Када је прошле недеље „Вашингтон пост” објавио дуго скривану причу о томе како је америчка индустрија шећера још пре неколико деценија одиграла кључну улогу у истраживањима о здрављу зуба, многи су били запањени чињеницама које су коначно изнете у јавност. Посебно подацима да је индустрија утицала на владина медицинска истраживања о стоматолошкој нези, што је драматично променило дотадашње навике и уместо препорука да се смањи унос шећера и слаткиша потрошачима понудила методе као што су разбијање денталног плака, па чак и вакцина против пропадања зуба.
Иако се и тада, педесетих година, када су прва истраживања започета, сматрало да је шећер главни узрок пропадања зуба, моћна индустрија учинила је све да сломи политику која се залагала за то да људи једу мање шећера, наводи се у дописима сачуваним на Универзитету у Илиноису. Већ током шездесетих Влада САД покренула је истраживачки програм, познат као Национални каријес програм, који је имао за циљ да се пропадање зуба искорени у наредних 10 година. Међутим, дубоко под утицајем индустрије овај програм је отишао у потпуно супротном правцу – у коме су шећери остављени по страни, а грађанима понуђене разне друге методе. Многи су се данас запитали како је индустрија имала толику моћ. Како пише „Вашингтон пост”, најпре због тога што је имала јак утицај у пододборима који су управо развили истраживачке приоритете којима се касније руководила политика стоматолошке заштите. Одбор или радна група коју је влада основала и која је формирала истраживачке приоритете за овај пројекат укључивала је многе лекаре и научнике који су истовремено били и чланови комисије при Фондацији за међународно истраживање шећера коју је основала управо индустрија.
– Није ни чудо што су планови и решења које је поставила влада били слични онима које је понудила индустрија шећера. Неких 80 одсто препорука у индустрији је усвојено, а све оно што је било виђено као потенцијално штетно по индустрију повучено је из предлога, показали су тек објављени извештаји. Уместо да препоручују да људи смање унос шећера истраживачи су то прескочили и почели да промовишу ширу употребу флуора у оралној хигијени. А када је реч о слаткишима, идеју да би их требало смањити прогласили су напрасно непрактичном, па чак и ако би то спречило пропадање зуба – пише „Вашингтон пост”.
Овакав однос власти и индустрије, осим очигледног сукоба интереса, донео је и низ препорука које се никада нису показале ефикасним. На пример, влада је предложила коришћење сахарозе уместо шећера, али су деценију касније научници то одбацили као неефикасно решење. Било је и напора да се створи адитив који би на неки начин поништавао ефекте шећера на кварења зуба, али је и то истраживање убрзо напуштено.
Индустрија шећера и данас користи све механизме и троши много новца да остане на истом путу. Према подацима које преносе страни медији, 2009. године, када су предложене акцизе на газирана пића индустрија која их производи потрошила је готово 40 милиона долара да осујети тај предлог.
Тако је и недавно покушала да утиче на текућу дебату Агенције за храну и лекове (ФДА) о променaма у подацима о хранљивим својствима на етикетама. Засметало им је што ФДА захтева да се на производима истакне колико је шећера додато у храну у току прераде. Предложеним променама није се успротивила само индустрија шећера, него и асоцијације пекара, замрзнуте хране, млечних производа, посластичара, разних прерађевина. Јасно је о каквим је интересима реч.
Каријес, иако се може спречити, и даље је веома распрострањен у САД. Према подацима Центра за превенцију и контролу болести, то је најчешћа хронична болест код деце и адолесцената. Навике у исхрани утичу и на одрасле, огроман проценат њих на неки начин трпи последице због погрешно вођене политике. Како закључује „Вашингтон пост”, лако би било замислити како би све изгледало да влада у то време није била под толиким утицајем индустрије шећера.
------------------------------------------------------
Без газираних пића до 12 године
Стање зуба наше нације је на врло лошем нивоу, а истраживања показују да просечан грађанин наше земље нема од три до 30 зуба. Чак 60 одсто је оних који немају од 10 до 20 зуба, каже за „Политику” др Милан Куљача, специјалиста стоматолошке протетике. На питање шта је главни проблем, он каже да је то на првом месту дентална нехигијена, а потом и други разлози међу којима и конзумирање хране са већим количинама шећера.
– Велики проблем су газирана пића у којима има много додатих шећера и они изазивају највећи број циркуларних каријеса код деце до 12 година. Ова пића су чак забрањена у школама у Великој Британији. Газирано пиће које је зашећерено још више обара пе-ха вредност у устима и доводи до бржег разграђивања глеђи и каријеса. Деци до 12 година једноставно не би требало давати да пију ове напитке, а важно је и утицати на њих да зубе перу три до четири пута дневно, јер је то основ здравља зуба – каже др Куљача.
