субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 12.03.2015. у 11:00 Дубравка Ђедовић

Нова криза, а још се нисмо опоравили од претходне

Дубравка Ђедовић

Према фискалној стратегији владе од 2014. до 2017, основни циљеви економске политике у те три године су: 1) стабилизација дуга и успостављање тренда његовог смањења; 2) подстицање привредног раста заснованог на инвестицијама и извозу; 3) раст запослености и повећање животног стандарда након снажнијег покретања привредне активности.

Према подацима Министарства финансија, што се јавног дуга тиче, он је у 2014. достигао 70 одсто, колико је износило учешће јавног дуга, тј. дуга централног нивоа власти у БДП. Дефицит државног буџета достигао је око 180 милијарди динара. Стране директне инвестиције донекле су повећане и износиле око 1,2 милијарде евра, док је извоз забележио раст од 1,4 одсто. Званична стопа незапослености је смањена и износи око 17 процената углавном услед повећања неформалне запослености.

У Србији је у јануару забележена дефлација на месечном нивоу од 0,2 одсто, док је међугодишња инфлација износила 0,1 процената, према објављеним подацима Републичког завода за статистику.

Извршни одбор НБС је смањио референтну каматну стопу у новембру са 8,5 на осам одсто, имајући у виду да се међугодишња инфлација од марта прошле године креће испод доње границе дозвољеног одступања од циља, што се очекује да ће се наставити у наредном периоду због дефлаторних тенденција, али и успоравања тражње.

Отвара се питање преиспитивања монетарне и фискалне политике у ситуацији у којој се налази српска економија: рецесија и инфлација испод доње границе инфлационог циља. Досадашњем кретању инфлације допринели су, пре свега, низак раст регулисаних цена и примарних производа. Ваља подсетити да се у Европи референтне каматне стопе централних банака земаља у рецесији и са ниским привредним растом налазе у распону између нула и 0,5 одсто и да су снижаване у више наврата.

БДП Србије је у 2014. забележио реални пад од два одсто у односу на предходну годину, пре свега услед снажног пада индустријске производње. Тај пад је углавном последица штете које су поплаве у мају нанеле енергетици и рударству, али и успоравања економског опоравка зоне евра.

У Србији би неопходно било успоставити монетарну политику која може да помогне опоравак привреде у условима ниске инфлације. Неопходно је даље реструктурирање финансијског сектора и биланса банака као и јачање кредитне тражње.

На српску економију свакако утиче економски опоравак у еврозони, где економски раст и тражња слабе као и ризик да се ниска инфлација претвори у дефлацију. Наша економска политика треба да се носи са наслеђем економске кризе из 2009. године и ниског потенцијалног економског раста. Док год је тражња ниска, монетарна усклађеност као и снижавање каматних стопа је круцијално, иако су оне смањене за четвртину у претходних годину и по дана.

Међутим, то не значи да не треба прибећи мерама фискалне политике које могу да подрже економски опоравак. Тако, на пример, инвестиције у инфраструктуру, иако финансиране из кредита, могу бити оправдане и помоћи да се повећа тражња као и понуда у кратком и средњем року.

Јавна капитална потрошња је у Србији наставила да опада у 2014. и налази се на нивоу од око два одсто БДП у односу на 2008. када је износила око четири процента, иако имамо велике инфраструктурне потребе. Да би се подстакла тражња и повећао економски раст треба пронаћи адекватан ниво инвестиција. Инвестиције су у Србији 87 процената државне, а свега 13 процената приватне, док је учешће приватног дуга у БДП знатно веће чак – 95 одсто.

У Србији, структурне реформе треба и могу да помогну. Међутим, треба јасно одредити које су структурне реформе најпотребније, а које је политички могуће спровести. Реформе, између осталог, морају бити усмерене на бољу и јачу пореску управу што треба да доведе до повећања пореских прихода, ефикасно реструктурирање јавних предузећа, смањење директних и индиректних субвенција јавних предузећа, повећање ефикасности и смањивање запослености у јавном сектору и ефикаснију борбу против сиве економије.

Изазов за креаторе економске политике је да успоставе поверење тржишта кроз јасан план како превазићи наслеђе претходне финансијске кризе и како се у исто време борити са ниским потенцијалним привредним растом.

* Европска инвестициона банка

Коментари9
79819
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Revizor .
Trenutni baj-pas za drzavnu kasu je prebacivanje poreskog opterecenja na najbogatije, koji su uvek bili mili politicarima na vlasti , jer su im kupovali stanove, donirali politicke parrtije i supruge -pa su u zemlji Srbiji, zemlji cuda tajkuni i bankgsteri zasticeni kao beli medvedi.
vlastimirka vlastic
draga moja predlazem ti da neko uradi studiju ,,koliko placamo drzavi da bismo legalno dosli do jednog neto dinara u licnom budzetu i pod 2.koliko realna privreda kroz direktno indirektno i lokalno oporezivanje izdvaja drzavnim kasama na 1 din dobiti ili jos bolje na netto platiu radnika..i dobicemo da bi bolje bilo kroz jedan porez ili dva tri izraziti sva davanja i tako dovesti buduce preduzetnike pred jasnu sliku sta ih ceka..
Nikola P
Sa milion cinovnika i 2 miliona penzionera da izadjemo iz krize ? Nikad .Na zapadu sve je u cilju privrede i poljoprivrede i ti ljudi imaju najbolji standard jer svi zavise od njih.Kod nas najbolje zive drzavni cinovnici i sve je namesteno da za njih radi privreda i poljoprivreda
Mija Kostic
Svugde u normalnim drzavama najvece plate su u proizvodnji i privredi jedino kod nas su najvece u drzavnom 'parazitskom sektoru jos od davnina je tako ovde
bajkoviti evroPAJAC
Prosto me je sramota kako nam dobro ide. I kakva genijalna resenja imamo. Smanjicemo nezaposlenost povecanim iseljavanjem nezaposlenih strucnjaka. Suficit cemo ostvariti tako sto necemo poslati sve sluzbenike vlade i mistarstava na zimski oporavak. Najvise cemo investirati u "politicare" i njihove sponzore bez obzira koliko se zaduzujemo. A dotle, strucnjaci sa kupljnom diplomom ce nam prodavati maglu. Za njih nema krize. A za nas.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља