уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:49

Мирослављево јеванђеље – чувана и скривана српска светиња

Аутор: Градимир Аничићнедеља, 15.03.2015. у 22:00
Факсимил прве стране Петроградског листа Мирослављевог јеванђеља

Мирослављево јеванђеље је најстарији и најрепрезентативнији српски ћирилични рукопис, а по ликовним украсима заузима јединствено место у нашој и светској културној баштини. Настало је највероватније у последњој четвртини 12. века – у доба стварања старе српске државе. Писано је за зетског кнеза Мирослава, сина Завидина и брата Стефана Немање. Представља највиши степен државних, црквених и културних настојања у раној фази формирања српске средњовековне писмености. Чува се у Београду, у Народном музеју, сем једног листа који је у Санкт Петербургу – сада изложен у Вуковом и Доситејевом музеју. Тај лист је и повод да укратко подсетимо наше читаоце на то драгоцено и велелепно дело наше културе и на то како је свету обелодањено.

Споменик има 181 лист пергамента. Највећи део текста исписао је анонимни писар, док је други, мањи део, писао Григорије дијак. Слова анонимног писара су ћириличка, зетско-хумске редакције, ослоњена на глагољску традицију, док је рукопис Григорија дијака по ћириличком рашком правопису из 11. века.

Мирослављево јеванђеље је познато научној јавности од седамдесетих година 19. века. За откриће овог споменика необично је то што се за њега сазнало крађом једног његовог листа. Дотле је чувано без имена у тишини манастира Хиландара.

У зиму 1845/1846. године Хиландар је посетила руска духовна мисија са археографом и архимандритом Порфиријем Успенским на челу. Опчињен лепотом јеванђеља, Успенски исеца 165. лист и кришом, вероватно испод мантије, износи га из Хиландара. По повратку у Петроград предао је лист у Зимски дворац, одакле је касније пренет у петроградску Јавну библиотеку, где се и данас налази.


Слово К

Тада је настао и први парадокс у вези са овим спомеником: баш тај исечени лист пронеће славу Мирослављевог јеванђеља по целом словенском свету. Године 1873. тај лист је објавио руски научник И. Срезењски, а 1874. био је изложен на Кијевској археолошкој изложби где га је видео и снимио наш знаменити филолог и политичар Стојан Новаковић. По повратку у Београд издао га је давши му име Мирослављево јеванђеље. Тако је и наша јавност сазнала за тај рукопис и да се књига из које је истргнут налази у Хиландару.

Није познато када је и како је ово јеванђеље доспело до наше светиње на Светој гори. Хиландарци лаконски кажу да је ту одувек било, све до 1896. Те године га је приликом посете Хиландару од братства манастира на поклон, у захвалност за богате дарове којима је засуо ту српску светињу, добио Александар Први Обреновић. Тако су се стекли услови да се рукопис први пут објави. Тај посао урадио је наш филолог и историчар Љубомир Стојановић и већ 1897. године појављује се у Бечу фотолитографско издање у 300 примерака. Данас нам није позната судбина тог издања. Знамо само да је сачуван мали број примерака доступних научницима. Већи број завршио је у приватним збиркама и о њима се ништа не зна.

Требало је да прође сто година да би се појавило друго издање које је прави и потпуни факсимил Мирослављевог јеванђеља. Тај подухват су извели издавачка кућа „Досије” и ЈП „Службени лист СРЈ”. Штампано је само у 299 примерака у Јоханесбургу, у Јужноафричкој Републици.

Рукопис је до Мајског преврата 1903. био у поседу Александра Обреновића. Јеванђеље је под нејасним околностима нестало у ноћи краљевог убиства да би се мистериозно опет појавило тек ратне 1915. Где је било од 1903. до 1915. године, ни данас се не зна. У Првом светском рату пратило је епопеју повлачења преко Албаније заједно са српском војском и краљем Петром Првим. По ослобођењу Београда 1918. пристигло је заједно са Главном државном благајном. Када је 1934. погинуо краљ Александар Карађорђевић, јеванђеље је из државне благајне пренето у Музеј кнеза Павла где је чувано све до новембра 1940. године када је због претње могућег рата сакривено у филијалу Народне банке у Ужицу.


Слово В

Ту је чувано све до два дана пре уласка Немаца у Ужице 1941. и одатле склоњено у скривницу манастира Раче крај Дрине где је чувано до 8. јуна 1943. Када се по Бајиној Башти тих ратних година пронео глас да се у манастиру Рача чува државно злато, из страха од пљачкаша јеванђеље је пренето у трезор Народне банке у којем је било до свршетка рата. Године 1945. враћено је Народном музеју.

То је кратка историја чувања и скривања нашег најстаријег и највреднијег споменика културе како би избегао судбину многих опљачканих или спаљених драгоцених српских књига. Од када је пренето из Хиландара у Београд, Мирослављево јеванђеље је са државом Србијом и српским народом преживљавало све бурне историјске догађаје 20. века, у правом смислу тих речи.

Тако и данас дели судбину државе и народа док у Народном музеју у Београду чека новац и стручњаке за озбиљну конзервацију. Дотле живимо у нади да ће нам држава једном ојачати и неко од нас смоћи снаге да затражи откуп тог једног исеченог листа који је обелоданио постојање ове непроцењиве књиге – како бисмо комплетирали тај наш најважнији писани споменик. 


Коментари12
a5cb8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana Hoffmann
Kao sto vidim, dole u komentarima nema niceg u vezi sa tekstom, osim nekulturnih i neotesanih primedbi.Neznam zasto su onda objavljeni. Tekst o Miroslavljevom jvandjelju je dobar i dobro sazet, pa oni koji do sada o tome nisu nista znali, a slucajno ili namerno su ga procitali, mogu da obogate svije znanje iz Srpske istorije.
Danilo Kurja;ki
Ako su mogli Nemcima da vrate Isto;nu Nemačku mogu i nama jedan list papira.
Jelena Divac
A znaci mi treba da se zahvalimo Bugarima sto imamo Miroslavljevo jevandjelje,a oni su dobrodusni pa nam to oprastaju.Nije nego!!!!
Milica Srpkinja
Vas dvojica kvazi istoricara ste me lepo nasmejali.Kad se nema istorija,kao sto ih vasi kvazi narodi nemaju onda bi da otimate srpsku istoriju,kulturu i jezik.E pa nece moci kvazi istoricari kvazi nacionalnosti.
stari doktor beograd
Не бих улазио у полемику са псеудоисторичарима, међутим сматрам да је у сваком случају поштено да се украдено врати тамо где му је место, а да се на тај гест конгтрапоклоном да дивотоа копија у целини. Како се продуцирати са украденим?.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља