понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:36

Пример једне немиле друштвене појаве

Аутор: Јово Бакићнедеља, 22.03.2015. у 09:15

Директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Зоран Аврамовић кори „Политику”(,,Мржња уместо погледа”, 19. март) због тога што је допустила да њен сарадник напише које све функције директор скрива од очију јавности, јер се тако, према његовом мишљењу, удара на његову личност. Штавише, директор Аврамовић сматра да потписник ових редака „брука професију”, јер „не разликује расправу о предмету и човеку”.

У ствари, сарадник „Политике” је само указао на чињеницу да одређене функције директора Аврамовића могу утицати на његову непристрасност када суди о проблему контроле средстава масовног општења. Према томе, „Јово Бакић, као чувар демократије у Србији” (похвално је што Зоран Аврамовић тако мисли о своме опоненту) уопште не „налаже” директору Аврамовићу како да се потписује, већ само аргументује због чега је важно да у овом случају јавне функције не буду од јавности скривене. Уосталом, ваља указати и на проверљиву чињеницу да је Зоран Аврамовић, уз све наведене функције, у периоду фебруар–мај 2013, био и председник Програмског одбора РТС-а. Да ли, можда, ова функција високог дужносника СНС-а има утицаја на просуђивање да ли постоји напредњачка контрола над телевизијама с националном фреквенцијом?

Ради се, дакле, о томе да прећуткивањем својих директорских функција Зоран Аврамовић жели представити себе као непристрасног интелектуалца („социолога, научног саветника”) који проблем слободе изражавања посматра објективно, и ту постоји проблем интелектуалног непоштења. Уистину, зар чињеница да су господар Вучић и власници приватних телевизија забранили емитовање „Утиска недеље”, те РТС Ољи Бећковић не нуди време за „Утисак недеље” на јавној телевизијској служби, као и да Даница Вученић ових дана одлази из новинарства пошто напредњаци неће код ње да гостују после емисије у којој је управо Ољу Бећковић угостила, не говори да постоји перфидна контрола средстава масовног општења? Узгред, напредњаци неће да гостују ни код Оље Ковачевић на РТС-у, па стога не можемо чути јавну расправу о „Београду на води”. Уместо тога, страначки пријатељи директора Аврамовића желе да гостују искључиво тамо где могу до миле воље водити досадне монологе, пошто нико није у прилици да им се супротстави. Према томе, контрола средстава масовног општења одвија се не само посредством перфидног утицаја власти на власнике телевизија с националном фреквенцијом и оглашиваче, већ и шибицарским марифетлуком да се страначке вође не одазивају на позиве у емисије које воде непоћудни, а професионални новинари, јер ови онда не могу звати ни њихове опоненте, како им се не би замерила пристрасност.

Но, све су то „увреде и лажи доцента Јове Бакића”, баш као и проверљива чињеница да је директор Завода за унапређивање образовања и васпитања Зоран Аврамовић рођен 1949, тј. да би по сили закона требало да већ неко време ужива у мировини. Није ли, наиме, недавно директор „Службеног гласника” проф. др Радош Љушић, отишао у пензију управо с оваквим образложењем? Да ли закон у овој држави важи једнако за све?

Но, на страну то што „социолог, научни саветник” Зоран Аврамовић, изгледа, мисли да постоји и закон о заштити лика и дела директора јавних установа Зорана Аврамовића, у Србији је поштовање законских норми и иначе веома проблематично, као што нас учи председник Томислав Николић. Наиме, директор ЗУОВ-а пита: „Одакле му (Јову Бакићу, пр. Ј. Б.) смелости за оптужујућу клевету да је један узбуњивач јавности поднео пријаву Агенцији ’због злоупотребе положаја и вероватне корупције против директора ЗУОВ-а’?” И додаје: „Да је неко други на мом месту, доцент би завршио на суду.” На жалост директора Аврамовића, ретко ко у Србији би могао да буде на његовом месту, јер мало је таквих истинољубаца по вољи господара Вучића као што је он. Потписника ових редака је управо узбуњивач јавности др Бранко Гардашевић упознао са својом пријавом против директора Аврамовића. Колега Гардашевић би спреман био посведочити о томе на суду, баш као што би и редовни проф. др Владимир Илић посведочио како га је деведесетих на сесији Фонда Демократски центар Зоран Аврамовић просто опседао питањима шта треба да ради како би се докопао Соросевог новца. Заиста, потписник ових редака спреман је за суд, јер за сваку написану тврдњу има не само аргументе, већ и сведоке.

Напослетку, једно објашњење: да би човек неког мрзео, мора га сматрати битним. Према томе, директора Аврамовића немогуће је мрзети, а полемика с њим је искључиво у функцији објашњавања једне немиле друштвене појаве страначког прелетача и ловца на плен.

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари15
d5e16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Горан Станковић
У коректном тексту, желим да укажем на једну замену теза, по мени: Даница је отишла у другу професију после гостовања великог глумца и позоришног редитеља Радослава Миленковића. Оља је за СНС, данас, значајна као и лањски снег. Оградио сам се, за њих. Јер, ја лично ценим неке ствари које је радила, али, није се прославила када сам јој написао отворено писмо на једном значајном порталу. Повод је био Нобелова награда за мир и један дисидент... .
Ivan Milutinović
@ Dragan Velikić Neobaveštenost je dopustiva. Drugo, niti me je ubedio Bakić, niti me zanima da poredim njegovu i ličnost njegovog oponenta (mislim da ta tema ne zavređuje raspravu na stranicama Politike). Jer, kao profesionalca u medijskoj delatnosti, zanima me samo ubedjivost argumenata, bez persuazije, koju umem da prepoznam, kao i pristojnost u javnom ophođenju prema oponentu. To mi je dovoljno da formiram stav.
Dragan Velikić
Kada neko izjednači Jovu Bakića i Zorana Avramovića onda on samo pokazuje nedopustivu neobaveštenost, jer Bakić je čovek sa postamentom, a Zoran Avramović preletač još od vremena kada je bio Šešeljev radikal, čovek u potrazi za stranačkom funkcijom. Srbija ne bi bila tamo gde jeste da je više Bakića, a manje Avramovića.
ljuba mare
још један текст Доцента на Филозофском факултету у Београду Јове Бакића, којем је место у жутој штампи а не на страницама политике.
sasa istinica
Tesko je Srbin biti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља