субота, 08.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 20.03.2015. у 14:00 Ј. Каваја

Поглед у помрачено Сунце и кроз маску за заваривање

Време је било благонаклоно према грађанима Србије, омогућивши им да уживају у помрачењу Сунца без облака. У Београду, код Народне библиотеке, већ у 9.30 формиран је ред испред два телескопа на којима је могло да се види како се Месечев диск „пење” на беличасту лопту.

Десето потпуно помрачење наше звезде у 21. веку и прво у овој години било је највеће у Европи од 1999. године. На територији наше земље видело се као делимично заклањање. У Београду је максимално било у 10 сати и 49 минута, када је покривено око 50 одсто Сунчеве површине.

Основци врачарске школе „Светозар Марковић” нестрпљиво су чекали на Светосавском платоу да помрачење почне. До тада су гледали у небо кроз маску за заваривање, која је такође била један од препоручених безбедних начина посматрања овог феномена.

– Сунце је зелено, као нека друга планета – посведочила је четвртакиња Ива Вуковић погледавши кроз маску.

Када је касније провирила у телескоп, видела је бели круг који изгледа „као да га нешто једе”.

– Мислила сам да ће бити забавније, да ћемо видети право Сунце. Није ваљда право Сунце овако бело – чудила се Ива.

Физичари из Центра за промоцију науке, организатори посматрања, објаснили су да је бело јер специјални филтер на телескопу задржава део спектра, а ми га иначе видимо као жуто због земљине атмосфере.

Док је Месец све више заклањао Сунце, ред испред телескопа се утростручио. Многи нису хтели да чекају, већ су гледали у небо кроз рендгенски снимак или тамно стакло.

Олга Анђелковић је довела синчића, а на глави су му биле наочаре дупло старије од њега.

– Проверене су 1999, када смо их добили уз „Политикин забавник”. Само што онда није било живе душе на улици – сећа се ова Београђанка.

Пензионер Југослав Стојановић је међу првима погледао кроз телескоп, а онда је више од сат времена с клупе посматрао како напредује помрачење кроз филтер са маске за заваривање. Утисак му је био да кроз затамњено стакло види реалнију слику, док кроз телескоп изгледа више као графички приказ.

Сличан призор људи загледаних у висине био је испред опсерваторије на Калемегдану и у градовима широм Србије.

Неко ко се затекао на улици не знајући шта се дешава није приметио никакву промену ни у тренутку максималног помрачења, за разлику од становника Фарских Острва који су три минута били у мраку.

Астрофизичар Горан Павичић објаснио је да је Сунце страховит извор зрачења и ако није довољно покривено нема субјективног осећаја да се смањио интензитет светла.

– У тренутку максималног помрачења у нашој земљи осветљеност није била другачија него иначе. Ако неко не зна, неће ни приметити. Али лепо је било посматрати све те промене са филтерима које ми имамо. Виделе су се и сунчеве пеге, затамњење Сунца ка рубовима, али и рељеф Месеца – рекао је Павичић.

Заклоњеност је на скоро целом Старом континенту била делимична. Једино је у полукругу око Гренланда, у зони широкој око 500, а дугачкој 5.600 километара, Месечев диск накратко прекрио читаво Сунце. Једине насељене области у овој зони су Фарска Острва и норвешки архипелаг Свалбард. У Рејкјавику је Сунце било заклоњено 97 одсто, у Единбургу 93, у Лондону 84, а у Бриселу око 80 одсто.

Следеће помрачење Сунца из наших крајева биће видљиво тек у јуну 2020. године, а следеће тотално помрачење у Европи 12. августа 2026. године.

Примирје због помрачења

Не треба развијати мистерију, страх или одбојност око помрачења Сунца, истакли су у Центру за промоцију науке.

– То је једна од најлепших појава које се могу видети. Имамо примере из прошлости да су зараћене стране проглашавале примирје у време помрачења да би астрономи могли да отпутују у зону тоталитета. То је појава која може да уједини људе ако јој се приђе на прави начин – поручио је астрофизичар Горан Павичић.

Коментари0
4c5b2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља