уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:55

Чишћење плућа фабрике кисеоника

Аутор: Бранка Васиљевићпонедељак, 23.03.2015. у 15:00
Уређивање омиљеног излетишта Београђана (Фото „Србијашуме”)

Дуж Улице кнеза Вишеслава, у близини Топчидерског гробља и око Хајдучке чесме, радници „Србијашума” ових дана уклањају сува, оболела и оштећена стабла. Намера је да се тако „прочисте плућа” Кошутњака и побољша здравље шуме. Акција ће бити спроведена на површини од око 50 хектара, на локацијама где борави највећи број посетилаца овог Београђанима омиљеног излетишта.

– Кошутњак са Топчидером је престоничка „фабрика кисеоника”. Простор је обрастао шумом липе, цера, граба, храста лужњака, сладуна... На око пет процената површине су четинари, попут кедра, црног и белог бора. Просечна старост стабала је између 60 и 70 година, за неке врсте то је време зрелости за сечу. На појединим локацијама већ су уклоњена стара и болесна стабла и на њихово место посађено је око 4.400 садница горског јавора и белог јасена – каже Адиба Џудовић из „Србијашума”.

Прошле године привремени орган града Београда прогласио је „Шуму Кошутњак” заштићеним подручјем, односно спомеником природе. Поверена је на управљање Шумском газдинству „Београд”, које је део ЈП „Србијашуме”. Површина заштићеног подручја је 265,26 хектара и простире се на територији две градске општине, Чукарице и Раковице.

Подручје садашњег Кошутњака било је до Првог светског рата под квалитетном храстовом шумом. У документу из 1849. године наведено је да је побројано 13 јелена и 35 кошута, по којима је цео крај и добио име. Кроз шуму је 1884. прошла и прва железничка пруга која је повезала Београд и Ниш, а путници су из воза могли да уживају гледајући ову дивљач.

Кошутњак је у том периоду био ограђено ловиште и дворско излетиште владарске породице Обреновић.

– На дан 29. маја 1868. године у поподневној шетњи, у Кошутњаку је из заседе убијен српски кнез Михаило М. Обреновић. Донедавно се на платоу оивиченим оградом од кованог гвожђа у облику верига налазила гвоздена ограда око места његове погибије. У плану је да се цео овај простор уреди како доликује – каже Џудовићева.

Почетком 20. века, тачније 1908. године, француски архитекта Камбон израдио је нови генерални урбанистички план којим је Кошутњак отворен за грађанство. Тако је остало до данас.

– Осим што свакодневно угошћава велики број Београђана и гостију главног града, шума је дом многих биљних и животињских врста, од којих су поједине строго заштићене. Према подацима Завода за заштиту природе Србије, у шуми живи 521 биљна врста, а међу њима су тиса, питоми кестен, копривић, ловор вишња, мечја леска... Кошутњак је и дом веверица, јежева, разних врста детлића, слепих мишева... – истиче Адиба Џудовић.

----------------------------------------------------------------------

Оаза спорта и рекреације

У Кошутњаку је и велики број објеката намењених спорту и рекреацији. Међу њима су Завод за спорт и медицину спорта са отвореним и затвореним теренима и базеном. Кроз шуму се протеже трим стаза, а у делу Кошутњака, одакле пуца поглед на Београд, налази се скијалиште. 

----------------------------------------------------------------------

Хајдучка чесма – део рок историје

У срцу Кошутњака је извор воде, чувена Хајдучка чесма, омиљено одредиште излетника, нарочито за првомајске уранке. Ту је 28. августа 1977. одржан и спектакуларни концерт „Бијелог дугмета”, коме је, према проценама, присуствовало 100.000 поклоника ове рок групе.

----------------------------------------------------------------------

Место обрачуна с политичким противницима

У овој градској оази налазе се и остаци немачког гробља и споменик који су Немци у Првом светском рату подигли својим непријатељима – српским војницима.

Кошутњак је, нажалост, познат и као место обрачуна са политичким противницима. Ту су у атентату убијени кнез Михаило Обреновић и његова сестра од стрица Анка Константиновић, а 2000. године је отет српски политичар Иван Стамболић, чије је тело нађено на Фрушкој гори.


Коментари2
31cd3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

s a
radi li se sta sa tim suvim granama? koristimo li mi uopste te obnovljive izvore ili samo pricamo o njima?
Gliga Dado
Molim vas da pokrenete inicijativu da se izmesti saobraćaj kroz Košutnjak.Hiljade vozila(valjalo bi tačno utvrditi), prolaze kroz šumu kako bi izbegli semafore na Banovom Brdu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља