среда, 18.10.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Заоставштина која се мери километрима

Аутор: М. Димитријевићсреда, 01.04.2015. у 22:00
Стеван Крагујевић ретушира Титов портрет

„Мој отац је на посао ишао с великом радошћу. Становали смо у Светогорској улици, близу ’Политике’. На том потезу сретало га је десетине људи, и свако је понешто коментарисао о томе шта је тога дана било у новинама. Често није могао ни да сачека сутрадан и београдско издање, већ је одлазио да види оно прво, такозвано вечерње издање за унутрашњост, које се из штампарије допреми око девет увече”, прича о свом оцу, а нашем колеги Стевану Крагујевићу (1922–2002), дугогодишњем уреднику фотографије у нашем листу, његова ћерка песникиња Тања Крагујевић и то на дан званично формирања његовог легата у Музеју историје Југославије.

Породична заоставштина човека који је био један од најзначајнијих југословенских и српских фото-репортера броји близу 6.000 оригиналних негатива и око 1.500 фотографија, а реч је, притом, о снимцима којих углавном нема у архивама кућа у којима је радио. Ту је и корпус књига и каталога о њему, као и дела са његовим фотографијама, као и неколико десетина предмета и докумената који сведоче о његовој професији фото-репортера, али и о сарадњи и пријатељству са бројним истакнутим савременицима широм света.

Биографија заиста вредна пажње. Био је први фото-репортер Дирекције за информације при Председништву СФРЈ од 1949. до 1951. године и фото-репортер Танјуга од 1951. до 1953. године. Највећи део радног века, од 1953. до 1982. године провео је као фото-репортер и уредник фотографије листа „Политика”. Оснивач је фото-лабораторије и фото-службе наше куће, а допринео је и увођењу нових рубрика у листу, особито оних који су истицале пуну вредност и важност фотографије. Предраг Прежа Милосављевић, Крагујевићев колега из фото-службе „Политике”, умео је да каже да се Крагујевићев допринос не мери метрима филма, већ небројеним километрима. Препричавајући новинарима бројне догодовштине које је њен отац преживео, Тања Крагујевић истакла је једну од прича.


Јул Бринер и Силва Кошина после премијере филма „Битка на Неретви” у Сарајеву

„Са 14. година деда га је послао да се обучава за фото-занат. Тако је почело дружење мог оца и фотоапарата, које није престајало више од шест деценија. Од своје опреме се није одвајао никада, ни дању ни ноћу. Преданост која га је красила, а умео је фотографије да носи и у џеповима, вадећи их кад затреба, препознала сам међу запосленима у овом музеју, након чега сам донела одлуку да успоставимо сарадњу и формирамо легат”, објашњава наша саговорница.

Као репортер акредитован у Народној скупштини (чак и после пензионисања), начинио је изузетно богат фонд фотографија, које представљају праву хронику друге половине 20. века у Југославији, односно, њеног политичког и културног живота, али и низ антологијских неофицијелних снимака. Међу снимцима који на овај начин обогаћују фонд фотографија Музеја историје Југославије су снимци активности председника Тита у земљи, бројни портрети Тита и осталих политичара који су обележили другу половину 20. века, али и снимци студентских демонстрација 1968. и политичких догађаја у последњој деценији постојања Југославије. Учествовао је на бројним међународним и југословенским изложбама, а био је аутор и посебних, ауторских. Добитник је многих награда за своју новинску и уметничку фотографију, између осталог награде „Светозар Марковић” за животно дело. Образложење ове награде коју му је доделило Удружење новинара Србије гласи: „За стотине хиљада фото-репортерских записа историјске вредности и оданост професији.”

Према речима Неде Кнежевић, директорке Музеја историје Југославије, ово је први део сарадње, пошто ће овај легат и убудуће бити обогаћиван новим донацијама. Његова документарна вредност је огромна, посебно што је сваку фотографију прати богат низ информација, на чему је Музеј изузетно захвалан дародавцу.

„Чињеница да је Тања Крагујевић све што нам је предала на чување пропратила изузетно исцрпним објашњењима допринеће томе да се Легат даље додатно обради и контекстуализује”, закључила је Неда Кнежевић.


Коментари2
10cf3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милица Димитријевић
Најлепше хвала на Вашим сугестијама и подацима које сте написали. Знање и информације искуснијих колега увек су значајни, што се показало као тачно и овог пута.
Григорије М. Милићевић Мицко
Извините, само једна мала исправка... "Политика" не постоји од 1953, кад је Крагујевић постао њен фоторепоротер, него много много раније. Према томе, није он "...оснивач фото-лабораторије и фото-службе..." него је то био руски емигрант, фоторепортер Јуриј Усаковски још раних двадесетих година 20. века. Након ослобођења, Политикину фотослужбу, па и фотолабораторију, изнова је реорганизовао Рака Рубен 1948. То знају сви старији фоторепортери и многи новинари (пензионери) вашег листа, а сем тога тај податак је наведен и у фотомонографији "Политике". Ово не умањује допринос Стеве Крагујевића, него ставља ствари на своје место.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља