субота, 27.02.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 19.03.2015. у 22:00 М. Димитријевић

Кандидати за вођство САНУ се представљају мејловима

Владимир Костић (З. Кршљанин)

На Конференцији чланова САНУ, одржаној јуче, представљени су кандидати за новог председника – Љубиша Ракић, Јован Хаџи-Ђокић и Владимир Костић, потпредседника – Љубомир Максимовић (друштвене науке), Зоран Поповић и Нинослав Стојадиновић (природне науке) и генералног секретара – Марко Анђелковић. О њима ће 126 редовних и дописних чланова академије на тајном гласању одлучивати 7. априла, на изборној Скупштини.

Поред подсећања на неспорне професионалне биографије и велика лична постигнућа сваког од кандидата, њихове колеге имале су прилику да образложе зашто су их подржале, док, према процедури, кандидати нису имали прилику да изложе своје програме, већ ће их доставити мејлом, како би били послати сваком академику да их на време прочита.

Говорећи о Љубиши Ракићу (1931), неуробиологу, професору универзитета у пензији и садашњем потпредседнику САНУ за природне науке, академик Мирослав Гашић је истакао да је у својству досадашњег потпредседника обезбеђивао финансирање пројеката, научних и уметничких активности, вршио бројне оперативне послове.


Љубиша Ракић 

– Посебно истичем његово ангажовање у креирању научне политике у Србији, у обједињавању акција државе, универзитета, научних института и САНУ. Евидентно је и његово залагање за напредак друштвених и хуманистичких наука, о чему је лично говорио на годишњој скупштини САНУ 2011, када је рекао да се избалансирани напредак друштва и науке не може замислити без филозофије, литературе, историје и стубова друштва – права, економије, друштвених и политичких наука – закључио је Гашић.

Владимир Костић (1953), неуролог, директор Клинике за неурологију Клиничког центра Србије, има велики научни углед, у правим је, зрелим годинама и према мишљењу академика Гојка Суботића прави је човек који би могао да врати науци достојанство, чему би САНУ требало да тежи.

– Реч је о изузетној личности, особи широких интересовања, ретком познаваоцу књижевности и савременог ликовног живота, као и националне прошлости. То посебно треба имати у виду када се говори о неопходној равнотежи биолошко-техничких и друштвених дисциплина у САНУ – рекао је Суботић.

О Јовану Хаџи-Ђокићу (1944), урологу, професору универзитета у пензији и његовим плановима за САНУ говорио је академик Владимир Кањух.


Јован Хаџи-Ђокић

– Успешно је руководио великим институцијама, едукатор је, није бахат, цени дискусију и туђа мишљења. Обећао ми је да ће, поред осталог, олакшати рад и унапређење науке и уметности и да ће научни скупови и конгреси у САНУ бити слободни. Заложиће се и за решавање питања беле куге, остваривање везе са дијаспором, а дозволиће одељењима Академије да бирају више кандидата за иностране чланове – објаснио је Кањух.

Иначе, Костић се се кратко обратио члановима академије жалећи што није могао да представи свој програм, Хаџи-Ђокић је, такође, рекао да о програму није говорио јер тако није било предвиђено, док је Љубиша Ракић истакао де ће се борити за очување интегритета САНУ и да би Академија требало да има друштвену улогу, али такву да се кроз остваривање свог интегритета оспособи да даје адекватне и независне примедбе на многе друштвене догађаје, посебно оне од националног интереса.

Део чланства остао је незадовољан што програми нису јавно изнесени.

Коментари10
534c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

beranac beranac
Može li da se predloži akademika Vasilija Krestića za predsednika i kako?
milic milic
Da ponovim, mi AN svodimo na na esnafska udruzenja. Bruka jedna. Lekari su frustrirani ljudi. Od silne svoje nauke ne stizu nista drugo da nauce. Ali, posto lece ljude, oni sticu utisak da imaju neku moc, jer su ljudi prema njima servilni. Bas mi nije jasno sto dr Vladeta Jerotic ne bi mogao da bude predsednik SANU, ili, na primer Vasilije Krestic. Ne moze jer su srpske patriote. Crkvu su nam upropastili, sad oce i AN. I, dovidjenja Srbijo. Vasi Hazari !
Pogled sa strane Petrov
SANU je akademija nauka i umetnosti, ali nauka mora do bude na prvom mestu jer to je ono sto vuče napred. SANU ne sme da se rukovodi estradom tj javnim pojavljivanjem na TV. Istorija, pravo i drustvene "nauke" nisu nauka i zavise od politike. Neki "popularni" kao Jerotic nikada ne bi mogli da budu izabrani po naucnim kriterijumima (u jednom radu na internetu sam nasao da ima 3 citata u medjunarodnim casopisima i propoveda antinauku tj religiju) da nije bilo nacionalisticke euforije tj politike. Mislim takodje da treba bezati od kandidata poput Bećkovića koji su akademiji doneli neslavne kvalifikacije i imali prekomerni uticaj (ima ga svuda i pozvan je da sudi o svemu sa svoje reakcionarne pozicije).
Dragan Miljkovic
@ milic milic Postovai, Vladimir Kostic je naucnik poznat u medjunardnim krugovima, covek koji je radio istrazivanja i objavljivao radove u najpoznatijim naucnim casopisima kao sto su Science ili The Journal of Neuroscience ili The Lancet Neurology. To sto obican svet u Srbiji nije cuo za njega, na zalost nije njegov problem. Takozvani naucnici koje gledate svaki dan na TV nikada nisu imali vremena da se bave naukom od silne potrebe za tim da su stalno u medijima i politici. O preostala dva kandidata nije vredno govoriti ni sa naucne strane kao ni zbog njihovih godina. Kandidovati coveka od 84 godine da bude na celu SANU je neozbiljno osim ako to nije pocasna funkcija koja ne zahteva bilo intelektualno ili fizicko angazovanje; mislim da svi znamo da su odgovornosti predsednika SANU ipak mnogo vece od toga.
Grigorije M. Milićević Micko
Po prirodi stvari je jasno da dosadašnji potpredsednik SANU, akademik dr Ljubiša Rakić, ima sve uslove: znanje, stručnost, sopsobnost, ugled i u naučnom i u javnom životu .., i treba da bude novi predsednik SANU. Ne mogu da se mere sa njim ostali kandidati, "mladići" koji su primljeni za članove SANU tek pre par godina (pročitajte malo biografije svih kandidata). To mu dodje kao kad bi se za papu, ili za pratrijarha, postavio neki mladi monah. Što ne ide - ne ide.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља