уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:32

Између неуставног и непостојећег

Аутор: Родољуб Шабићсреда, 25.03.2015. у 08:15

Крајем прошле седмице нашу земљу су посетила два, са аспекта људских права посебно важна, представника међународне заједнице – Нилс Мужнијекс, комесар за људска права Савета Европе, и Кристијан Данијелсон, генерални директор Директората за суседску политику и преговоре о проширење ЕУ.

Разговори с њима воленс-ноленс довели су ме у ситуацију да одговарам и на питања из области обраде и заштите личних података за која повереник и није права адреса, будући да спадају у делокруг извршне власти, пре свега, владе и Министарства правде, а на која је веома тешко, да не кажем и немогуће, дати добар одговор.

Да можда не претерујем? Сигуран сам да није тако. А да то потврдим, верујем, биће довољан и један, готово бизаран, пример.

За почетак – да ли је вођење казнене евиденције обрада података о личности?

Да, наравно. И то обрада која поред релативно великог броја ,,обичних” података о личности подразумева и нарочито осетљиве податке (осуда за кривично дело је Законом о заштити података о личности изричито предвиђена као нарочито осетљив податак).

А Устав Србије утврђује да се обрада података о личности ,,уређује законом” (члан 42 Устава Републике Србије). Ова, и иначе јасна уставна одредба потврђена је и одлуком, (донетом у поступку који је иницирао повереник за информације пре пет-шест година), Уставног суда ИУз-41/2010 у којој, уз остало, стоји: ,,Једино је на основу закона, а не на основу ’другог прописа’, могуће да орган власти, ако је то неопходно ради обављања послова из његове надлежности одређене законом, обрађује податке без пристанка лица.”

И како је код нас уређена обрада података о личности?

Прва, логична ,,адреса” је важећи Законик о кривичном поступку Републике Србије, донет 2011. године и потом још пет пута мењан. Он међутим (противно Уставу) у члану 279 прописује да начин вођења казнене евиденције уређује влада. Али, ни на ову неуставну обавезу влада Србије није одговорила, никад није донела тај пропис.

Следећа ,,адреса” био би Законик о кривичном поступку СРЈ, донет 2001. године и потом више пута мењан. Неколико пута мењала га је Савезна скупштина, а неколико пута (пошто је постао републички закон, престанком СРЈ) Скупштина Србије, од тога, четири последња пута након ступања на снагу важећег Устава Републике Србије. Ипак, и овај закон у члану 192 имао је све време важења исто, неуставно решење – да пропис о начину вођења казнене евиденције доноси влада. Обавезу доношења овог прописа, док је постојала СРЈ имала је савезна влада, а након тога Влада Србије. Међутим, обавезу није испунила ниједна.

Што упућује на још ранију ,,адресу”, на Закон о кривичном поступку СФРЈ, донет 1977. године. Овај закон је у члану 138 прописивао да прописе о казненој евиденцији доноси функционер који руководи савезним органом надлежним за унутрашње послове у сагласности са функционером који руководи савезним органом надлежним за правосуђе. У складу с тим, савезни секретар СФРЈ за унутрашње послове донео је 22. јануара 1979. године Правилник о казненој евиденцији. И 36 година касније тај правилник је, иако је, наравно, у вишеструкој супротности са важећим Уставом, акт на коме се у Републици Србији заснива вођење казнене евиденције. Што је ,,добар” шлагворт за размишљање на тему односа државних органа према сопственим обвезама и још ,,боља” илустрација алармантног односа државе према стању у области заштите података о личности.

У ,,правном” фундаменту казнене евиденције имамо, дакле, вишеструко неуставан инфериоран правни акт. Неприхватљиво, разуме се, али, какав год да је, он је бар постојећи. А у разговорима са Мужнијексом и Данијелсоном, предмет њихових интересовања били су и непостојећи акти, које би неизоставно морали имати, али их, и поред безброј указивања повереника влади (не само актуелној већ и неколико претходних), из тешко објашњивих или необјашњивих разлога, немамо.

,,Добар” егземплар је ситуација са заштитом тзв. нарочито осетљивих података. Наш Закон о заштити података о личности, као и закони свих демократских земаља, прокламује посебну заштиту тих података. Само мере посебне заштите и начин чувања и архивирања тих података, по закону, ,,уређује” влада, која је била дужна да то уради најдоцније до почетка маја 2009. године! Ту уредбу немамо ни данас. Влада Србије је средином 2010. године усвојила Стратегију заштите података о личности. Разуме се, за њу као и за сваки други стратешки документ, услов да ,,живи” је акциони план за њену реализацију. Стратегијом утврђени рок у коме је влада била дужна да донесе тај акциони план био је три месеца. Прошле су четири и по године, акциони план немамо.

Али зато имамо забрињавајућу потврду хроничног одсуства осмишљеног и одговорног приступа државе једном изузетно озбиљном и сложеном транзиционом задатку. И нужност да то без одлагања променимо.

Повереник за информације од јавног значаја


Коментари4
7a029
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

profesor N.Bg.
Kolumna g.Šabića na na pravi način prikazuje potpunu disharmoniju pravnog Sistema Srbije ali i nešto još važnije. Upozorava i to apsolutno argumentovano na ono što je već dugo glavni manir naše "politike" - priča, prazna priča. Koliko će još godina trebati našim političarima da zakone usklade s Ustavom?
Svi samo gledaju
Tačno, profesionalno, konstruktivno ali i razorno. Ilustracija racija nesposobnosti i aljkavosti naše izvršne vlasti.
Advocatus Q.
Bravo kolega Šabiću. Znalačk, majstorskii napisan tekst. Malo ljudi zna za ovakve stvari a treba da ih zna što više.
miki riki
pa sad neka mi neko kaže da ne treba organe vlasti kontrolisati, kao i uostalom bilo sta drugo. Vlast se prečesto detinjasto ponaša, a to može biti dopušteno samo deci.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља