субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Велики рат око „Београда на води”

понедељак, 23.03.2015. у 08:15

Власт се договорила са Мухамедом ел Абаром, инвеститором из Уједињених Арапских Емирата, да у новој престоници сагради и забавни парк четири пута већи од Дизниленда. Вођство државе уверено је да ће целокупни пројекат симболизовати процес националне обнове после година дубоких друштвених подела, политичке и економске кризе. То није убедило критичаре, љуте већ и због тога што пројекат није најпре представљен домаћим институцијама и јавности, него страним државницима и инвеститорима.

Ако сте помислили да је овде реч о „Београду на води”, варате се. Овако британски лист „Гардијан” и портал „Каиро обзервер” пишу о идеји египатских власти да, заједно са Абаром, који је инвеститор и „Београда на води”, направе нови град за пет милиона људи, који ће постати престоница државе на Нилу. И да сте погледали макету „Новог Каира”, могли бисте се збунити јер веома личи на „Београд на води”, као и многи други пројекти које је Мухамед ел Абар уговарао по свету.

Очито постоји још једна паралела између египатских и српских планова: пројекти овакве величине никада не могу да прођу без контроверзи. Једна од замерки „Београду на води”, међутим, већ је отпала. Откако се кренуло у претпродају станова у прве две стамбене куле које ће бити подигнуте у Савском амфитеатру, прилично је извесно да ће, насупрот очекивању многих, градња почети. Питање је још да ли ће обухватити, као што је планирано, свих 116 хектара или ће се ограничити на мање подручје. Сондажа заинтересованости која се спроводи претпродајом вероватно ће инвеститору дати и идеју да ли да одмах потпише уговор за све четири фазе радова или да се обавеже само на мањи залогај и, пре него што настави, сачека да му се то улагање отплати продајом и издавањем некретнина.

Само на изградњи „Београда на води” требало би да буде упослено између 22.000 и 25.000 људи. Кад буде подигнут, у њему ће, како се најављује, радно место наћи 13.000 особа. Нагађа се да би само домаћа грађевинска индустрија, која годинама пропада, могла добити и милијарду евра за радове које ће изводити. Све су то разлози да се радујемо „Београду на води”.

 

Монтажа погледа са моста „Газела” урађена је у сарадњи са архитектама. Није у потпуности реална јер за сада постоји само макета за коју је назначено да није приказ коначног изгледа „Београда на води”. Тродимензионални модел који је до сада понудио инвеститор даје поглед на комплекс из ваздуха, без стварног рељефа у позадини. Из тог модела се не види колики ће бити објекти „Београда на води” у односу на престоничке репере, попут Храма Светог Саве, Београђанке, куполе Цркве Светог Марка… Ово је покушај да се дочара да ли ће та београдска знамења остати видљива и након изградње комплекса који ће, осим куле од 220 метара, садржати и блокове висине до 60, 80, 90 и 100 метара. 

.............. 

Али, док усаглашавају уговор са фирмом „Игл хилс” Мухамеда ел Абара, наши државници сигурно размишљају о томе како да будуће приходе ускладе са претходним трошковима. Како се наводи у Просторном плану подручја посебне намене (ПППН) „Београд на води”, наши приходи на основу накнада и партиципација које би инвеститор платио за добијено земљиште могли би износити око 470 милиона евра. Трошкови за опремање земљишта инфраструктуром достижу 400 милиона евра.

Да би се градило, неопходно је из Савског амфитеатра изместити пругу, главну железничку и аутобуску станицу, пребацити саобраћај на друмско-железничку обилазницу коју деценијама никако да завршимо. Обилазница обухвата и изградњу новог моста код Винче, а потребно је и подићи нову главну железничку станицу у Прокопу и аутобуску у Новом Београду. Све то је од шире користи и урбанистичким плановима је било предвиђено и пре „Београда на води”, али никада није довршено због огромних трошкова. Према рачуници из ПППН-а, железничка постројења неопходна за градњу „Београда на води” могла би коштати 392 милиона евра. Све заједно, то наше трошкове подиже на готово 800 милиона евра.

Од тога можемо одузети 275 милиона евра. Толико, како је објављено када је сачињен предлог „лекс специјалиса”, кошта изградња инфраструктуре унутар комплекса, што је уобичајено да инвеститор преузме на себе. На нас би пало 125 милиона – разлика до оних 400 милиона евра трошкова – за изградњу топлотних, гасних и енергетских постројења широм града и развлачење њихових водова до границе „Београда на води”. У тој варијанти, наши трошкови се, уз довршетак обилазнице и осталих железничких постројења, снижавају на око 510 милиона евра. Али, ако инвеститор сам прави део инфраструктуре, не можемо наплатити неке од партиципација, па нам то знатно умањује и очекивани приход од 470 милиона евра. Према ПППН-у, планирани профит инвеститора, по стопи од 30 одсто од производне цене, износи око 930 милиона евра.

Даље комбинације за могући однос прихода и трошкова још су сложеније и нећемо улазити у њих, јер ионако све зависи од тога шта ће бити договорено и запечаћено уговором. Можда је усаглашавање тих осетљивих клаузула разлог што његово потписивање, први пут најављено још за прошло пролеће, и даље очекујемо.

Претпоставимо, ипак, најпозитивнији исход: да ће српска влада успети да постигне услове под којима нећемо бити у минусу због инфраструктуре за „Београд на води”. Она 392 милиона евра за железничка постројења нам не гину, мада се могу умањити концесијама, које додуше повлаче неке друге трошкове и уступке. У сваком случају, од наплаћеног пореза на имовину, као и од нашег, још непрецизираног удела у профиту од продаје и издавања квадрата, дугорочно би се могли покрити и трошкови за железнички систем. Али, то значи да „Београд на води” мора бити до краја продат и издат у закуп. Многи му, међутим, предвиђају – као и у Египту за „Нови Каиро” – да ће постати град духова, јер на домаћем тржишту нема тражње за толиким становима и пословним локалима.

Остаје да се привуку странци. Луксузни апартмани сами по себи то не могу постићи, јер их светски богаташи могу купити и у Лондону, који је атрактиван зато што је један од глобалних финансијских центара, или Монте Карлу, где је провод ипак бољи за ту врсту клијентеле. Њих треба примамити, кажу за „Политику” стручњаци за велике инвестиције у некретнине, пружањем сличне забаве, на пример легализацијом коцке, и успостављањем бесцаринске зоне за високопрофилне брендове. Другим речима, омогућимо им провод за викенд и место где ће „Луи Витон” ташне моћи да купе јефтиније него игде у Европи, па ће богати странци доћи.

Ако успемо да напунимо „Београд на води”, проблеми ће искрснути са саобраћајем. Јер, у средиште престонице, која ионако грца због закрчених саобраћајница, биће уметнут згуснут комплекс са 17.000 становника. То ће, признали су и стручњаци Урбанистичког завода Београда, који је израдио ПППН, изазвати гужве и проблеме са паркингом.

На крају, остаје питање које мучи и Египћане: какав град ћемо добити. Како преноси „Гардијан”, „Новом Каиру” у Египту се замера то што ће на њега бити потрошен огроман новац, 66 милијарди долара, које би се могле уложити у побољшање услова живота оних који живе у „старој” престоници, у сиромаштву и са лошом инфраструктуром. Они се не могу напросто преселити у „Нови Каиро”, који ће им, као будући административни и пословни центар, бити прескуп и где за њих неће бити посла. Халед Фахми, египатски академик и становник старог Каира, пише на „Каиро обзерверу” да је Дубаи као модел урбаног развоја неприкладан за његову земљу, драстично сиромашнију од Уједињених Арапских Емирата. „Нећу ни да улазим у дубоке политичке и друштвене неједнакости које се скривају иза гламура Дубаија”, пише Фахми. И то је оно што би требало избећи у планирању „Београда на води”, који би морао остати отворен и за оне који у том луксузу неће живети.

-----------------------------------------

Упозорење „Степе Степановића”

 

Илустрација Слободан Срдић

Колико год „Београд на води” био добар за српску грађевинску индустрију, дугорочно би је могао увући у још веће невоље, упозоравају стручњаци. Проблеми ће домаће грађевинце задесити ако, напомињу саговорници „Политике”, бројни станови и локали запљусну тржиште, и то захваљујући томе што је држава ради једног инвеститора изменила прописе и донела „лекс специјалис”. То би „потрошило” све купце из Србије и одбило остале инвеститоре а грађевинце би, након краткотрајног опоравка, дотукло.

Зато би експерт са којим је „Политика” разговарала, држави препоручио да за домаће купце ограничи проценат станова у „Београду на води”, док би већину, сматра он, требало понудити странцима.

Стрепња да ће се помоћ грађевинској индустрији преобразити у њену коначну пропаст искрсла је и претходни пут када је држава прибегла „лекс специјалису” ради важних грађевинских подухвата. Пре владе Александра Вучића, такав потез је повукао и кабинет Мирка Цветковића.

Тај сазив владе је пре пет година саставио Закон о подстицају грађевинске индустрије у условима економске кризе, са ограниченим роком трајања. Под његовим окриљем одобрено је више од 300 пројеката, међу њима и изградња комплекса од 4.616 субвенционисаних станова на месту бивше касарне „4. јул” на Вождовцу, који су постали насеље „Степа Степановић”.

Ни тада није био расписан архитектонски конкурс, што је уобичајена пракса за тако велике пројекте, нарочито када је инвеститор држава или град. Заобилажење струке је прошло без већих негодовања у јавности, као што су и „Београду на води” стручњаци дуго приговарали само незванично.

Грађевинска дирекција Србије је квадратни метар продавала за 1.290 евра са ПДВ-ом. За ту цену су противници пројекта тврдили да, противно најавама државе, није нижа од тржишне. Спорно је било и то да ли ће се трошкови изградње прелити на све грађане.

Грађевинске фирме које нису учествовале у пројекту и део стручне јавности бунили су се да је држава таквом одлуком готово урушила слободно тржиште. Коалиција невладиних организација за надзор јавних финансија и Транспарентност Србија затражили су од Уставног суда да закон којим се „угрожава правна сигурност, умањује конкуренција и суштински легализује корупција стави ван правне снаге”. Многи су пројекат видели и као предизборну демагогију.

Далиборка Мучибабић - Владимир Вукасовић 

-----------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

• За педесетак година, критичарима Београда на води биће запушена уста. Природним путем.

• Пазарићу стан у једној од београдских кула. Чим ми врате део пензије.

• Да ли су куле на води, у ствари, куле у облацима?

• Београд ће сићи на воду. Питање је само да ли уме да плива?

• Ја бих и владу преместио у кулу Београд. Ионако нас гледају са висине.

• Кад изградимо Београд на води, бићемо водоземци.

• Кад цео свет нагрне у нова здања, повући ћемо се на Авалу. Ионако смо незнани јунаци.

• Београду на води највише се радују Панчевци и Борани. Они одавно дишу на шкрге.

• Плашим се само оног: Чун се љуљну, оде санак пусти.

Драгутин Минић


Коментари71
9425c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

METROPOLA sa SRPSKOM DUŠOM
*** Prikazana slika planiranog "Beograda na vodi" (na kojoj se ne vidi Hram Svetog Save, c rkva Svetog Marka,..), pametnim ljudima govori sve. Zato da bi Beograd što pre postao evropska metropola na Dunavu i Savi sa srpskom dušom (a ne loša kopija arapskih gradova sa mora), mora da dobije NOVI POSLOVNI CENTAR, u geografskom CENTRU grada na OBE obale Save,koji će ispunjavati sledeće uslove: 1.- da Novi centar ima mnogo parkova i trgova i zgrada za kulturni sadržaj i da bude povezan novim širokim mostom između Gazele i Tramvajskog mosta, 2. - da se sačuva panorama na DESNOJ obali i pogled na kupole Hrama Svetog Save, crkava i narodne skupštine , zbog čega ubuduće nijedna zgrada na desnoj obali ne sme biti viša od 10 spratova.. 3.- da se visoke zgrade i kule od 220m grade na LEVOJ obali i da ni jedna ne podseća na falus ili vibrator,.....
Miloss Sapic
Za svakog normalnog čoveka je ovo apsolutno MANIČNA ideja koja će nas vratiti decenije u prošlost poput ratova devedesetih. Ne možete iz osnovne škole na posediplomsku nastavu. Možete da budete -vunderkind- ali to ste jos kao dete a Vučić to nije i ne može da se ponaša kao genije. Ako to ne shvatimo , plati će generacije veliku cenu. Maničan čovek uvlači narod u pakao bez povratka. Gde je elita Srbije bez političkih boja? Arhitekte, ekonomisti, pravnici. Političari ali talentovani i u nečem dokazani. Ljudi od uma i razuma , nauke i politike javite se i dajte otpor ovom bezumlju?
Archy sokolov
Dokle god budemo razmisljali ovako, kako i pisemo, tapkacemo u mestu i zaostajati, ne 40. godina, vec, ceo vek. Vraticemo se u pecinu, a moracemo angozovati cuvara vatre, jer i nju, ako je ne sacuvamo, necemo vise moci da zapalimo. Izgleda da za bolje i nismo.
Ја Београђанин
Ствар је врло једноставна, али наши медији о томе не пишу. Да ли је урађен урбанистички план? Није. Да ли су урађени пројекти, макар за једну кућицу или гаражицу? Нису. Колико ће бити јавних површина, шеталишта, паркова и других садржаја у односу на зграде и да ли ће се ту поштовати некакви урбанистички услови, а да ли ће инвеститор морати да о свом трошку изгради и те садржаје? Не зна се. Да ли инвеститор из Емирата добија да гради шта хоће, кад хоће и колико хоће? Такав је утисак. Он на телевизији изјављује (парафразирам) "Ја прво саградим, а онда ћу да видим шта ће с тим да буде" (има на јутјубу), међутим, видимо да се он обезбеђује на сваки начин (што и јесте с његовог аспекта нормално), градиће само оно што унапред буде продао. Ово је очигледан алеаторни уговор (уговор на срећу) са стране Србије и Београда, са неизвесним трајањем, неизвесним исходом и веома извесним многим лошим последицама, на које упозорава и секција архитеката при САНУ.
LEVA i DESNA PANORAMA
ODBRANA BEOGRADSKE PANORAME Na LEVOJ obali se mogu graditi zgrade od 30, 50 i 70 spratova, ali na DESNOJ obali nijedna zgrada ne sme da bude viša od 10 spratova, da ne zaklone panoramu Beograda sa kupolama pravoslavnih hramova, crkava, narodne skupštine,...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Пројекат будућности или скица будућих раздора
Пројекат будућности или скица будућих раздора

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља