понедељак, 26.02.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Американкин водич кроз Србију

Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 16.03.2015. у 08:15

Када је у септембру 2013. године дошла у Србију да предаје енглески језик као Фулбрајтов стипендиста, млада Американка Ема Фик (23) није ни слутила да ће у Србији открити свој таленат за цртање и снове о постдипломским студијама ренесансне књижевности заменити за прављење илустрованог водича кроз Србију. Инспирисана лепотама и обичајима наше земље, али и свакодневним призорима, Ема је на „Фејсбуку” отворила страницу под називом „Snippets of Serbia” (Србија у исечцима), на којој се налази више од 150 илустрација.

Ови шармантни и оригинални цртежи биће саставни део водича кроз Србију и српске обичаје који ће Ема Фик издати у мају. У њему ће се, између осталог, наћи и савети који у слици и речи описују како се скидају модрице на коленима уз помоћ листова купуса, како се отклања главобоља уз помоћ облога од кромпира, зашто се девојке неће удати ако седе на ивици стола, како се завија сарма, а како праве ванилице, како се прави телетина испод сача, а како пихтије и урмашице и како изгледа српска трпеза на дан славе. Ема је забележила и љупке призоре бака које на пијаци продају цвеће и јабуке, уличну моду београдских дама и велеградских тинејџерки, али и своје импресије о Врањској Бањи, манастиру Прохор пчињски и Новосадској катедрали.

„Српски идентитет сам покушала да опишем кроз илустрације свакодневног живота, а када се оне посматрају као целина добија се комплетна слика живота у Србији из перспективе једне Американке. Ја сам кроз илустрације на којима се налазе српски специјалитети, предивни манастири, цркве и катедрале, живописни крајолици, обичаји и светковине, али и случајни пролазници и продавци на пијаци, у ствари покушала да опишем колико волим Србију и Србе”, прича Ема Фик у разговору за „Политику”.

Емина љубав према Србији има кратку прошлост, али дугу историју – ова Американка одрастала је уз причу да је један Србин спасао њену породицу за време Другог светског рата, помагавши им да из Беча пребегну у Америку. Ема Фик је рођена и одрасла у америчкој држави Луизијани, а основне студије Енглеске књижевности и историје уметности завршила је на Универзитету Алабама у Таскалуси. Након доласка у Србију, Ема је девет месеци предавала енглески језик у Новом Пазару, а онда је дошла у Београд и заволела га као свој родни град, баш као и – Зрењанин, Нови Сад, Суботицу, Ваљево и Ниш. Од септембра прошле године, уз покровитељство америчке амбасаде, ради на свом првом водичу кроз Србију.

„Веома мало сам знала о Србији пре него што сам овде дошла. Када сам се у септембру 2013. године укрцала у авион, имала сам веома магловиту представу како ће изгледати мој живот. Знала сам основне историјске чињенице о Србији, али оне вас не припремају за шароликост обичаја, темпо свакодневног живота и ставове обичних људи. Можете годинама да проучавате српске обичаје, али нигде нећете прочитати да се кафа у Србији пије три сата и да су српске баке несебична и топла бића, већа од живота. Док нисам дошла у Србију нисам знала какав опојан укус има ракија и како српске жене успевају да ходају на вртоглаво високим штиклама”, искрена је Ема Фик.

Србија ме је инспирисала да поново почнем да сликам, каже ова шармантна Американка. Нисам сликала четири године проведене на колеџу, а када сам дошла у Србију одједном сам имала времена и инспирације. Планирала сам да наставим постдипломске студије, али када сам почела да сликам, схватила сам да ме то веома усрећује и да не бих била задовољна животом ако бих радила било шта друго. Тако сам одустала од постдипломских студија ренесансне књижевности и започела каријеру илустратора, прича Ема. 

„Волим свој живот у Србији. Моја породица и пријатељи у Америци често ми говоре да се никад нећу вратити кући. Овде сам научила како да се опустим и пустим да ме носи река живота, а тај став према свакодневници је помогао мом уметничком бићу да процвета. Сада живим у Београду и имам много пријатеља који обогаћују мој живот на сваки могући начин. 

Волим љубазност Срба, алтернативну уметничку сцену и природне лепоте земље. Путовала сам доста по Србији, али има још пуно места које бих волела да видим. Ускоро ћу кренути у обилазак источне и западне Србију, јер сам чула да је њихова географија заиста фасцинантна. Ако бих морала да наведем шта ми се мање свиђа у Србији, рекла бих да су то неки традиционални и конзервативни ставови, нарочито када је у питању однос према хомосексуалности и однос међу половима. И наравно, није ми драго што је економска ситуација тако тешка и што велики број људи живи тегобно – волела бих да је другачије”, закључује Ема Фик.


Коментари7
9f0a5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Rastko Milosevic
Ah ta mladost i odrastanje u Srbiji. I ovaj clanak me podseti na zahvalnost koju je imala Madlen Olbrajt prema narodu koji ju je sacuvao tokom drugog svetskog rata. Nadam se da se u ovom slucaju to nece dogoditi a sto se tice zluradosti, izvinjavam se, jer taj i takav zakljucak donet je za vreme bombardovanja i nece ga izbrisati neka "prozapadna" politika.
Драгиша К. Васић
Опростићете на дигресији која ипак има везе са темом. Садашњег новинара Алџазире, Горана Милића сам знао из круга мојих познаника. Нисам знао да је Хрват, а ни моји познаници, Горанови пријатељи, све док се није спаковао и не- чујно отишао за Хрватску. Ових дана био сам пријатно изненађен када сам гле- до његову репортажу о Србији, написану у врло пријатељском тону. Е тако неш- то се тешко може видети код наших новинара на терену. Једноставно,од мношт- ва присутних људи и допадљивих кадрова,по правилу ће изабрати неку чатрљу аљкавих домаћина, и ако се у мноштву кућа виде и сасвим пристојне,као и нао- чити људи за које се може претпоставити да ће умети да саопште оно о чему је тема репортаже.Тако се и десило да је један Кинез,који од недавно живи у Ср- бији,своју претставу о Србији добијао из наших психоделичних филмова али га је поколебао мит о"Валтеру" и каже да се није преварио.Гца.Е.Фик није ни прва ни последња која са чуђењем констаује да су Срби бољи него што се о њима пи- ше.
podsecanje x
Cuvajte se Danajaca i kada poklone nose. Ilijada
Па кажу да нема Бога ...
Момци, шта чекате?! Е, да сам тридесетак година млађи ...
mira s
Puno pozdrava divnoj Emi.Lepo je iz usta jedne mlade I obrazovane devojke iz daleke Luizijane cuti toliko pozitivnih reci o Srbiji.O nama su uglavnom pisali I govorili negativno I to uglavnom oni koji nas nisu ni bolje upoznali.Hvala Emi sto vraca nadu da nismo tako crni ,da imamo mnogo toga vrednog paznje.Zelim joj puno srece I uspeha u zivotu.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља