недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:26

Ура за ОРА

Аутор: Бојан Билбијачетвртак, 02.04.2015. у 08:15
„Да нам живи рад”, била је парола акцијаша који су градили мостове, пруге, фабрике, електране...

То су наших руку дела, поручују стари акцијаши данашњим нараштајима, који често нису ни свесни да је много тога што данас користе изграђено пожртвовањем и прегалаштвом Титових омладинаца и омладинки. Као и радне акције, плени својом величином и књига о њима, рад др Слободана Ристановића, која управо и носи назив: „То су наших руку дела”. У њој су на једном месту сабране успомене и документовани материјали, фотографије и сведочења са свих Омладинских радних акција (ОРА) у бившој Југославији.

Данас, 1. априла, обележава се њихов дан. За оне који не знају: то је више од стотину савезних радних акција на великим објектима и око 20.000 локалних градилишта. Тешка неколико килограма, ова значајна монографија у себи крије највећу тајну СФРЈ – како је држава успела да опстане и развија се у послератним условима. Више од хиљаду страница историјске грађе сведочи да ратна разарања и сиромаштво могу да буду побеђени радом и ентузијазмом, да је могуће сустићи и оне најразвијеније.

Омладинске акције започете су још 1941. године, најпре кроз прикупљање оружја и муниције за предстојеће битке, а затим одеће и обуће за борце. У ратним годинама, омладинци су се истицали и у пољским радовима, припреми огрева за зиму, жетвом кукуруза и јесењих плодова, често и под пушчаном и митраљеском ватром. У ратним данима, формирана је и Прва омладинска ударна пољопривредна бригада, која је током три месеца, радећи дању и ноћу, у Босанској Крајини пожњела и пренела на ослобођену територију чак 120 вагона жита и исто толико воћа и поврћа.

Дошла је 1945. година и прва послератна акција на Црном врху код Бора, где је 1.630 омладинаца, од јануара до марта, радећи на температурама од минус 30 степени, насекла и железницом отпремила више од 10.000 кубика огревног дрвета – за београдске болнице препуне рањеника. Да би то успели, најпре су сами изградили 12,6 километара пруге до Бора!

Ентузијазам није пресахао ни по окончању рата. Настало је време обнове земље – одложивши пушке и бомбе устрану, млади су се прихватили лопата и крампова. Уз песму „Да нам живи рад”, кренуло се у изградњу мостова, пруга, фабрика, електрана. На крају, и читавих нових градова. Прокопавани су канали, Посавски, Нишавски, Бечејски...

Године 1946, од маја до новембра, одржана је прва савезна радна акција, изградња пруге Брчко–Бановићи. У њој је учествовало 62.268 омладинаца и омладинки, односно 283 радне бригаде. За свега шест месеци, Титови омладинци изградили су 90 километара пруге, пробили три тунела укупне дужине 600 метара, укључујући и тунел Мајевица, дужине 394 метра. Две године касније, 1948, радовима на аутопуту који повезује целу Југославију и освајањем мочвара Новог Београда, започела је ера великих радних акција, током којих је читава земља обновљена, изграђена и унапређена. Омладинце, ношене патриотским жаром и заносом, рекло би се, ништа није могло зауставити на путу у светлу будућност.

Др Ристановић, данас професор у пензији, три лета узастопно градио је Нови Београд, затим и Панчевачку пругу, а наредних деценија скупљао грађу о подвизима младих ударника.

– Изграђено је 16 пруга, укупне дужине 560 километара, међу којима су најпознатије Брчко–Бановићи (90 километара), Шамац–Сарајево (242), Добој–Бањалука (90). Направљено је 11 великих фабрика и других индустријских објеката, међу којима „Иво Лола Рибар” у Железнику, Фабрика каблова у Јагодини, Ваљаоница бакра у Севојну, „Магнохром” у Краљеву, Фабрика аутомобила „Црвена застава” у Крагујевцу, „Керамика Младеновац” и друге. Затим, пет хидроцентрала, у Зворнику, на Власини, у Маврову, Јабланица на Неретви и Винодол – објашњава Ристановић.

Највећи подвиг је изградња аутопута Братство и јединство, у укупној дужини од 1.066 километара. Грађен је девет година, од Љубљане, преко Загреба, Београда, Ниша и Скопља, па до Ђевђелије. Изграђен је и магистрални пут Прељина–Чачак–Пожега–Ужице, континентални део Јадранске магистрале Бијело Поље – Колашин, па онда и „пруга снова”, Београд–Бар.

– Учествовало је укупно око два милиона омладинаца и омладинки, који су током педесетогодишњег периода добровољно и са заносом дали око 135 милиона радних дана. Велики значај радних акција је у томе што су објекти били рекордно брзо грађени. Рецимо, 380 километара аутопута Београд–Загреб направљено је за непуне три године. И све увек у року или брже. Данас постоји најмодернија грађевинска оператива, па опет не могу да ураде ништа брже него ми голоруки – подсећа др Слободан Ристановић.

Омладинске радне акције трајале су, у мањем или већем обиму, све до 1990. године, када су коначно одбачене лопате и братство и јединство. Уместо удараца крампова, поново су се огласиле пушке и омладина је запевала неке друге песме. Са радилишта на ратишта, историја се вратила уназад.


Коментари33
796ba
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Radmil Filipović
Onaj ko nije bio na radnim akcijama teško će ih razumeti a onaj ko je bio teško će ih opisati onome ko nije bio. Ja sam srećom bio pet puta i ponosim se time.
Inzinjer Vasic
Radne akcije su postojale i u drugim drustvima gde se osim stvaranja solidarnosti i ekonomskih efekata dizao i moral drustva. Kao student konkurisao sam da radim u Francuskoj na nekom dobrovoljnom radu-kopanju temelja. U Americi je za vreme velike depresije Ruzvelt organizovao kopanje "rupa" tek da se nešto radi da bi zaposlio milionsku armiju nezaposlenih za simbolične pare. Bio sam na jednom jezeru koje je nastalo kopanjem "rupe"a danas je ribnjak. Dobrovoljni rad se u Americi posebno ceni i u biografijama onih koji traže posao jer govori o karakteru takvih ljudi tj da žele nešto da daju društvu i nisu sebičnjaci kakvih takodje ima. Ucestvovao sam u YU na izgradnji autoputa i studentskih domova i nosim najlepše uspomene. A kad prodjem pored nekih od tih gradjevina osetim ponos. Onaj ko ništa u životu nije ništa napravio neće to razumeti.
danica kulidzan
Zao mi je sto se nisam javila ranije da posaljem bezbroj slika sa radnih akcija moga muza Kulidzan P Borivoje.Bio je komadant brigade i toga se rado secao. Od 1976 do 1980 god dio je generalni direktor Medicinskog centra.Zidali su bolnicu,a onda je 1982god. poginuo u saobracajnoj nesreci
Mara M. -
A Mrka je jedva u dva mandata uspeo da uradi par kilometara Koridora 10... Normalno je da svako doba ima i dobrih i loših strana ali ajde sada da mi nabrojite bar dve stvari koje su dobre za narod. Nema toga i o čemu onda pričamo!
dejan sakovic
....A auto put Beograd -G Milanovac,Pozega,Uzice.....Brodarevo bice izgradjen za 300 godina....mozda. Ima precih stvari npr Beograd na vodi...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Друштво

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља