петак, 10.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:27

„Фејсбук” забрањује освету остављених

Аутор: Ј. Кавајапетак, 20.03.2015. у 14:55
(Фото Бета)

„Фејсбук” је замишљен као отворена платформа за размену информација, уз извесна ограничења дефинисана корисничким условима. Списак забрањеног садржаја од прекјуче је дужи за неколико ставки, међу којима је и освета голишавим фотографијама.

Порнографија је увек била забрањена и скоро свака голотиња, али сада је то тачније прецизирано. Уклањаће се фотографије на којима се виде гениталије или сасвим обнажена задњица. Забрањене су слике женских груди уколико се виде брадавице, али нису ако се на њима приказује дојење или ожиљци од мастектомије. У реду су и уметничке представе нагих тела.

Највећа друштвена мрежа, са скоро 1,4 милијарде корисника, први пут је експлицитно забранила садржај који представља сексуално искоришћавање. Ту спада и такозвана осветничка порнографија, нови облик насиља у породици који користе остављени мужеви и момци. Дефинисана је као постављање интимних слика у знак освете без дозволе фотографисаних особа. И „Твитер” је недавно забранио овакав садржај, заправо свако постављање интимних фотографија без дозволе особе која је на њој.

У ери интернета многи су доживели да фотографија или видео снимљени „само за нечије очи” после раскида постану средство за обрачун, доступни многим радозналим очима, посебно ако су умешане јавне личности.

У случају водитеља Пинка, осумњиченог да је претукао своју вереницу, појавила се информација да је Владимир Станојевић објавио голишаве фотографије Ане Марије Жујовић када је сазнао да је против њега поднета кривична пријава. Наводно је, не на „Фејсбуку” већ на једном онлајн форуму, поставио њене обнажене фотографије да јој се освети.

Осветничка порнографија је у свету постала читава индустрија. Остављени мушкарци постављају приватне фотографије бивших партнерки на сајтовима који од тога лепо зарађују. Када оштећена особа затражи да се фотографије склоне, тражиће јој неколико стотина долара за то.

Постављање компромитујућих снимака из освете криминализовано је у петнаестак држава САД, а у децембру је донета прва пресуда и то у Калифорнији. Мушкарац који је поставио фотографију обнажене бивше двојке на страницу њеног послодавца на „Фејсбуку” осуђен је на годину дана затвора.

Недавно је донета и прва пресуда за вођење таквих сајтова. За април је заказано изрицање пресуде мушкарцу који је на једном сајту објављивао фотографије жена, са све именима и бројевима телефона, а на другом сајту је тим женама нудио могућност да брисање плате 350 долара. 

Корисници као полицајци

Пошто друштвене мреже не могу да знају да ли за објаву неке фотографије постоји пристанак субјекта, корисницима је препуштено да сами буду полицајци, односно да пријаве недозвољени садржај, у овом и сваком другом случају кршења правила.

Пријава се решава обично у року од 48 сати, што је, кажу критичари, дуг период ако се зна којом брзином садржаји круже сајбер простором. Али толико је потребно надлежним тимовима који доносе одлуку о уклањању материјала на основу контекста. На пример, ако је жртва насиља поставила фотографију да подигне свест јавности, такав садржај је допуштен иако је призор можда узнемирујући.

Друштвеним мрежама је тешко да повуку границу између допуштеног и забрањеног и нису увек доследни. „Фејсбук” је мењао став према бруталним снимцима насиља исламских екстремиста, да би их недавно ипак забранио. У децембру је блокирао страницу која је пропагирала протесте против руске владе, али је после дозволио сличне странице. Такође, одступио је од правила да корисници морају да се представљају правим именом после протеста трансвестита који су добили право да користе псеудоним.

Остају забране за терористичке групе и за групе које подржавају насилно и криминално понашање. Не сме се претити људима физички и финансијском штетом. Забрањено је подстицање на самоубиство и охрабривање поремећаја у исхрани.

Брисање фотографија са „пијане журке”

Сваки корисник „Фејсбука” на свом профилу може да објављује било шта што се не коси са прописаним правилима. Такође, свако може да до детаља подеси шта други корисници могу да виде на његовој временској линији. На пример, француски отмичари нису могли да виде фотографије мале Маше на „Фејсбуку” да су родитељи подесили да њихове албуме могу да гледају само пријатељи.

Због недовољне информисаности корисници интернета не примењују ни основне могућности заштите приватности које су им на располагању. Постоји, на пример, могућност да се забрани било коме, чак и пријатељима, да пишу на временској линији. Друга корисна опција је да када нас пријатељи означе на фотографији она не излази на нашем профилу док сами не дозволимо. Тако можемо на пример да одобримо фотографију са неког излета, али не и са „пијане” викенд журке.

Чињеница је да интернет све памти, али борци за приватност су извојевали неке победе. Прошлог пролећа највиши европски суд је донео одлуку о такозваном праву на заборав. На основу ње свако може да затражи од „Гугла” да избрише линкове ка страницама које су застареле, садрже неистините информације или наносе штету особи која се помиње. Вест о покушају отмице двогодишње девојчице из Београда муњевито је обишла интернет, не само домаће сајтове. Када мала Маша порасте, ако не буде желела да „Гугл” њено име заувек повезују са овим случајем, моћи ће да тражи од претраживача да је „заборави”, то јест да обрише све линкове који њено име повезују са отмицом.


Коментари1
86fd1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bob Petrovich
Tvrdnja "На пример, француски отмичари нису могли да виде фотографије мале Маше на „Фејсбуку” да су родитељи подесили да њихове албуме могу да гледају само пријатељи" je netacna i potencijalo opasna jer daje laznu sigurnost onima koji se ne razumeju u danasnje stanje. Ako je neko cvrsto resen, on moze da dodje Do BILO CIJIH fotografija stavljenih na Fejsbuk, bez obzira na toboznje mere zastite privatnosti koju je meta primenila. Za to postoji citava mala industrija na dubokom internetu. Ko ovo ne razume, ne treba da se igra Fejsbukom.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља