недеља, 22.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:39

Како је индустрија шећера утицала на здравље зуба

Објављена дуго скривана прича о томе како су пропала истраживања америчке владе о здрављу зуба, и то под јаким утицајем индустрије
Аутор: Јелица Антељуторак, 24.03.2015. у 08:15
(Фото sxc. hu)

Када је прошле недеље „Вашингтон пост” објавио дуго скривану причу о томе како је америчка индустрија шећера још пре неколико деценија одиграла кључну улогу у истраживањима о здрављу зуба, многи су били запањени чињеницама које су коначно изнете у јавност. Посебно подацима да је индустрија утицала на владина медицинска истраживања о стоматолошкој нези, што је драматично променило дотадашње навике и уместо препорука да се смањи унос шећера и слаткиша потрошачима понудила методе као што су разбијање денталног плака, па чак и вакцина против пропадања зуба.   

Иако се и тада, педесетих година, када су прва истраживања започета, сматрало да је шећер главни узрок пропадања зуба, моћна индустрија учинила је све да сломи политику која се залагала за то да људи једу мање шећера, наводи се у дописима сачуваним на Универзитету у Илиноису. Већ током шездесетих Влада САД покренула је истраживачки програм, познат као Национални каријес програм, који је имао за циљ да се пропадање зуба искорени у наредних 10 година. Међутим, дубоко под утицајем индустрије овај програм је отишао у потпуно супротном правцу – у коме су шећери остављени по страни, а грађанима понуђене разне друге методе. Многи су се данас запитали како је индустрија имала толику моћ. Како пише „Вашингтон пост”, најпре због тога што је имала јак утицај у пододборима који су управо развили истраживачке приоритете којима се касније руководила политика стоматолошке заштите. Одбор или радна група коју је влада основала и која је формирала истраживачке приоритете за овај пројекат укључивала је многе лекаре и научнике који су истовремено били и чланови комисије при Фондацији за међународно истраживање шећера коју је основала управо индустрија.

– Није ни чудо што су планови и решења које је поставила влада били слични онима које је понудила индустрија шећера. Неких 80 одсто препорука у индустрији је усвојено, а све оно што је било виђено као потенцијално штетно по индустрију повучено је из предлога, показали су тек објављени извештаји. Уместо да препоручују да људи смање унос шећера истраживачи су то прескочили и почели да промовишу ширу употребу флуора у оралној хигијени. А када је реч о слаткишима, идеју да би их требало смањити прогласили су напрасно непрактичном, па чак и ако би то спречило пропадање зуба – пише „Вашингтон пост”.

Овакав однос власти и индустрије, осим очигледног сукоба интереса, донео је и низ препорука које се никада нису показале ефикасним. На пример, влада је  предложила коришћење сахарозе уместо шећера, али су деценију касније научници то одбацили као неефикасно решење. Било је и напора да се створи адитив који би на неки начин поништавао ефекте шећера на кварења зуба, али је и то истраживање убрзо напуштено.

Индустрија шећера и данас користи све механизме и троши много новца да остане на истом путу. Према подацима које преносе страни медији, 2009. године, када су предложене акцизе на газирана пића индустрија која их производи потрошила је готово 40 милиона долара да осујети тај предлог. 

Тако је и недавно покушала да утиче на текућу дебату Агенције за храну и лекове (ФДА) о променaма у подацима о хранљивим својствима на етикетама. Засметало им је што ФДА захтева да се на производима истакне колико је шећера додато у храну у току прераде. Предложеним променама није се успротивила само индустрија шећера, него и асоцијације пекара, замрзнуте хране, млечних производа, посластичара, разних прерађевина. Јасно је о каквим је интересима реч.

Каријес, иако се може спречити, и даље је веома распрострањен у САД. Према подацима Центра за превенцију и контролу болести, то је најчешћа хронична болест код деце и адолесцената. Навике у исхрани утичу и на одрасле, огроман проценат њих на неки начин трпи последице због погрешно вођене политике. Како закључује „Вашингтон пост”, лако би било замислити како би све изгледало да влада у то време није била под толиким утицајем индустрије шећера.

------------------------------------------------------

Без газираних пића до 12 године 

Стање зуба наше нације је на врло лошем нивоу, а истраживања показују да просечан грађанин наше земље нема од три до 30 зуба. Чак 60 одсто је оних који немају од 10 до 20 зуба, каже за „Политику” др Милан Куљача, специјалиста стоматолошке протетике. На питање шта је главни проблем, он каже да је то на првом месту дентална нехигијена, а потом и други разлози међу којима и конзумирање хране са већим количинама шећера.

– Велики проблем су газирана пића у којима има много додатих шећера и они изазивају највећи број циркуларних каријеса код деце до 12 година. Ова пића су чак забрањена у школама у Великој Британији. Газирано пиће које је зашећерено још више обара пе-ха вредност у устима и доводи до бржег разграђивања глеђи и каријеса. Деци до 12 година једноставно не би требало давати да пију ове напитке, а важно је и утицати на њих да зубе перу три до четири пута дневно, јер је то основ здравља зуба – каже др Куљача.


Коментари7
e410c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

radojcic radojcic
Шећер у исхрани је наметнута вештачка навика и потреба људима новог доба као и свака друга дрога или нпр.цигарете, настала пропагандном манипулацијом индустријских лобија који одлично зарађују на сладуњавим производима и варљивом задовољству потрошача , иако данас масовно оштећују здравље људи, и без сношења икаквих последица за произвођаче и трговце. Зарађују ,,поштени,, индустријалци, произвођачи флуора, произвођачи разних скупих паста за зубе, зубари правећи скупе протезе и редом многи други, а сви заједно варајући једни друге ....
Љубиша Младеновић
У макробиотици се користи принцип из кинеске филозофије јинга и јанга. Не мора да се хранимо по макробиотици али овај принцип се може користити. Ако једемо храну која је јанг (месо , дуго кувана храна) онда је потребно да се она уравнотежи јин храном(слаткиши).Нутриционисти препоручују до 250 гр. меса недељно. Дакле ако умерено користимо месо и поврће кратко динстамо у погодном посуђу неће бити потребно да једемо пуно слаткиша. Али када се кува пасуљ (који мора да се дуго кува) појављује се потреба да се поједе нешто слатко. Тада узети једну кашичицу правог меда или јабуку 2-3 сата после јела. Купус може да се једе и свеж па значи да не мора дуго да се кува, као што је уобичајено у нашој кухињи. Ја овако поступам и уопште не једем шећер.
Јован I Јовановић-Змај
"На пример, влада је предложила коришћење сахарозе уместо шећера..." Можда ће ускоро неко предложити да се уместо беланчевина користе протеини а уместо масноћа естри глицерола и монокарбоксилних киселина дугог ланца. Очекујем да ће тада индустрија умети да искористи шансу, за разлику од горе наведеног примера, кад се нису сетили како да лако повећају зараду. А довољна је била мала промена текста на кесама. О теми текста само толико да показује утицај лобија на политичаре које ми, јел'те, бирамо. Тај утицај, иначе, није корупција. Зашто? Е, па зато што законом није означено као корупција. А ко оно доноси законе? Хм, напрасно ми "стаде" мозак. Мораћу да питам малог Ђокицу. Оно "ми" значи: "грађани било које земље", којих се политичари сете само пред изборе тј. "изборе". Ван кампање то значи "пучина", али не она Шантићева "плава", него Његошева, а из уста Селим-паше.
deki A
Secer nije zdrav a fluor u pastama jeste!? Dosta mi je vise duplih standarda.
Petar XXL Duki
Secer je glavni krivac za epidemiju srcanih bolesti od kojih umiru milioni ljudi u svetu. Takodje je glavni uzrok preterane gojaznosti i obolenja skoro svih vitalnih organa. U ljudskoj ishrani ne postoji namernica stetnija od secera.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља