петак, 22.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:37
НЕ САМО О ПОСЛУ: МИЛЕНКО МИХАЈЛОВИЋ

Увек на својој линији

Заједничко сликама, цртежима са којих само што не кипи носталгија и карикатурама које боду како неко рече оштрим трном истине јесте силна енергија аутора која га тера да ствара предајући целог себе у сваком потезу
Аутор: Драган Перићпонедељак, 23.03.2015. у 08:00
Миленко Михајловић са ћерком Сањом

Рођен почетком прве половине деветнаестог века, обележио је своју епоху, седео код „Дарданела”, дружио се са Браниславом Нушићем, Драгомиром Брзаком, Стеваном Сремцем, Борисавом Станковићем...

Да је Миленко Михајловић, магистар сликарства, рођен век раније, овако би писало у његовој биографији. Сад, пошто је мало окаснио, биографија би могла да почне овако: „Рођен почетком друге половине двадесетог века, сликама, карикатурама и књигама је обележио добар део своје епохе, седео у „Титанику”, дружио се са Александром Баљком, Милошем Бојићем, Петром Миладиновићем, Борисавом Ђорђевићем...”

На сву срећу, Миленко Михајловић је ту, међу нама, жив и здрав, па нема потребе да му пишемо биографију на тај начин.

Када неко покуша да објасни ко је Миленко, обично мало запне. Не зато што нема шта да каже.Напротив, не зна човек одакле би почео, толико тога има.

Да ли да прича о Миленку сликару? О његовим „циклусима”, како он сам назива своје изложбе слика, а било их је. Па и он мора да погледа списак, не може да се сети свега: 1985. Босна; 1987. Локвањи (са овом изложбом и магистрира); 1989. Београдски кровови ноћу; 1990. Сопоћани; 1990. Магија Београда; 1991. Птице; 1991. Жртва; 1992. Коже; 1993. О реци; 1993. Картони; 1995. Хиландар; 1997. Ходочашће; 2000. Окамењено море; 2002. Црно-бели свет; 2003. Џез и блуз портрети; 2004. Београд од кафане до кафане; 2007. Метеори; 2010. Београд (у малом) кога више нема; 2012. Нешто с анђелима; 2013. Београдски круг оловком – цртежи оловком; 2013. Савамала – цртежи тушем...

Ако почне о Миленку карикатуристи, опет, списак, што кажу, као шнајдерска пантљика – никад краја: лист „Студент” од 1985. до Осме седнице 1987. године када се лист гаси; 1993. са Александром Баљком покреће часопис „Данга”, излази девет бројева и коначно гаси 1998; у међувремену, са Бошком Савковићем и Небојшом Вуковићем започињу лист „Наша крмача”; осваја 1985. друго место на конкурсу карикатуре ПЈЕР, а 1986. треће; објављује већи број карикатура: „Вођа”, „Бре”, „ОНО”, „Цај, Цај, Цајка”... неке више нема ни сам, па их тражи по књижарама и код продаваца старих књига, а све у нади да ће купити примерак за себе.

Уредничке муке

У „Студенту”, „Данги” и „Нашој крмачи” је, поред објављивања карикатура, био и уредник истих.Захваљујући њему, у „Нашој крмачи” су многи данашњи добри карикатуристи добили прилику да први пут објаве своје радове, а потом и савет, подршку. Терао их је Миленко да цртају, да шаљу на конкурсе, покушавао да им нађе простор и у другим новинама. Често је, пошто су хонорари за карикатуре били више симболични него прави хонорари, из свог џепа додавао, да буду колико може већи.

Тада је, по сопственом признању, имао најмање пара од карикатура и највише главобоља.

Због карикатура у „Студенту” је неколико пута позиван на информативни разговор због увреде лика и дела ондашњих председника, па је запамтио и Јосипа Броза и Слободана Милошевића и по тим „неформалним” чаврљањима са ондашњим безбедњацима.

Често се и сам смеје када се тога сети.

Нушић је, као комедиограф, увредио као песник два владара, и оба пута робијао, а после је био конзул. Миленко је такође увредио двавладара, срећом, није због тога заглавио робију, али, ето, ни конзулско место. Сам уме да каже како, да је био мало оштрији, могао је, ето, и дипломатску каријеру да направи.

Слушај, ти чича!

Сви који познају Миленка ће потврдити да је добра душа, али душа са јаким и дубоким гласом који је немогуће утишати, појавом коју је немогуће не приметити и особином да брани своје мишљење без пардона.

Тако је једном приликом, на некој изложби илустрација, дошло до једне „каламбур” ситуације.

Наиме, на истом паноу су се нашле илустрације Бране Јовановића, сјајног илустратора из ондашњег часописа „Базар”, мада су Бранине илустрације могле тада да се нађу и у „ТВ ревији”, „Политикином Забавнику”, „Политици”... и Душана Петричића.

Миленко је стајао испред паноа, уживао, пошто изузетно цени рад оба ова илустратора, а сам је признавао да му је Брана узор како се то ради.

И тако, док је Миленко уживао у илустрацијама, приђе један ситан, тих, старији господин, стане поред Миленка и каже:

– Сјајан је овај Душко, свака му част!

– Јесте – сложи се Миленко – али је Брана много бољи.

– Па, сад... тешко да бих могао да се сложим са вама, Душко је баш добар.

Господин је био упоран.

– Ех, видим да се не разумете баш најбоље – Миленко покуша да објасни– видите овако: Брана, Бог, Душко, нико, нико, нико, па онда ређајте илустраторе како вам воља.

– Господине, шта причате без везе, какав Брана, па Бог, па Душко? Душко је бољи, ето– побуни се господин.

То натезање око редоследа је мало потрајало и на крају Миленко, не могавши да издржи више, одреза:

– Слушај, ти чича! Имаш среће што си старији човек, иначе бих те сад извео напоље и објаснио да је прави редослед: Брана, Бог, Душко! Јасно?

У том тренутку им приђе неко од Миленкових познаника и онако са осмехом примети:

– О, Миленко, видим да си се већ упознао са господином Браном.

Брана се само слатко смејао, остали су пријатељи и то велики пријатељи и само је понекад Брана умео да га подбоде и подсети на оно вече, тек толико да овај одмахне руком и наспе још по једну.

Такав је Миленко, рођен на Теразијама, изнад ондашњег биоскопа „Космај”, растао мало на Дорћолу, више на Студентском тргу, а сада слика и ужива на Хаџипоповцу и, како сам каже: – Како време пролази, ја све ближи и ближи Владановцу, видиш како то живот уме сам да намести.


Коментари0
5f732
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља