недеља, 17.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:13

Мафини у дигиталној верзији

Аутор: Љиљана Ћинкулсреда, 01.04.2015. у 22:00

Маргарета Јелић, сликарка и теоретичар, остварује интензивну излагачку активност током две деценије, а њен примарни афинитет за сликарство преноси се на електронске технологије за производњу и манипулацију сликом – цртани филм, видео-рад, инсталацију, видео-игре. Сликаркин фокус на визуелно истраживање и проблематизовање додирних тачака старог и новог неодвојив је од њеног теоретског рада и доктората из вишемедијских студија, као и њене књиге „Фрагментарни поглед у уметности и филму 20. и 21. века”. Озбиљна референца у биографијама је и монографија, а о раду Маргарете Јелић писала је Јасмина Чубрило 2012. у студији „Огледи о/из другости”. И на својој новој београдској изложби „Мартини колачићи” уметница кроз медијуме сликарства и дигиталне технологије проблематизује читљиве наративе везане за клишее урбаног контекста видљиве у феноменима нападног конзумеризма и одбојне мултикултуралне колонизације.

Једноставног концепта и ликовне артикулације поставку у Културном центру чине слике из циклуса „Колачићи”, тематски посвећени празничним поводима – „Рођендански колачићи”, „Ускршњи колачићи”, „Хорор колачићи” – а за њихово пригодно украшавање преузете су слике са интернета. Типична је схематичност и плошност композиције на чијем су неутрално бојеном фону платна мултипликовани популарни колачићи-мафини. Додатна интрига је и то што су они декорисани примерено намени – зекама, јајима, пилићима за Ускрс, мртвачким глава, искеженим фацама, пауцима за Ноћ вештица.

Интегрални део овог пројекта је интерактивна видео-игра „Мартини колачићи”, која ову тему проширује до компјутерске анимације и могућности да играч/публика у галерији направи колач представљен на изложеним сликама. Као и у њеним ранијим пројектима, процесуалност и интерпретација представе дате су у различитим медијима.

Симптоматично, већ дуги низ година у раду Маргарете Јелић главна јунакиња је Марта, алтер его уметнице или било кога другог. Различите улоге које она Марти додељује отварају круцијално питање о идентитету, а Марта је и својеврсни медијум за персонификацију реалног и метафоричног времена, стања и ситуација типичних за савремени живот. Тако је сведени амбијент посластичарнице у раду „Шта жена може да уради” послужио за слику на платну као и њену компјутерску верзију, а Мартина улога, као и у слици „После вечере”, реферира на одсуство комуникације, алијенацију, празнину у исто време потврђујући и тезу „да уметност може да се разматра као простор материјализације идентитета”, што у предговору каталога експлицира Катарина Радуловић.

Маргарета Јелић наставља да истражује односе језичког кода сликаног поља и дигиталне технологије, а овај пројекат припада успелим покушајима да у постављеном ауторском концепту статична и анимирана електронска слика равноправно коегзистирају. Сликана платна и дигитална екранска пројекција у „Мартиним колачићима”, представљају идејни и визуелни контекст који је ауторки послужио да интелигентно, духовито и сензибилно постави многа субверзивна питања типична за судар објективног хорнолошког времена и субјективног психолошког времена. Наиме, овај мултимедијални пројект о колачићима је ангажовани рад, идентификација и портрет једног времена затрпаног морем (и мором од) избора у којем царује испразност потрошачког менталитета без алтернативе. Комуникација две временске и визуелне равни, секвенци сликарске и компјутерске реалност, као и фрагментарност кадрова оба медија производе упечатљив уметнички говор и визуелну сензацију и у којој је примат дат ауторефлексивном, духовитом и црнохуморном.


Коментари0
d5c54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност
Визуелнa уметност

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља