среда, 20.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:48

Тајна се зове Миодраг Дадо Ђурић

Аутор: Б. Васиљевићнедеља, 29.03.2015. у 11:23
Ђурићева кћерка Амаранте Сзидон на отварању изложбе (Фото Р. Крстинић)

„Моје слике су моје само док их радим. После више нису моје, али док их радим, радим их само за себе. Уметник, да би истрајао у томе шта ради, не сме да буде потпуно свестан јер баш то, несвесно, омогућава нам да опстанемо, да верујемо.” Тако је некада говорио прослављени сликар Миодраг Дадо Ђурић. Изложба радова овог истакнутог уметника данашње фигуративне уметности и човека који је после Шагала и Далија највише утицао на појаву надреализма у сликарству отворена је у галерији „Хексалаб”.

Отварању изложбе присуствовала је Ђурићева кћерка Амаранте Сзидон, која је за ову прилику допутовала у Београд.

– Срећна сам што су у овој галерији приказани различити периоди стваралаштва мога оца. То је веома важно јер неки француски критичари не признају каснији период Дадовог стваралаштва. Не слажем с таквом оценом и сматрам да је он комплетан уметник и да то показује кроз цело своје стваралаштво. Због тога ми је драго да се овде налазе слике из његових различитих животних периода – рекла је Амаранте Сзидон.

Амаранте је више пута боравила у Београду, али истиче да га после сваког доласка све више воли и боље схвата. То јој омогућава да лакше разуме стваралаштво свог оца док је боравио у Београду.

– Јако је тешко да одговорим на питање која ми је очева слика најдража, али могу да кажем да сам везана за београдски период очевог сликања и да сам га посебно проучавала – објаснила је Сзидон.

Аутор каталога ове изложбе Милан Комненић у тексту ,,Тајна се зове Дадо” истиче да је Дадо Ђурић „најхрабрији стваралац који је поникао на нашем тлу”. 
– Дадо никада није знао за компромисе. Тиме је можда у понечему губио, али је задобијао пуну унутрашњу слободу без које не би ни могли настати облици какви се код њега сусрећу – написао је Комненић.

На изложби је приказано преко 20 слика и десетак цртежа насталих у периоду од 1953. до 1986. године, за чији одабир су се побринули историчари уметности Никола Кусовац и Владимир Васић. Сва дела су позајмљена из најугледнијих приватних колекција, и многе од њих публика ће видети први пут. Пројекат назван ,,У част Миодрага Дада Ђурића” је до сада најобимнија организована изложба и биће отворена до 15. априла. Овом изложбом галерија „Хексалаб” прославља пет година постојања.


Коментари2
42b3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Borko Panić
Bravo za galeriju Hexalab i kolekcionare koji su pozajmili dela. Hvala im da je sreće da država pomogne ovakve izložbe.
postovalac MDDJ-a hvala mnogo Politiko
Bravo ! Dado je bio izuzetan umjetnik i vanredan covjek; Treba poslusati njegovu zivotnu pricu na you tubu; Hvala divnom Dadu, a hvala i njegovoj porodici sto su doneli njegove radove. To su vrlo mocni dozivljaji covekove borbe za pravdu, za istinu, kritika ljudske mizerije i poltronstva, kritika sveta ..Dado je imao razne faze; Dosta radova je darivao rodnom Cetinju nasoj staroj prestonici. Hvala Politici za ovu pricu

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља