уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.03.2015. у 08:15 Бране Карталовић

Да ли ће зазвонити звона за „Фијатом”

Са монтажних трака у Крагујевцу силази све мање „великих фића” (Фото: ФАС)

Крагујевац – Речи Серђа Маркионеа, првог човека групације „Фијат-Крајслер”, да „’Фијат’ више никада неће бити конкурентан на масовном тржишту Европе као што је некада био”, ми као да нисмо добро чули. Па још: „’Фијат’ ће изгубити своју позицију као генерални бренд, али ће се фокусирати на оно што најбоље ради”. Можда ни то упозорење нисмо правилно схватили.

Зашто су нама битне ове поруке изречене на женевском сајму аутомобила из уста једног од највећих менаџера у историји аутоиндустрије, човека који је препородио „Фијат” и наложио да се купи већински пакет акција америчког „Крајслера”. Из простог разлога: у Србији послује једна од „Маркионеових фабрика”, која запошљава безмало 3.000 радника и прави извоз од готово милијарду и по евра годишње.

„Фијат аутомобили Србија” (ФАС) наш је убедљиво највећи извозник од почетка серијске производње „500-Л” у Крагујевцу – 2012. године. У погоне и опрему ФАС је уложио 1,3 милијарде евра и појединачно је највећи инвеститор у Србији, рачунајући читав транзициони период.

На шта би личила наша привреда без ФАС-а и шта би се десило са нашим спољнотрговинским билансима, ако би ова компанија „дигла сидро” и отишла у неке далеке крајеве?

Иако је ФАС наш највећи извозник, производња у овој компанији се смањује: 2013. у Крагујевцу је направљено 117.000 „великих фића”, прошле године – 100.000. За последње две године опао је и извоз: са 1,53 милијарде евра у 2013, на 1,36 милијарди у 2014. Махом захваљујући ФАС-у, наш спољнотрговински суфицит са САД 2013. био је 199,5, прошле године једва 15 милиона долара. Можда овај податак најречитије говори о проблемима које ФАС-а има са пласманом својих возила и то не само на тржишту САД.

„Све немачке компаније – 'Ауди', БМВ, 'Мерцедес' – прошле године су произвеле више аутомобила од 'Фијата', а 'Шкода' једнак број” – изјавио је Маркионе на Сајму у Женеви.

„Фијату” не иде ни у Европи, где ФАС пласира 80 одсто својих аутомобила (у САД иде петина). Отуд и Маркионеова констатација да „Фијат” у Европи „више никада неће бити” оно што је био, али и наговештај другачије пословно-производне политике. Уз окретање ка северноамеричком и азијском тржишту, групација „Фијат-Крајслер” у наредних пет до десет година радиће на глобализацији марке „џип” и спортских аутомобила из погона чувене „Алфа ромео”, објаснио је Маркионе.

Наш проблем је што ова „тржишна реконфигурација” подразумева и смањење палете аутомобила које групација „Фијат-Крајслер” прави у Европи. На тржишту ће сасвим сигурно остати „панда”и модели из гаме „500”, али је питање ко ће их и где производити.

Са монтажних трака у Крагујевцу излази све мање аутомобила (Фото ФАС)

„Фијатова” фабрика у Тихију крај Кракова (Пољска) дупло је већа од крагујевачке. Тамо годишње може да се направи између 500.000 и 600.000 аутомобила. У Крагујевцу – између 250.000 и 300.000. У„Фијатовим” погонима у Турској могла би да се нађе замена за модел „браво”, али је очито да ће се, с новом политиком, у Европи појавити вишак „пословног простора”. Тим пре што ни италијанска влада, ни тамошњи радници неће тако лако пристати на нова затварања „Фијатових” погона у тој земљи.

Проблем с вишком производних капацитета у Европи није од јуче. Интересантно је, на пример, било видети групу од педесетак радника Пољака који су се тискали испод трема за пушаче, пре три године, приликом отварања ФАС-ове радничке мензе. На наше питање откуд у Крагујевцу, одговорили су: „Нема посла у нашој фабрици, морали смо да дођемо овде”.

Ове речи данас још јаче одзвањају, јер ФАС никако да покрене дуго најављивану производњу другог модела аутомобила. Али чак и да одбацимо све спекулације и „празне приче” о селидба компаније из Крагујевца, у обзир свакако морамо узети Маркионеове речи о „фокусирању на профит” и на „оно што најбоље радимо”. Прича о глобализацији производних марки подразумева и глобализовано тржиште рада, а у таквој поставци ствари, ни Бразил није далеко

-------------------------------------------------------

Уговор до 31. 12. 2018.

Када смо пре извесног времена написали да „Фијат” у Србији остаје још четири године, поједини су нам замерили што смо останак великог инвеститора – „орочили”. Није то, међутим, урадила „Политика”, тако стоји у уговору наше државе и „Фијата” (Динкић-Маркионе). Уговор о формирању заједничког привредног друштва ФАС, са уделом „Фијата” од 67и Владе Србије са 33 одсто, истиче 31. децембра 2018. Баш тако је написано. После тог рока свако може да прода свој део, с тим да уговарачи имају право прече куповине. Тешко је, међутим, поверовати да би наша држава могла издвојити новац за куповину „Фијатовог” дела, а још теже да би групација „Фијат-Крајслер”, после Маркионеових констатација и најава, могла да донесе одлуку о куповини државног дела у ФАС-у.

Коментари23
7cafd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

stari znanac
Srpska automobilska industrija moze da zivne ali samo odozdo nagore i uz pomoc drzave, organizovano. Potrebno je proizvoditi delove ne samo za fiat vec za sve automobile, jer zakonski mozete da kopirate bilo ciji rezervni deo ali i prodate ga samo kao rezervni deo pod svojim imenom. To su takozvani Afetrmarket delovi, rezervni delovi za one koji nece da kupe originalne delove zbog cene. Ako Srbija pocne da pravi masu ovakvih delova i izvozi ih u svet ( to se inace masovno radi) onda ce razviti proizvodne kapacitete i kvalitet i za ugradnju istih u gotov proizvod kao Fiat ili bilo ko drugi. Poceti sa malim kao rotori, kocnice sprege, auto galanterija pa zavrsiti sa velikim kao branici, paneli stakla itd. Ovako nesto zahteva drzavnu koordinaciju u pravnom, finansijskom , investicionom i logistickom smislu. Nagrada ovakvog napora bi bila znacajna industrijska revitalizacija Srbije zasnovana ne na sopstvenim finalnim proizvodima vec na tudjim vec prodatim finalnim proizvodima - sigurnost.
Staniša Mladenović
Oni gledaju svoja posla, tj profit. A šta mi radimo? Ništa. Gradimo budućnost prvo na Fiatu a zatim na Železari. Kod prvog slučaja sve se svodi na jeftinoj radnoj snazi i šrafciger industriji. U drugom slučaju nemamo ni rudu ni koks. Veliki izvoznici a neto devizni efekat mizeran. Pri tome dobijaju subvencije i jeftinu električnu energiju. Ne trebaju im mladi i školovani pa ovi odlazeili rade za bednu platu. Pa forsiramo po jedan grad, najpre Kragujevac a sada Smederevo uz mantru da će to biti dobro za celu Srbiju. Nemamo strategiju i zanemarujemo naše komparativne prednosti. A imamo ih: poljoprivreda i prehrambena industrija, drvna industrija ( ali ne Simpo ), MSP... Ove grane su rando intenzivne i geografski dobro pozicionirane, što bi moglo da zaustavi odumiranje celih gradova i regiona.
Живорад Рађеновић
Звона звоне за неким бозама које се још увек називају мозговима.
Tehnologija donosi uspeh
Tamo gde postoji tržište za FIAT automobile, tamo će FIAT imati fabrike. Evropa to više nije i suludo je imati fabrike i u Italiji i u Srbiji i u Poljskoj. FAS je politička odluka a vreme je pokazalo da više nisu bitni ni niski troškovi radne snage ni subvencije jer evropljani jednostavno ne kupuju FIAT automobile. Markione ne bi bio tako uspešan da nije surovi kapitalista koji je orjientisan kupcima. U Italiji će uvek imati fabriku zbog sindikata, smanjiće kapacitete u Poljskoj, povećati u Turskoj, otići iz Srbije, otvoriti fabrike u Južnoj i Centralnoj Americi, Aziji. Srbija treba da ima fabriku nekog dalekoistočnog proizvođača i bude njegov most za Evropu, ili da razvije neki svoj brend, nema treće.
Dado Milosavljevic
Sa platom radnika u Srbiji od 300 e koji je produktivan ako ne i vise od Poljaka samo lud bi napustio pogone u Kragujevcu. Socijala u zapadnim zemljama je mnogostruko veca od srpske plate. Kada imate situaciju da vam radnik radi takoreci "dzabe" posebno prve tri godine zbog drzavnih subvencija a bez ikakvog izgleda za kasnijim povecanjem, stvara uslove za stvaranje cistog profita. Kompanije gledaju profit a ne ljude. Da nije tako ne bi ni dosli jer veliki sistemi se ne grade da traju 5 god. nego 50. U svakom slucaju doci ce novi gazda ukoliko rese da napuste kg.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља