субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.03.2015. у 14:00 Танјуг

Тројица кандидата у трци за место председника Академије

Фото З.Кршљанин

БЕОГРАД – Председник Српске академије наука и уметности бираће се 7. априла између тројице кандидата - лекара: Владимира Костића, Љубише Ракића и Јована Хаџи-Ђокића.

Кандидати за председника, као и за остале чланове Извршног одбора Академије представљени су данас на Конференцији чланова САНУ. Предлагачи су прочитали реферате о кандидатима који, према процедури, нису имали могућност да представе своје програме.

Према оцени неколицине чланова Академије, целисходније би било да су се кандидати сами представили и изнели своје планове. Своје програме председнички кандидати ће доставити члановима САНУ до краја марта.

Будући да о плановима нису могли да говоре на данашњој конференцији, остаје отворено питање да ли ће и у којој мери нови председник променити нешто у раду САНУ.

На конференцији је указано да се први пут дешава да сва тројица кандидата долазе из истог одељења - Одељења медицинских наука.

Никада нисмо имали овакав случај да три кандидата долазе из истог одељења и то је по мом мишљењу помало симптоматично, навео је академик Василије Крестић, оценивши да је у претходном периоду поремећена равнотежа између природних и друштвених наука.

Крестић је додао да се због тога поставља питање шта ће бити са друштвеним наукама у наредном периоду, указавши да је и за потпредседника у тој области понуђен само један кандидат.

Кандидати за потпредседнике Академије за природне науке су Зоран Поповић и Нинослав Стојадиновић, а за друштвене Љубомир Максимовић, док је за генералног секретара предложен Марко Анђелковић.

Представљајући академика Владимира Костића (1953), специјалисту неуропсихијатрије, његов колега Гојко Суботћ је истакао да је задатак нове управе и читавог чланства САНУ да врати достојанство науци, која нема место које јој припада.

Суботић је представио његов стручни и научно - истраживачки рад, напомињући да је у питању особа широких интерсовања, редак познавалац књижевности и савременог ликовног живота, као и националне прошлости.

То, како је додао, посебно треба имати у виду када се говори о неопходној равнотежи биолошко-техничких и друштвених дисциплина у САНУ, а Костић се кратко обратио члановима жалећи што не може да представи свој програм.

О кандидату Љубиши Ракићу (1931), професору неуробиологије говорио је академик Мирослав Гашић.

Он је поред богате радне, нучно-истраживачке биографије, посебно истакао ангажовање Ракића у Академији, где је као потпредседник обезбеђивао финансирање пројеката, научних и уметничких активности.

Ракић је рекао да се треба борити за очување интегритета САНУ.

Према његовим речима, Академија треба да има друштвену улогу, али такву да се кроз остваривање свог интегритета оспособи да даје адекватне и независне примедбе на многе друштвене догађаје - у првом реду из области науке, културе и уметности, али и дугих питањима од националног интереса

Уролога Јована Хаџи-Ђокића (1944) представио је академик Владимир Кањух, који је поред богате биографије говорио и о његовим плановима за САНУ.

Како је рекао, Хаџи-Ђокић ће, поред осталог, олакшати рад и унапређење науке и уметности у САНУ - научни скупови и конгреси биће нормални и слободни.

„Неће се дешавати да су само свечана отварања у САНУ, а да се за остале дане скупа троше за хотеле тешко добијена средства спонзора, док просторије Академије зврје празне”, навео је Кањух.

Према његовим речима, Хаџи-Ђокић ће се заложити и за режавање питања „беле куге”, вратити чланство САНУ „ван радног састава”, дозволити одељењима Академије да бирају више кандидата за иностране чланове....

О новом председнику одлучује већина од укупног броја активних чланова. Гласање је тајно и на истој седници Скупштине се бирају и председник и потпредседници и секретар.

Након избора чланова Извршног одбора, на јесен очекују се избори за нове чланове САНУ, а у Академији кажу да је процедура у одељењима за пријем нових цланова још у току и да није познато ко ће бити кандидати за које ће се гласати.

Коментари2
7f5fb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pitanja, pitanja...
Da li je osim inflacije doktorskih titula, došlo i do povećanja broja članova SANU? Koliko je Srbija imala akademika pre 20.godina, a koliko ima danas? Kakav je odnos broja akademika u Srbiji, sa nekim od sličnih zemalja na zapadu? Zašto sva rukovodeća mesta u nauci (Univerzitet i SANU), da pripadnu lekarima? ....
Marijana Greguric
Gde su zene u SANU, gde je Ratko Bozovic, ko su ovi ljudi???

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља