петак, 18.08.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:28

Србија би могла да буде колатерална штета

Аутор: Драган Вукотићнедеља, 29.03.2015. у 15:00
(Фото Р. Крстинић)

Последњи амерички амбасадор у СР Југославији Вилијам Монтгомери (1945) важи за доброг познаваоца прилика на Балкану. Службујући као амбасадор у Бугарској, Хрватској и СРЈ био је сведок многих турбулентних дешавања у овом региону, а на нека је одлучујуће утицао. Дипломатску каријеру је започео управо у Београду 1975. године.

„Сећам се једног пријема приређеног у част 4. јула, Дана независности, када сам већ био именован за амбасадора. Док сам шетао испод великог дрвећа у башти америчке резиденције, присетио сам се да сам туда већ пролазио 26 година раније као дипломата почетник и да је то било моје прво постављење”, каже у разговору за „Политику”.

Благонаклон однос према првом месту службовања прибавио му је улазницу у кружок у Стејт департменту који је у шали називан „београдском мафијом”. Данас када више није активни дипломата живи на релацији Цавтат–Београд и бави се пружањем саветодавних услуга. Приписује му се велика улога у изградњи имиџа Српске напредне странке и њеном доласку на власт.

Када смо разговарали пре готово две године рекли сте да Американци више не морају да бирају страну у Србији. Шта се од тада променило?

Реалност је таква да је Русија овде најпопуларнија земља, а у исто време постоји жеља да се уђе у ЕУ. Ове две чињенице ни нису биле тако важне пре две, три године али с конфликтом који је букнуо између Русије и ЕУ око Украјине оваква подељеност представља велику опасност по вашу земљу. Партије на политичкој десници, попут радикала, покушаваће свим силама да подрже Русију, неке друге партије ће подржавати ЕУ и тврдити да владајућа странка не може да вас уведе у Унију. Те партије ће настојати да искористе ситуацију да повећају сопствену подршку међу грађанима и утицаће на унутрашњу подељеност земље. То је стварна опасност која прети Србији. За такву непријатну ситуацију нисте криви ви већ сплет историјских околности који може довести до тога да постанете колатерална штета. Како се конфликт између Истока и Запада продубљује опасност по Србију постаје све већа.

Шта вам се чини као најпаметнији потез који би Србија могла да повуче у таквим околностима?

Сигурно ће проћи још неколико година пре него што добијете позив да се прикључите Европској унији. Зато не морате данас да одлучите шта ћете да радите.

Али, Србија још није отворила ниједно преговарачко поглавље с ЕУ...

За то кривим Унију и мислим да таквим поступцима води контрапродуктивну политику. Било да је разлог тај што хоће да вас казне јер се нисте придружили њиховим санкцијама Русији или је у питању тек бирократска процедура – такав приступ је контрапродуктиван. Паметније би било да вас подрже, имајући у виду вашу историју, а тиме би се мотивисали грађани. Када већ говоримо о преговарачким поглављима чињеница је да никакву важност нема колико сте поглавља отворили, него колико их је успешно затворено. А чак и када се затворе сва преговарачка поглавља и даље постоји много начина за притисак. По мом мишљењу највећи и прави проблем у Србији је економија и како постићи привредни раст. Док не дође до економског опоравка неће бити стабилности у Србији, а ни у региону. Моја искрена препорука би била, имајући у виду вашу историју коју поштујем, да не мењате политику одржавања добрих односа са обе стране, него да овај својеврсни проблем не истичете толико у јавности. Имате своју позицију, нећете је мењати, али нема потребе да се све време одговара на питања о овој теми.

Друга ствар којој се мора посветити пажња јесте Русија која намерно ставља тежиште ваших односа на војна питања. То се ради намерно да би се нашкодило вашим односима с ЕУ. То није пријатељски гест, пријатељске земље. Реч је о намерном, хладнокрвном настојању да се погорша ваш однос с ЕУ.

На шта конкретно мислите?

Мислим, на пример, на заједничке војне вежбе ваше и руске авијације које су планиране ове године. Ту је свакако и војна парада која је Београду организована Путину у част. Као што видите, увек је у питању само војска, војска и војска. То се ради намерно. Ваша влада би требало да се уздржи од сарадње у овој области када већ зна да таква сарадња заиста смета Европској унији. Из европске и америчке перспективе руска војска је активно укључена у инвазију на другу суверену земљу.

Суверенитет Украјине је обезбеђивао Будимпештански споразум из 1994. којим су Русија, САД, Француска и Велика Британија гарантовале целовитост ове земље кад се ослободи нуклеарног арсенала. Руска војска је потпуно прекршила тај договор и подржала побуњенике у Украјини. Ситуација у којој Србија сарађује с том војском је изузетно провокативна за Европску унију. Мој савет би био да се усмерите на друге области сарадње. Зар није занимљиво и необично да је сарадња у области културе, економије, бизниса – готово никаква? Све се заснива на војној сарадњи и то се намерно чини вашој земљи. Требало би да се веома пристојно и без помпе дистанцирате од таквих аранжмана. То не би значило промену ваше позиције нити би утицало на промену пријатељства с Русијом, само би се тежиште сарадње пребацило на друге области.

Многи би, чак и у САД, рекли да је окидач за украјинску кризу било проширење НАТО-а на исток и да је Русија испровоцирана задирањем другог војног блока у зоне њених виталних интереса. Уз све то сећање на НАТО бомбардовање СР Југославије и даље је веома живо код грађана Србије.

У потпуности разумем и поштујем вашу историју. Ја не кажем да би требало да променити своју неутралну позицију или да напустите идеју о одржавању блиских веза с Русијом уз настојање да уђете у Европску унију. Уопште не преиспитујем ту позицију него само покушавам да сугеришем како да се извучете из овог теснаца у којем сте заглављени између два супротстављена блока. Као што сам рекао, ја бих само избегао област војске јер је то за Запад веома осетљиво поље. Требало би да будете свесни да се Русија не фокусира на ту област због вас. Они покушавају да униште вашу везу с Европом. Докле год не желите да нашкодите својим односима с Русијом, верујем да исти став имате и по питању односа с ЕУ.

Када већ помињете војну сарадњу, сведоци смо склапања све више аранжмана с НАТО-ом...

Најпре, ви нисте чланица НАТО-а нити је то неко од вас тражио. Разумемо историју и споразуми које сте склопили с Алијансом тичу се регионалне сарадње. То није НАТО, него програм Партнерство за мир и друге ствари. Није реч о придруживању Алијанси него о поправљању односа у региону. Заједничке вежбе с Бугарском или неком другом земљом само утичу на побољшање и релаксирање регионалних односа.

Да ли су чланство у НАТО-у и Европској унији неодвојиви процеси?

Мислим да та два процеса нису повезана. Верујте, био сам укључен на највишем нивоу ове иницијативе и знам да веома поштујемо вашу историју и сматрам да би за било кога на западу било контрапродуктивно да инсистира на вашем чланству у НАТО-у. Такође мислим да процеси придружења НАТО-у и ЕУ уопште не зависе један од другог. Неке земље јесу у Алијанси, али нису у Унији, а има и обрнутих примера. Оно што је од изузетне важности за ЕУ јесте питање регионалне сарадње, било да је реч о односима са Загребом или рецимо Скопљем. Све то се рачуна и има велики значај за Брисел.

Говорећи пре неколико дана на једној трибини, упитали сте бизнисмена Миодрага Костића каква је његова перцепција „времена наде за Србију”, мислећи на период владе Зорана Ђинђића. Каква је ваша перцепција тог времена и да ли има неких паралела с тренутним политичким тренутком, како поједини сугеришу?

Радећи као дипломата у Бугарској после пада Комунистичке партије, сведочећи о рушењу ХДЗ-а у Хрватској и коначно посматрајући пад Милошевића овде научио сам лекцију да није толико тешко свргнути диктаторе. Ми, или макар ја, нисмо у потпуности разумели да је за промену друштва након промене режима потребно најмање 20 година. Погледајте, на пример, стање у којем је данас Либија.

Верујем да је влада на челу с премијером Вучићем прва влада од времена Ђинђића која је заиста одлучна да донесе истинске промене друштву. На неки начин Вучићу је лакше него Ђинђићу који је имао сталну борбу с Коштуницом и другим снагама у гломазној коалицији ДОС. Он је такође морао да се бави решавањем питања ратних злочина. Вучић нема ту врсту проблема и потешкоћа, али је такође чињеница да се и он суочава с огромним изазовима. По први пут од Ђинђићеве смрти заиста имам наду да постоји шанса да се Србија реформише.

Сличну тезу о лакоћи промене власти помињете и у вашој књизи „Кад овације утихну”. Како вам звуче теорије да Запад подржава ову владу докле год испуњава његове жеље, а да ће када то престане учинити све да је промени? И премијер Вучић је својевремено изјавио да нема превише илузија и да ће га Американци одбацити када им више не буде потребан...

Сасвим супротно, рекао бих да Вучић све време води такву политику да је много пута рекао „не” захтевима ЕУ или САД. Рецимо, када је у питању позиција према Русији по питању украјинске кризе. Такав став није ни изблиза оно што би Вашингтон или Брисел желели. Ако погледате случај „Железаре Смедерево”, тамо је постојао очигледан амерички интерес, а на крају нису успели да га остваре јер је друга понуда била боља. Чак и по питању Косова, ЕУ је уз америчку подршку поставила Вучићу ултиматум: „Ово је споразум о Косову, узми или остави”. Дали су му отприлике три дана да прихвати и запретили да у супротном Србија може да се поздрави од европских интеграција. И он је рекао „не”. И онда су почели прави преговори јер је друга преговарачка страна схватила да не може да га притиска. То је био веома храбар потез и на крају је обезбедио много бољи аранжман за Србију.

Дакле, одбијам идеју да Вучић ради оно што му Запад каже. Оно што се у ствари дешава јесте да после десет година Србија има лидера који је спреман за реформе и придржава се постигнутих договора што Запад и те како цени.


Коментари33
64baf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dijaspora(raseljeni) iskreni
Dankinja!Posto nisam Srbin, odn u posl.50 g.retko sam imao priliku za konv,na Srbskom srbski jezik za mene nije ni sek ..nego max.tercialno!Toliko o jezicima! Sto se ja uopste u slob.vreme pozabavim i sa zivotom u Srbiji povezano je sa mojom narodom odn. rodbinom u R.SirbiDa nebi zaboravio Srbski citam cesto ovdasnji"Vesti"izklj.na cirilici vezbajuci skup sa "Pravdom"(12g.sam ucio Ruski)!Uostalom kada smo u USA ja obicno se izvinjavam za "manjkavosti "u znanju Engl. jezika( a govorim od prilike kao Srbski) a oni pak uctivo sa simpatijom daju kompliment!(pa to je Kultura bahati Dankinja odn.BonnBerlin koji ste poznati po tome da slabo govirite starn.jezika cak vecina od .vas nezna ni svojega ispravno!Moj maternji jezik vi dozivotno nebi naucili bar malo Dankinja!
Saša Mitrović
Nije on bio samo svedok nego i te kako aktivni učesnik jugoslovenskog raspada
V.V.B. Danska
@ Bonn Berlin: Uzgred, ovde nije sporno da li se rec dijaspora koristi u svom izvornom obliku (grckom) ili se koristi njen prevod na srpski (raseljenje). Ono sto je, izgleda, zajednicko vama i gospodinu Diaspora Iskreni je ne poznavanje pravopisnih i gramatickih pravila srpskog jezika. Gospodin Diaspora Iskreni je toliko jezicki hendikepiran da ne ume da sastavi makar jedan komentar koji bi, osim njemu samom, bio i drugima razumljiv. Vi ste u nesto boljem polozaju, ali bih vam ipak savetovala, kada se vec predstavljate kao tako dobar poznavalac semantike (znacenje reci), da malo utvrdite gradivo jer "ako koza laze, rog ne laze." Rec "dijaspora" se nikada, nigde i ni u kom jeziku ne pise kao "diaspora". Proverite pa probajte da me razuverite. Ali, ovog puta argumentovano. Demokratija?! Kakve veze ima demokratija sa time kako se pise i sta znaci rec "dijaspora"?Ako mislite na slobodu govorne i pisane reci, pustanje vasih komentara je najbolji dokaz da demokratija i u Srbiji funkcionise.
V.V.B. Danska
@Bonn Berlin:Veliko mi je zadovoljstvo sto ste nas vi,nepokondireni gospodine,pocastili svojim neprocenjivo vrednim doprinosom u rasvetljavanju "misterije" oko reci dijaspora.Kao vrsni poznavalac srpskog jezika trebalo bi da znate da se,ne samo u srpskom vec i u drugim jezicima, ravnopravno sa prevodima na maticni jezik koriste i izvorni oblici reci koje poticu od grckog, kao npr. rec dijaspora (ali i mnoge druge kao sto je stomatolog,dermatolog) ili latinskog kao sto je npr. rec lapsus.Ne verujem,gospodine Bonn Berlin,da se u vasem slucaju radi o lapsusu kada drzite predavanja o tome da li se na srpskom kaze dijaspora,diaspora(?!) ili rasejanje.Verujem da se radi o pukoj potrebi da se "uslikate" kao sto to imate obicaj da radite u svim svojim nepromisljenim i neargumentovanim komentarima.Moguce je da se vas kontakt sa medijima svodi samo na pisanje komentara.Da citate srpsku stampu,gledate TV i slusate ucene ljude znali bi da oni za nas u inostranstvu kazu "srpska dijaspora."Citajte!
Bonn Berlin
Diaspora ? Dijaspora ? U srpskom jeziku ne postoji ta rec, kod nas Srba se koristi rec rasejanje. Naravno pokondireni mogu da pisu sta im je volja, to im je bar jedan vid demokratije.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља