понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:41

Камени стражар на Дрини

Аутор: Славко Хелетасубота, 09.02.2008. у 22:00
Древна осматрачница изнад Вишеграда (Фото С. Хелета)

Вишеград – На самом улазу у Вишеград, низводно Дрином, на њеној десној обали, око две стотине метара до старог каменог моста Мехмед-паше Соколовића, стамено и пркосно вековима стражари камена кула, као спомен на некадашњи утврђени Стари град–Вишеград, у народу познатија као Кула Краљевића Марка.

На оштром каменом узвишењу изнад ње и данас се назиру рушевине које мештани називају Старим градом или Павловином. Други назив везан је уз средњовековну властелинску породицу Павловић, тачније, уз војводу Павла Раденовића и сина му, такође војводу, Радослава Павловића, који су столовали у једном другом граду–утврђењу, у петнаестак километара удаљеном Добруну.

Иако не постоје поузданији писани трагови који би то потврдили предања кажу да је управо овде, на Старом граду било првобитно вишеградско насеље, које се много година касније „спустило” у котлину према Дрини.

У подножју остатака тог Старог града, на стрмим и неприступачним стенама, надомак Дрине, смештена је и пркоси времену, бунама, освајачима и разним владарима Кула Марка Краљевића.

Као и остаци Старог града и ова кула је грађена уобичајеним стилом средњовековних градова–утврђења, која су градиле властелинске породице. Остаци дрвеног пода у каменој кули потврда су да је грађена на два спрата. Била је тајним пролазом, односно, тврдо зиданом галеријом ширине један метар, повезана са Старим градом, па чак и са Дрином одакле је снабдевана водом.

По свом стратешком положају ова кула је била својеврсна осматрачница и стражара Старог града, са погледом на уски дрински кањон којим је пролазио каравански друм.

Испод саме куле и данас су видљиви остаци неколико удубљења у стени, која људи од памтивека називају Марково седло, те Маркове стопе. Удубљења у камену која су, према легенди, оставила Шарчева копита била су видљива све до краја деветнаестог века, до изградње ускотрачне пруге Сарајево–Вишеград–Београд, када су их градитељи уништили.

Према народној легенди, Марко Краљевић је, љут што овде нема скеле ни моста да пређе реку, на свом коњу Шарцу са Буткових стена, са другедринске обале, успео да прескочи реку доскочивши до ове куле.

Као да је много година касније његов протест из легенде доспео до ушију малог Бајице, а касније чувеног Мехмед-паше Соколовића, који управо ту, око две стотине метара низводно од куле, саградио 1579. године монументални и чувени мост на једанаест камених стубова.

Вишеградски Стари град– Павловину Турци су, након дуготрајне опсаде, заузели 1544. године, за чије владавине је ова кула коришћена као тамница.По доласку Аустроугарске монархије њена унутрашњост је затрпана камењем, које се ту и данас налази, у страху да се у њој неби скривали српски устаници.

Осамдесетих година прошлога века, тадашњи СИЗ културе остатке урушене Куле Марка Краљевића успео је да реновира. Након последњег рата општина Вишеград је кулу осветлила тако да је и ноћу видљива и упечатљива бројним путницима који пролазе дринском магистралом.

Вишеградска Кула Марка Краљевића је и данас, након толиких векова, неми чувар града. Штета је што се не користи у оквиру бројних културних садржаја, тим пре што је релативно приступачна и практично се налази у непосредној близини контактне зоне Ћуприје на Дрини која је од прошле године на листи светске баштине   УНЕСКО-а.


Коментари2
a728d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

slavcek wolf
Poznajem kamenog strazara na Drini. Jednom do dva puta mesecno, putujem u Visegrad, a on stoji, sam, na cudesno visokoj steni, sacekuje i ispraca putnike... A most je tu, blizu... Markantnioboje, svako na svoj nacin. Spavacu ne mozes prici, mozes ga samo gledati, gledati, pratiti i zamisljati ko i kako to cudo podize, sta tu nekad bese i ko tu nekad zivljase... A most,on preko sebe nosi setace, ljude u poslu, decu u skolu,malene da po njemu pruzaju prve korake... Oboje od kamena, i most ikula, menjaju svoje boje u sezonama - zelenim, plavim, zutim, sivim... mozda se i dosaptavaju... Ovaj predeo je pun lirike, etosa...Nije cudo sto se Andric ovde raspisao...I...puni su ovi prostori starine, dobrih gradjevina ljudske pameti i ruku, puni znakova koji podsecaju da je zivot odavno, odavno ovde stvarao i da su i ljudi nekada umovali, gradili, veselili se, tugovali, sanjali... Moji su prijatelji iz sveta prosle godine u septembru bili ovde i stajali zaprepasceni markantnoscu, snagom i lepotom samotne kule na vrhu stene i cudesnog mosta, tirkizne Drine i bregova,naokolo poredjanih... zelenih, smedjih livada i njiva...
Наше богатство
Имамо лијепе крајеве, који су тако напуњени разноврсним историјским и културним занимљивостима, али не знамо то да искористимо у туристичке сврхе. Наши туристички радници би требали да иду на обуку у Канаду или Аустралију. Да виде и да науче како они тамо од ништа знају да направе нешто што ће народ долазити да посјети и да плати улазницу. Треба умјети. Имамо јако занимљиве крајеве али не знамо да од њих направимо туристичку атракцију! Штета!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља