четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:33

Српски официр погинуо у Русији

Аутор: Зoрица Глигоријевићпетак, 27.03.2015. у 22:00

Јагодина – Матија Благотић, чији су се преци после окончаних ратова Србије и Црне Горе са Турском (1876–1878. године) из Црне Горе преселили у Јагодину, ондашњи значајни трговачки и занатлијски центар, у балканским и почетком Великог рата био је командир батерије у Првом дивизиону Четвртог артиљеријског пука Моравске дивизије. Због успешног командовања и примерног јунаштва указом пуковника Радивоја Бојовића, министра војног, Благотић је 1914. године одликован Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда.

Благотић је био и официр Српског добровољачког корпуса у Русији. Бранећи Казањ, храбро је погинуо код моста Романовски. Указом Владимира А. Лебедева, помоћника министра војног руске војске, од 17. августа 1918. године (дан након његове погибије), јединица којом је командовао добила је назив Хаубичка батерија мајора Благотића. Градска дума Казања одлучила је да при Универзитету успостави стипендију за школовање сиромашних студената на име Матије Благотића, а једна основна школа и улица у граду понеле су име „Српски мајор Матија Благотић”. Указом министра војске и морнарице Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца од 16. маја 1920. године мајор Благотић је посмртно одликован и другом Карађорђевом звездом са мачевима четвртог реда, а 20 година касније у Београду је основано Удружење ратника добровољаца мајора Матије Благотића.

– Благотић је четврти разред јагодинске гимназије завршио одличним успехом с највишом оценом из свих предмета. Када је у Крагујевцу завршио шести разред гимназије, ношен националним идејама, али и чињеницом да због слабог материјалног стања својих родитеља, без стипендије није могао да настави даље школовање, одлучио је да ступи у Војну академију у Београду. Одличан успех и психофизичке особине биле су довољна препорука да септембра 1901. године постане питомац највише војне школе у Краљевини Србији – наводи за „Политику” Нинослав Станојловић, историчар из Јагодине.

Према његовим речима, Матија је Нижу школу Војне академије завршио 1905. године као десети у рангу од 135 питомаца, стекавши чин артиљеријског потпоручника. По завршетку школовања он је службовао у Зајечару, а у Тимочком артиљеријском пуку стекао је чин артиљеријског капетана друге класе. У балканским ратовима био је командир батерије у Првом дивизиону Четвртог артиљеријског пука Моравске дивизије. Ради даљег усавршавања у артиљеријској струци, Благотић као стипендиста Министарства војног Краљевине Србије 1913. године одлази у Вишу техничку школу у Бриселу.

– Његово школовање прекидају нова ратна дешавања и он се враћа у Србију јуна 1914. године и ставља се на расположење Министарству војном које га поставља за командира његове некадашње батерије и унапређује у чин артиљеријског капетана прве класе. Већ наредне године српска влада га је, као члана делегације, послала у Њујорк да преузме раније купљено оружје. На том одговорном задатку Благотић бива унапређен у чин артиљеријског мајора. По повратку из САД наредне године он се искрцао на острво Крф где је добио службу у Генералштабу српске војске – додаје историчар Станојловић.

Међутим, већ 1916. године Благотић се нашао међу 133 официра српске војске који су те године послати у Одесу. Постављен је за предавача у Школи за резервне официре Српског добровољачког корпуса. Када је овај корпус отишао на Солунски фронт, Благотић је добровољно остао у Русији као командант хаубичке батерије у саставу Допунског батаљона. Након његове погибије 1918. године казањска општина је преузела издржавање његове породице: супруге Ангелине и синова, седмогодишњег Марка и трогодишњег Жарка. Марко је преминуо 1987. године у Београду, али његов син Жарко са породицом живи у Канади. Матијин млађи син Жарко, дипломирани инжењер, живи у Лос Анђелесу. Његов син Марко, лекар, живи у САД, кћерка Мирјана живи у Берну, а кћерка Милена Благотић, професор Медицинског факултета у пензији, живи у Београду.    


Коментари5
8e6d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milena Blagotic
Hvala redakciji Politike na clanku. Moj deda se borio na strani belih, za carsku Rusiju, protiv komunista.Mi njegovi unuci, ponosni smo na njega, kao sto su bili i njegovi sinovi Marko i Zarko. Iz clanka se zakljucuje da je Matijin sin Zarko ziv, a nije, umro je 1996. godine U Los Andjelesu. Ovo zelim da dopunim, u cilju tacnosti clanka. Takodje, moja sestra Mirjana (udata Hristic) je lekar i sa porodicom zivi u Bernu Hvala redakciji Politike na razumevanju i nadam se da ce da objavi ovaj komentar! S postovanjem prof. dr Milena Blagotic
@Beli crveni - istorijski daltonista
Najverovatnije na strani bele armije jer su se u to vreme vodile borbe protiv takozvane "cehoslovacke legije" (Československé legie, Чехословацкие легионы) i Народной армии КОМУЧа (bela armija) u tom regionu (5-10 .09.1918). Drugi detalj u prilog ovoj predpostavci je Лебедев, Владимир Александрович koji je bio ministar trgovine i industrije donske vojske (Министр торговли и промышленности Всевеликого войска Донского) od 25 maja 1918 do 28 septembra 1918, a potom kod Denikina do 1920.
Beli crveni
Odlican tekst, samo nije jasno protiv koje vojske se borio.
kolasinac kolasinski
Zanimliv i odlican novinarski tekst.
Деда Милоје
Слава му и хвала !

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља