среда, 23.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:20

Математика на утакмици, књижевност у кафићу

Аутор: Сандра Гуцијанпетак, 27.03.2015. у 16:10
Настава без предмета у једној финској школи (Фото Индипендент)

Вест да би Финска ускоро могла да изврши најрадикалнију промену образовног система која је икад учињена и то тако што ће одбацити предмете, изазвала је прави шок, не само у просветној јавности Србије, већ и међу родитељима ђака који протекла два дана деле ову информацију путем друштвених мрежа и на родитељским састанцима.

Надлежни у овој скандинавској држави решили су да послушају мишљење својих шеснаестогодишњака који сматрају да је учење по предметима превазиђено и уведу систем „наставе по темама” или оно што Финци називају „феномен наставу”, пише „Индипендент”.

Финска је иначе већ позната као једна од земаља са најбољим образовним системом на свету, о чему већ годинама сведоче и резултати ПИСА тестирања.

Менаџер задужен за развој Хелсинкија Паси Силандер објашњава да су се Финци за ове реформе одлучили јер систем по коме се учило од 1900. године не одговара захтевима 21. века. Тренутно је око 70 одсто наставника обучено за нову тематску наставу.

Ни најаве реформи у Финској нису прошле без негодовања старијих наставника који годинама предају на традиционалан начин, али надлежни очекују да нови систем образовања заживи до 2020. године.

Колико је све ово реално у Србији?

– То јесте будућност, али смо ми јако далеко од тога. Додуше, неке приватне средње школе у нашој земљи већ раде тако, а има и покушаја у државним школама да наставници раде по овом систему недељу дана, на пример. Сећам се да је у време министра Гаше Кнежевића покушано нешто слично у првом разреду, али су после школе које су покушале да то спроведу имале проблема када су долазили просветни инспектори и касније је та иначе јако добра идеја напуштена – каже за „Политику” Гордана Јосимов из Савеза учитеља Србије и координаторка мреже подршке инклузивном образовању Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

Како објашњава, суштина овакве наставе јесте у повезивању тема, па тако рецимо деца уче о средњем веку кроз различите предмете истовремено, а не да, као сада, уче о средњем веку из књижевности у петом разреду, а из музичког у седмом.

Да би се ова идеја реализовала и у српским школама, како истиче, неопходно је да се промене наставни планови и програми, али и свест људи, што је можда најтежи део посла.

– Неопходно је да се да више слободе наставницима, да се не прописују строго области, методе наставе, број часова. Потребно је и да се просветни радници добро повежу, јер ово захтева тимски рад. То делује мотивационо на децу, а и знање је трајније, јер се једна ствар гледа са више аспеката – објашњава ова учитељица панчевачке основне школе „Васа Живковић”.

Она је имала прилику да фински образовни систем види на лицу места, заједно са двадесетак директора школа и стручних сарадника из Смедерева, Суботице и Врања, а у оквиру пројекта „Карика која недостаје” Центра за интерактивну педагогију.

Прича коју нам прича, делује за наше услове заиста као научна фантастика: у финским школама нема дневника, нема педагога, не постоји просветни инспектори. Када учитељ укуца у компјутер које дете није на часу, аутоматски стиже порука родитељу. У учионици је атмосфера опуштена, нека деца седе на поду, нека за столовима распоређеним у круг, а ручак у виду шведског стола је бесплатан од вртића до краја факултета…

Образовање је потпуно бесплатно, чак и у приватним школама, а држава плаћа књиге.

На наш коментар да је немогуће да је баш све тако идеално, Јосимов одговара да је и код њих проблем што нека деца беже из школе, али не у толиком проценту као код нас.

– Пре двадесетак година и они су реаговали исто као и ми – неоправдани изостанци, зове се родитељ, премешта се дете из школе… Међутим, они су схватили да за неку децу школа није најадекватније место за образовање. Зато се такви ђаци, то је обично 7, 8, 9. разред, образују напољу. Сваки дан један наставник организује наставу у природи. На пример, наставник математике их одведе на утакмицу, па после у парку проћаскају колико је коштала карта, колико је било гледалаца, а колико столица, колика је то зарада, која су правила фудбала или их наставник књижевности води у позориште и биоскоп, па онда у кафићу ћаскају о томе шта су видели – објашњава Јосимов.

Интересантан је и податак да је Финска при средини по финансијском улагању, а далеко изнад Швајцарске по резултатима и ефикасности, која улаже велики новац. „То што нема пара, за њих није оправдање за лош образовни систем, а то је оно што и ми морамо да научимо”, каже Јосимов.

Само су источне земље, попут Сингапура и Кине надмашиле Финску, када је реч о резултатима ђака на међународним тестирањима.


Коментари19
6457e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

dr Slobodan Devic
U Francuskoj postoji "École normale supérieure" (ENS) koja skoluje buduce kadrove francuskog obrazovnog sistema. Sa "Ecole Polytechnique" predstavlja dve najelitnije drzavne skole u Francuskoj. Ko se upise na ENS, postajete drzavni sluzbenik do penzije. Medjutim, prijemni ispit je najtezi, kada zavrsite morate da radite gde vas rasporede, ali vam je od trenutka upisa buducnost absolutno osigurana. Mada lici na vojnu organizaciju, mozete je napustiti, ali uz odredjene kompenzacije prema drzavi koja je u vas ulozila i novac i vreme - posteno. Na taj nacin, Francuska obezbedjuje skolovanje kvalitetnog nastavnog osoblja za sve nivoe skolovanja (od osnovnog do fakultetskog) uz obezbedjivanje uravnotezenog kvaliteta nastave u celoj Francuskoj. Svakako, ima tu i tamo rupa i u njihovom sistemu (ne postoji idealan sistem bilo gde) ali ja za sada za bolji nisam cuo. Nas obrazovni sistem (kao i mnogih istocnih zemalja) biio je baziran na "francuskom modelu". Nekad bilo, sad se pripoveda ...
Barba M
Finci menjaju tim koji pobedjuje. Cini mi se da su se zaleteli. Bilo bi mudrije takvu novinu uvesti postepeno, a ne na o-ruk sistem. Tacno je da finci imaju najbolje rezultate na PISA testovima, ali nije to jedini kriterijum kvaliteta. Na raznim drugim medjunarodnim takmicenjima finci su sasvim prosecni. U svakom slucaju su finci daleko ispred nas, a njihov sistem pociva na autoritetu nastavnika koji spadaju u elitu tog drustva u svakom pogledu. Kod nas je nastavnik "zadnja rupa na svirali", a zbog loseg polozaja u prosvetu dolaze uglavnom sve losiji kadrovi. Medju maturantima skoro niko ne zlei da radi u prosveti. Ne mozemo od prosecnih kadrova ocekivati nadprosecne rezultate. Bolje kadrove cemo dobiti tek kada (ako) prosveta dobije bolji polozaj u drustvu, a za to su male sanse.
Aca T.
Srpski fb,tw učitelji i đaci + finski model ... Ako bi se merili po prisustva na "društvenim mrežama" i količini emitovane prazne slame na FB i TW Srbija je 100% lider u Evropi. Diskutujte i birajte metodologije za učenje (na utakmici, u kafiću, na livadi...) ali državno obrazovanje moramo da čuvamo kao oči u glavi. Ne letite za novotarijama kao muve bez glave. Šta je dobro donela bolonja i "megatrendizacija" osim znanja koja realno nikome ne trebaju. Gde dominira privatno obrazovanje osim u Americi. I šta su efekti? Studenti u USA duguju više nego na god.nivou nego što su sva dugovanja po platnim karticama ili svi krediti za automobile. I posle 3/4 života radiš da otplatiš školovanje, a najbolji stručnjaci u praksi i dalje iz Evrope, Kine, Indije, .... Matematika je ista i na Harvardu i na Suvoj planini!
Рина Рина
Фиксни разреди: Пошто пролазност мора да буде толика и толика (Гаусова крива), наставници много више времена потроше на оне који неће или не могу да савладају градиво. Најбољи ученици се досађују и не науче онолико колико би могли. Можда би се могло размислити о формирању група (као разреда, на пример: 2а,2б,2ц...). Прва година у школи (углавном мислим на средње) била би као до сада, а на другој години бе се формирале групе према претходном успеху. Обим градива би се разликовао према квалитету групе, тако да би свака научила онолико колике су јој способности или спремности на рад, Те групе не би биле фиксне, кретање из једне групе у другу зависиле би од успеха у савладавању градива. Увек постоје ученици који се изразито истичу у једном или два предмета, остало их мање више не интересује. Такав ученик би био из математике или страног језика, на пример, у 2а,3а итд, а из осталих предмета у б или ц. Тако би он постигао максимум знања из оног за шта је талентован.
Рина Рина
Крутост коју подржава законодавац а контролу спроводи просветна инспекција обично се своди на пуко испуњавање формалних обавеза. Једном, када сам била млад професор, инспекција ме зовнула уз укор што у дневнику две недеље није написано ко је био редар у разреду. Објаснила сам да сам те две недеље била на боловању, а он ми наредио да то попуним. Да докажем колико је то накнадно уписивање бесмислено, као редаре сам навела Петра Петровића Његоша и Доситеја Обрадовића. Инспектор је прегледао, видео да је нешто уписано и рекао:Тако треба, колегинице. И тако то стоји у дневнику већ 40 година. И толико је таквих бесмислених ствари у просвети: распоред клупа - ја сам клупе распоређивала у полукруг и добија толико прекора од директора школе да сам на крају одустала. Крутост у настави коју захтева садашњи систем је казна и за ученике и за наставнике. Додуше, промена захтева да наставници буду добро образовани, да воле ученике у свој позив, не знам да ли је то увек тако.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља