понедељак, 17.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:01

Краљевина Србија у Пижоновом дневнику

Аутор: З. Радисављевићнедеља, 22.03.2015. у 22:00

Дипломата, професор, књижевник Јован М. Јовановића Пижон, исписао је странице драгоцене за проучавање дипломатије Србије, које су сада приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић

Јован М. Јовановић (1869–1939), био је један од значајних учесника у политичком животу Србије пре Првог светског рата и током њега, као и у потоњој југословенској држави. Познат је под надимком Пижон. Његов пријатељ Павле Поповић ословљавао га је с надимком Пиђонино.

Новосадски „Прометеј”, Радио-телевизија Србије и Архив Југославије, објавили су „Дневник” (1896–1920) Јована М. Јовановића Пижона, који су приредили Радош Љушић и Миладин Милошевић.

Рођен у Београду, где се и школовао, завршивши основну школу, гимназију и Правни факултет. Лисанс (лиценцијат) права, одбранио је у Паризу. У државној служби био је од 1892, понајвише у дипломатији. Једини послови изван ове службе били су му: писар у београдском варошком суду (1892), ванредни професор Административног права на Великој школи (1900–1901) и секретар Министарства финансија (1903). Остало време провео је у дипломатској служби, у Министарству иностраних дела, почев од 1896. године. Као дипломата, службовао је у скоро свим дипломатским звањима у Београду, Цариграду, Софији, Скопљу, Атини, Каиру, Цетињу, Бечу и Лондону. Године 1904. постављен је за шефа Конзуларног одељења, а 1911. за начелника у Министарству иностраних дела.

Био је још два пута на значајнијим функцијама – министар спољних послова (1912, свега два и по месеца) и министров помоћник (1914–1916). Каријеру дипломате завршавао је два пута, будући да је два пута пензионисан, после вршења функције посланика у Лондону (1916–1918) и именовања за посланика у Вашингтону, али на ту дужност није ступио (1920). Време када је Јовановић био у дипломатској служби Краљевине Србије, период је њеног највећег успеха и време када су дипломатију српске државе водиле врхунске дипломате, предане свом послу и својој држави.

Јовановићево пензионисање није означило крај његове каријере. У новој држави посветио се унутрашњој политици, пошто се прихватио посланичког звања (1920–1925). Био је члан Земљорадничке странке и по мишљењу Јаше Продановића њен „стварни шеф”.

Вредна је пажње и Јовановићева књижевна делатност, схваћена у најширем значењу овог појма. Био је сарадник у завидном броју листова и часописа, како у земљи, тако и у иностранству. Скоро сви радови које је написао односе се на две теме – на спољну политику Србије и на национално питање. Пишући о овим појавама после завршетка Првог светског рата, нарочито о првој, Јовановић је обилато користио своје дневничке записе, који, нажалост, нису сачувани у целини. Није познато да ли их је уништио аутор, или су нестали на неки други начин.

„Дневник” Јована М. Јовановића, кажу приређивачи, део је његове богате збирке докумената која се чува у Архиву Југославије и садржи 92 архивске кутије. Архивистички је обрађен један њен део, 69 кутија. Преостали део још је необрађен, али се може несметано користити пошто је урађен одговарајући попис садржаја преосталих кутија. „Дневник” се чува у кутији број 54. Мањи део писане заоставштине Јована М. Јовановића налази се у Архиву Македоније у Скопљу.

Раздобље које обухвата Јовановићев „Дневник” време је када је обављао дипломатске послове, из тог разлога он је, пре свега, посвећен спољној политици Краљевине Србије. Није познато да је после завршетка Првог светског рата наставио да води дневничке белешке. Јовановићев „Дневник” мало је коришћен у историографији, јер је рукопис скоро нечитљив, мастило избледело, а слова су исписана ситно, те су стога тешко препознатљива. Нека места су сасвим нечитљива, што је назначено у самом тексту, у виду напомене приређивача.

Јовановићев „Дневник” није редовно вођен, има празнина, али када се погледа у целини, оставља утисак импозантног дела и по обиму и по значају података корисних истраживачима Великог рата, пре свега за проучавање дипломатије Србије, њених односа са савезницима и непријатељима, као и Јовановићеве улоге у свим тим збивањима. „Дневник” почиње 1896, а завршава се 1920. годином. Јовановић није уредно водио дневничке белешке све до 1914, али јесте у периоду 1915–1918, а делимично и до 1920. године. Може се рећи да су дневни записи од августа 1916. до краја 1918. редовни, опширни и садржајни. Недостају, нажалост, дневнички записи из 1914. Датуми у „Дневнику”, напомињу приређивачи, по старом су календару, осим у оном делу дневничких записа који се односе на период од 22. децембра 1919. до 2. јануара 1920. године. Нови календар у Краљевини СХС почео је да се употребљава 15. јануара 1919, када је тај датум постао 28. јануар.


Коментари0
a824b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља