четвртак, 18.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Сребрењак са ликом филма

Аутор: Дубравка Лакићсубота, 14.03.2015. у 21:57
Сребрни новчић од 10 лева у част 100 година бугарског филма

Софија- Бугарска Национална банка још је у јануару пустила у промет сребрни новчић од десет лева са угравираним медаљоном са знаком 100 година постојања бугарског филма. У знаку овог значајног филмског јубилеја протиче и 19. Међународни филмски фестивал у Софији, чије је трајање од 5. до 29. марта, a подразумева и његово паралелно одржавање у још три бугарска града: Варни, Пловдиву и Бургасу.

Ово је и прилика за подсећање да је филмска историја на тлу ове балканске државе почела на зачетку 20. века, прво са путујућим биоскопима помоћника браће Лимијер, отварањем првог великог биоскопа 1908. године, али се за званичну годину зачетка бугарског филма сматра 1915. када је снимљен први играни филм – „Бугарин је галантан“  Васила Гендова, уз Бориса Грејова, Александра Вазова, Петра Стојчева и Васила Бакардијева, једног од пионира бугарске кинематографије.

Велики филмски празник – Софија филм фестивал (са више од 150 иностраних гостију), за бугарски филмски јубилеј приредио је и неколико посебних селекција. Осим програма „Нови бугарски филм” од седам најновијих остварења, ту су и програми „10 бугарских класика снимљених пре 1989” и „10 нових бугарских филмова снимљених после 1990”.

Овакав избор није случајан. Година 1989. је година пада „гвоздене завесе” у Бугарској и година пада Берлинског зида. Она означава почетак озбиљнијих преображаја у бугарском друштву и у бугарском филму. До 1989. бугарски филм био је у потпуној зависности од државног апарата, комплетну производњу финансирала је држава као једини могући продуцент.

 

Пионир бугарског играног филма: Васил Гендов

Но, имало је то и своје врло добре стране, јер се годишње снимало око 25 филмова за биоскопско приказивање и скоро исто толико за Националну телевизију Бугарске. За време такозване совјетске ере у Бугарској од 1945–1990. године, цензори су радили пуном паром, већина филмских прича, друштвених драма, биле су егзистенцијалистичке и романтичне, односиле су се већином на измештање села у градове. Био је то и период интензивног развоја анимираног филма, али и период настанка најблиставијих филмова бугарског редитеља Георгија Дјулгерова („Предност”, „Размена”...) и међународног успеха филмова „Понедељак ујутро” Ирине Акташеве и Христа Пискова, „Козји рог” Методи Андонова, „Привезани балон” Бинка Желјаскова, „Кожне ципеле незнаног јунака” Рангела Валчанова, „Све за љубав” Николаја Волева, „Свачија љубав” Борислава Шаралијева...

 Освајање демократије од 1990. године означило је и слабљење монопола државе у производњи филмова, осамостаљивање и јачање студија „Бојана филма”, појаву независних приватних продуцентских кућа које су почеле да снимају игране, документарне и кратке филмове уз скромно финансирање путем конкурса. Национална телевизија наставила је са производњом филмова, придружиле су се и новонастале комерцијалне телевизије...

 Проблеми за бугарски филм интензивирали су се приватизацијом биоскопа у које су се „уселили” холивудски блокбастери, а „иселио” домаћи филм. Стигла је и економска криза. Ипак, отварањем бугарске кинематографије према свету, оснивање Софија филм фестивала, који као једну од главних окосница има платформу интензивних копродукцијских сусрета, дало је резултате, у виду филмова „Свет је велики и спасење је иза угла” Стефана Командарева (са Микијем Манојловићем као главним глумцем и Душаном Милићем као косценаристом), „Источни комади” Камена Калева, „Мила с Марса” Зорнице Софије или најновијег изванредног бугарског филма „Лекција” Кристине Грозеве и Петра Валчанова...

 Али, када питате било ког бугарског аутора или продуцента како им је, врло брзо ћете добити одговор да је бугарски филм у кризи већ 25 година, да је неопходно да се изврши реорганизација процеса финансирања, производње, субвенција и критеријума и да је хитно решавање питања озбиљније дистрибуције бугарских филмова... И сви поново погледују ка држави. Звучи ли вам све ово познато?


Коментари0
88d03
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља