уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Вајфертови пивски лагуми

Аутор: Димитрије Буквићнедеља, 15.03.2015. у 15:00
(Фото Раде Крстинић)

Погони надомак Мостарске петље, у којима се безмало век и по производи пиво, биће на пролеће отворени за туристе. Суграђани и њихови гости моћи ће, вероватно већ од средине маја, у пешачком обиласку да посете вилу Ђорђа Вајферта и лагуме за прављење „сока од јечма” из 19. века, као и део савремених постројења у којима се данас обавља тај посао.

У току су припреме како би ове три целине које су сада у склопу Београдске индустрије пива биле спремне за долазак посетилаца. Највећи посао, према речима Миливоја Драганића, генералног директора БИП-а, предстоји управо у лагумима чији су последњи делови престали да се користе шездесетих година 20. века.

– У тим просторијама у Вајфертово време производило се пиво по узору на друге државе, у подрумима који су били попут природних фрижидера. Овде је био погодан простор за њихову изградњу, јер је овај део Београда у то време био периферија. Пре неколико година почели смо да износимо непотребне ствари из тих просторија. Тада смо проценили да бисмо Туристичкој организацији Београда, са којом сарађујемо на овом подухвату, могли да понудимо да се ту организују садржаји за туристе. Андреја Младеновић, заменик градоначелника обишао је лагуме и подржао нашу замисао. Сада је остало да се обаве још неки радови како би подруми у грађевинском и безбедносном смислу били спремни за посете – истиче Драганић, додајући да је БИП спреман да у сарадњи с надлежним институцијама у потпуности приведе тај део пиваре намени.

Репортери „Политике” имали су прилику да међу првима завире у сплет лагума испод пиваре, повезаних дугачким ходником који се рачва у бројне мање просторије. На местима где су некад били пастеризатори и танкови за пиво – о чему сведоче камена постоља у једној од дворана – радници обасјани фењерима постављају сијалице. Светлост ће бити пригушена, како би се, кажу, одржала атмосфера старих времена. По зидовима и с кровова видљиви су остаци старог цевовода. Цеви које су спуштене упадљиво ниско, обложене су гумом како би неко од будућих високих посетилаца, у случају да непажњом удари о њих, прошао безболно. Једна од просторија биће дегустациона сала, где ће посетиоци као за фабричком траком моћи сами да наточе пиво у флашу, ставе чеп, залепе етикету и понесу сувенир. Централни „сепаре” у овом делу лагума биће празна бачва од десет кубика где ће моћи да се сместе гости. Биће ту и „утешних” места за оближњим столовима...

Посетиоци ће обићи и вилу Ђорђа Вајферта, подигнуту 1892. године, која је преиначена у прави музеј београдског пиварства. Тамо се могу наћи етикете свих могућих пива произведених у престоници од Вајфертовог доба, насловне стране БИП-овог угашеног фабричког листа, амбалажа некадашњих и садашњих пиварских робних марки, обиље историјских фотографија... Између осталог, ту је копија позивнице за свечану вечеру коју је Ђорђе Вајферт на овом месту приредио у част јединог доласка Николе Тесле у Београд.

----------------------------------

Под државном Капом и даље 540 радника

Од како је 2010. раскинута приватизација са литванско-шведским конзорцијумом који га је купио 2007. године, БИП је прешао у већинско власништво државе – 52 одсто – која посредством Агенције за приватизацију управља предузећем. Остатак држе, према речима Миливоја Драганића, мали акционари и то претежно физичка лица.

– Производња је поново оживљена 2011. године. Тренутно држимо четири одсто тржишта пива у Србији. За производњу користимо јечам и слад с домаћег тржишта – истиче Драганић.

Последице неуспешне приватизације, додаје он, и даље се осећају, а предузећу је на дуже стазе потребан стратешки партнер.

– Успели смо да, упркос забрани узимања кредита које нам банке ионако не би дале због нерешеног статуса, успоставимо стабилну производњу. Обезбеђени смо што се тиче материјала и сировина, а свих 540 запослених редовно примају плате. Уредно измирујемо обавезе према држави, од које не узимамо ни динар кредита или субвенција нити користимо друге олакшице – наводи Драганић.

Будући да је предузеће у реструктурирању, нашло се на познатом списку од 502 фирме које треба приватизовати, али према информацијама којима менаџмент БИП-а располаже, међу пристиглим писмима о заинтересованости нема озбиљних понуда.

– Ми имамо технолошке, кадровске, производне и друге потенцијале да из реструктурирања изађемо сами, као што и сада сами производимо – закључује Драганић.

----------------------------------

Из пиваре данас излазе

светло пиво

руски квас

алкохолно сирће

негазирани напици од јабуке и лимуна

газирани напици наранџа и кола

– суви пиварски квасац

----------------------------------

Кратка историја београдског пиварства

1839. Млинарски стручњак Јован Вајнхапал из Сремске Митровице отвара малу радионицу за варење пива на западном Врачару

1840. У београдском предграђу Сава-махала отворена је нова „Велика или Кнежева пивара”, номинално у власништву кнегиње Љубице Обреновић

1850. Београдски механџија Филип Ђорђевић отвара нову пивару на углу Цетињске и Скадарске улице, која 1871. улази у састав новоформираног „Првог српског пиварског друштва”. Њу је 1888. преузела фирма „Игњат Бајлони и синови”

1872. Панчевачки индустријалац Игњат Вајферт почиње градњу прве парне пиваре на тадашњем Смутековцу – данашњем „Мостару”. Фабрика почиње да ради 1873. као „Прва српска парна пивара Ђорђа Вајферта”, који преузима управу над њом. Ово постројење је првих година производило 50.000 хектолитара годишње, а између два светска рата справљало је и до 180.000 хектолитара за годину дана.

1947. Вајфертова пивара наставља рад као јавно предузеће под именом „7. јули”, а Бајлонијева у истом облику својине постаје „Пивара Београд”

1963. Спајањем „7. јула”, „Пиваре Београд” и предузећа „Безалко” настаје Београдска индустрија пива и безалкохолних пића – БИП.

1971. БИП производи милионити хектолитар пива

2007. Конзорцијум литванске „Алите” и шведског инвестиционог фонда „United Nordic Beverages” постао власник 52 одсто БИП-а за 21,4 милиона евра, уз обавезу улагања 5,1 милиона евра

2010. Због неплаћених 2,6 милиона евра за инвестиције, неспровођења откупа акција, неплаћања пореза и располагања имовином супротно одредбама уговора, држава раскинула приватизацију

2011. Оживљена производња у БИП-у који тренутно има четири одсто удела на тржишту пива


Коментари2
f9a18
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ivan vasic
U clanku nema nista o tome sta se dogodilo posle rata sa vlasnistvom nad pivarom, drugim recima, kome je ova pivara oduzeta posle rata i sta se desava sa pravima naslednika kroz restituciju...
Aranđel Mihajlović
BIP - ovo svetlo pivo ima srećom isti ukus kao i pre 47 godina kada sam počeo da ga pijem . U bivšoj YU je bilo neprikosnoveno po ukusu i kvaliteteu . I opet bi pobeđivalo , kada bi se ocenjivao međusobni kvalitet . BIP - svetlo pivo , hvala ti što postojiš .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља