дође до Ђинђића.

„Позвао сам га да дође у Нови Сад и ту смо први пут разговарали. Предложио сам му да сакупи те своје текстове, напише оквирно предговор, и да од тога направи књигу. Рекао је да није лоша идеја. И тако је наше дружење почело”, сећа се Стојановић, наводећи да је у периоду који је уследио стекао утисак да Ђинђић у Београду није имао круг људи са којима се дружио, а да је то увидео из његове потребе да се „често, дан или ноћ”, чују и разговарају.

Било је, сећа се, целоноћних разговора када су колима заједно путовали за Франкфурт, где је тада Ђинђић живео. Теме су биле литерарне, мада се Стојановић сећа да су једном дотакли питање страдања у Јасеновцу.

„Када је при крају живота потегао питање Косова, сетио сам се тог нашег разговора. Ђинђић није био анационална фигура, као што то кажу припадници тзв. друге Србије. Имао је свест о припадности једном народу и није био незаинтересован за његову судбину. Из тог разговора о Јасеновцу, сећам се да је то за њега било доста важно питање. Можда не пресудно, али важно утолико да се мора знати шта се десило нашем народу у Јасеновцу и како се та ствар приказује, а каква она јесте”, каже Стојановић.

За бившег премијера каже да је био „бескрајно бриљантан човек” и да је у њега полагао велике наде „као нашу филозофску снагу и будућност”.

Његова књига „Југославија као недовршена држава” изазвала је у то доба политичку реакцију и пре него што је објављена.

„Један рецензент који је радио на факултету у Новом Саду панично ме је назвао телефоном и рекао да не стављам његово име на књигу. Ваљда се уплашио да га не избаце. А данашњи корифеј демократске мисли, ондашњи високопозиционирани комунистички политичар Жика Берисављевић запретио ми је да је ни случајно не објављујем јер ћу лоше проћи. Тако да није било једноставно у то време објавити такву књигу”, каже Зоран Стојановић.

У време када га је упознао, Ђинђић је у Франкфурту живео, према речима нашег саговорника, доста тешко, није имао никаквих прихода.

„Имао је интелектуално окружење. Рекао ми је дођи да те упознам са једним човеком. То је био Хабермасов асистент Аксел Хонет, који је сада веома познат. Његове књиге се преводе на француски језик код ’Галимара’, а у Франкфурту га на немачком објављује ’Зуркамп’ – издавач који је настао после рата у Немачкој и данас је један од најпознатијих и најозбиљнијих. Ђинђић је у ’Зуркампу’ имао извесне везе, рецензирао је рукописе за њих”, прича Стојановић.

Ипак, од ситних послова није могао да живи, па му је предложио да у једном бечком институту конкурише за стипендију за преводиоце. То је тада било око 4.000 марака и то је за Ђинђића, каже наш саговорник, било решење за шест месеци, колико је стипендија трајала. Међутим, најпре се Ђинђић није појавио на састанку који је Стојановић организовао са Клаусом Неленом са тог института.

„Прође пола сата, њега нема, прође још пола сата, не долази. Ја кажем да не знам о чему се ради, ваљда је био спречен да дође. Али Нелен је био конструктиван кад сам му рекао да је Ђинђић веома озбиљан човек који ће конкурисати са преводом Хусерлове књиге. Прихватили су му, а ту књигу су после објавиле ’Дечје новине’ из Горњег Милановца”, наводи Стојановић.

У том периоду долазио је често у Нови Сад, у дом Стојановића, где су се Драгољуб Мићуновић и Зоран Ђинђић једном приликом договорили да Ђинђић конкурише за професораФилозофског факултета. Ту је, по речима Стојановића, био изабран у звање, али није држао предавања. Био је забринут, додаје наш саговорник, како ће постићи да буде и на институту у Бечу и у Новом Саду.

„Касније се вратио и пуном снагом бацио у политику, а ја сам основао своју издавачку кућу у пролеће 1989. и нисам више био ’надлежан’ за те Ђинђићеве послове”, каже уз осмех власник „Издавачке књижарнице Зорана Стојановића”.


Коментари15
b8a52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nije Nego
Kad je bio na vlasti, Zoran Djindjic je bio vrelo nepopularan politicar. Kult o njemu se izgradio vestacki posle njegove smrti…to je sva istina.
Slobodan Milosevic
Djindjic jeste bio anacionalan, jer da je bio posten prema narodu ne bi mu uradio ovo sto jeste. Njegovo "otvaranje" prema "demokratiji" hladno se moze nazvati izdajom nacionalnih interesa. Toliko opustositi jednu zemlju za tako kratko vreme, nije uspelo ni americkim bombarderima za tri meseca bespostednog bombardovanja. Uostalom vrlo je jasno kao i tada, da je bombardovanje bila uvertira za smenu vlasti.
Radojko Venclovic
@Perca Kontras Sve je to istina sto pricate o spoljnoj politici SAD, ali koji je zakljucak? Nikad mi nije bilo jasno koji je predlog, ali samoodrzivi predlog? Svetom ne vlada pravda, to naucimo jos dok smo deca. Pravdi treba stremiti ali ona je mrtvo slovo na papiru i intrument za ostvarivanje sopstvenih interesa. Da li bi se Srbija ponasala drugacije da je na mestu SAD? Da li bi se iko ponasao drugacije? Stari Rim? Kolonijalne imperije? Nemojmo se zaglupljivati pravdom vec se treba fokusiratinq sopstvene interese koji ce nam omoguciti pravedniji zivot a ne kalimerovski ideal. Pravedniji zivot znaci egalitarnije drustvo a ne drustvo feuda. Zapadna spoljna politika je cesto losa po Druge ali je dobra po njih same, sto je i logicno. A nasa je pre svega losa po nas. Mozda se ne slazem sa Merkelovom ali bih pre imao drustvo slicno nemackom nego ruskom. @ sto se nadimaka tice, zasto je bitno ko se kako oslovljava, to sto ste npr. napisali da ste milutin milankovic ne znaci da to i jeste
dijasporac dijasporac
Postovani prijatelju Zorana Djinjdjica, kao i svi u demokratskoj partiji, imam jedno pitanje za sve vas: Zasto cutite o cinjenici da je Zoran Djinjdjic u zadnjem intervju-u u nemackoj, pozvao NATO da jos najmanje 3 nedelje bombarduje Srbiju, jer inace nece uspeti to sto su zapoceli!??????? Ako ga istinski toliko cenite, volite i njegovog ste misljenja bili i ostali, ZASTO precutkujete ISTINU koju smo svi mi u dijaspori koji su se zatekli pred televizorom, SOKIRANI i u neverici doziveli!!???? ZASTO sakrivate tu cinjenicu, demokrate??
Перча Контраш
Господине Teo N, изгледа да ћу морати под хитно да отворим амбуланту за уклањање катаракте, радићу бесплатно и даноноћно да и вама сване пред очима! Па човече бре, прочитај чланак о неодустајању американаца да шпијунирају и своје савезнике, поготово Меркелову, пронађи изјаву Хилари Клинтон дату током черечења либијског председника Маршала Моамера Ел Гадафија, да је Америка на примеру Србије и рушења са власти Слободана Милошевића разрадила поступак за уклањање диктатора са власти! То је било пре неколико година! Погледај ко је умешан у разна обојена пролећа и револуције, најсвежији ти је пример Украјина и немој бре да се правиш блесав! Они бре уопште не крију шта им је намера и све јавно саопштавају, само треба да се нађу људи који у глави имају бар две ганглије да то прочитају и схвате! Од краја 2. Светског рата Америка је водила више од 90 ратова, па ти и даље веруј да роде доносе децу и да мали људи живе у радију! Што рече Мадлен Олбрајт, шта ће нам војска ако је не користимо!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља