среда, 15.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 01.04.2015. у 22:13 Александра Петровић

Отварање Пандорине кутије

(Илустрација Новица Коцић)

Да би судска власт постала заиста независна, извршна власт је у Акциони план за Националну стратегију реформе правосуђа унела и промене Устава, које подразумевају да се Народној скупштини одузме надлежност бирања судија и тужилаца. Све измене у Уставу, које се односе на правосуђе, треба да буду припремљене до 2018. године, а онда би започела процедура промене Устава.

Поставља се, међутим, питање, да ли је могуће Устав мењати само у једном делу, а да се притом не захвате и друга важна питања, као што су територија Србије, аутономија Војводине, а посебно Преамбула, која говори о суверености Србије на Косову и Метохији.

Др Дарко Симовић, професор Уставног права на Криминалистичко-полицијској академији, каже да правно-технички јесте изводљиво да се Устав мења само у области јачања независности правосуђа, а да се притом не мењају други делови највишег правног акта.

– Будући да се иницијатива за промену Устава може односити и на промену само једног члана уставног текста, у том смислу, правно посматрано, могуће је и извршити ревизију Устава искључиво у делу који се односи на правосудни систем. Међутим, иницирање такве уставне промене, у овом тренутку, било би равно отварању Пандорине кутије. Талас уставне ревизије, услед међустраначких трговина или спољних притисака, сасвим сигурно се не би могао зауставити искључиво на пољу правосудног система, већ би неминовно захватио и низ других, политички далеко осетљивијих питања, попут статуса Косова и Метохије или територијалне аутономије Војводине – каже др Симовић.

Без обзира на то што се уставноправна наука изразила изузетно негативно о Уставу из 2006. године, професор наглашава да је једногласан став стручњака да с уставним променама не треба журити.

– Србија не може бити узорна држава када је реч о трајању устава. Досадашња уставна историја Србије изразито је бурна. Међутим, достојанство устава, као највишег правног акта, може бити сачувано само уколико се непрестано не говори о његовој промени. На такав начин, не само да се угрожава правна сигурност, већ се истовремено указује на скромну политичку културу која уставе претвара у најобичнију потрошну „сезонску робу” – каже др Симовић.

Ипак, чињеница је да уставне норме нису усаглашене са стварношћу и да за то нико не сноси последице. Због тога питамо да ли постоји политичка или институционална одговорност за такво стање.

– Најзначајнија последица неусклађености Устава с друштвеном реалношћу јесте његова непримењивост у том сегменту. Без обзира на то што Устав предвиђа суштинску аутономију за Косово и Метохију, такво решење је очигледно неспроводиво у постојећим околностима. Међутим, тај несклад између писане уставне норме и фактичког стања сведочи о неодрицању од овог дела државне територије. Кад је реч о одговорности, може бити речи само о политичкој, а не и правној, одговорности за носиоце највише државне власти коју они сносе на парламентарним и председничким изборима. Дакле, бирачко тело, као носилац суверене власти, одлучује о томе има ли места политичкој одговорности – објашњава др Дарко Симовић.

Истиче да Устав није искључиво правни, већ је истовремено и политички акт.

– Није неуобичајено да устави имају и одређене примесе идеолошког и програмско-декларативног карактера. Према томе, без обзира на то што Република Србија тренутно не врши суверену власт на Косову и Метохији, изричита уставна прокламација да је „Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије” представља програмско опредељење уставотворца које обавезује сваког носиоца државне власти да стреми ка остварењу тог циља, иако то у овом тренутку може деловати недостижно – јасан је професор Симовић.

Захтеви из Поглавља 23 Преговора о придруживању Србије Европској унији односе се на измене Устава Србије у делу о правосуђу. У оквиру Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа, формирана је и радна група за анализу уставних одредаба о судској власти, а поготову одредаба о избору судија и јавних тужилаца.

Како је за „Политику” објаснио др Владан Петров, члан ове радне групе и професор Уставног права на Правном факултету у Београду, све судије у Србији бирао би Високи савет судства (ВСС) а тужиоце Државно веће тужилаца (ДВТ), када би се Устав променио у овој области. Сада судије и тужиоце бира Народна скупштина, док их ВСС и ДВТ само предлажу за избор.

– Представници законодавне и извршне власти не би били у саставу ВСС и ДВТ као чланови „по положају”. Министар правде може остати члан ових тела, али са ограниченим овлашћењима, на пример не би могао да учествује у одлучивању о изрицању дисциплинских мера и престанку судијске функције. Председник Врховног касационог суда не би требало да буде истовремено и председник Високог савета судства, већ би то могао бити један од чланова Савета. Исто тако, ни републички јавни тужилац не треба да буде истовремено и председник Државног већа тужилаца – износи професор Петров основне идеје за промену Устава у делу о правосуђу, који треба да обезбеди одсуство утицаја политике на рад највиших правосудних тела.

Др Петров наглашава да Национална стратегија за реформу правосуђа није изнад Устава, него да је то, заправо, један акт државне политике, који даје смернице за промене. Сматра да анализу уставних одредаба, на основу којих би биле предложене промене Устава, треба да направи радно тело састављено од правних стручњака, које би било окупљено у Народној скупштини или око председника Републике.

Шта пише у Преамбули

„Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије и да из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима, грађани Србије доносе Устав Републике Србије”, пише у Преамбули Устава из 2006. године.

Како се мења Устав

Поступак за промену Устава састоји се из две фазе. Прва фаза ревизионог поступка је подношење и усвајање предлога за промену Устава. Овлашћени предлагачи за промену Устава су најмање једна трећина од укупног броја народних посланика, председник Републике, влада и најмање 150.000 бирача. Такав предлог за промену Устава Народна скупштина усваја двотрећинском већином од укупног броја народних посланика.

– Другу фазу ревизионог поступка чини израда и усвајање акта о промени Устава. Акт о промени Устава се такође усваја двотрећинском већином од укупног броја народних посланика. Народна скупштина има могућност да акт о промени Устава стави на потврду грађанима. Реч је о факултативном референдуму. Међутим, Народна скупштина је обавезна да акт о промени Устава стави на републички референдум ради потврђивања, ако се промена Устава односи на преамбулу Устава, начела Устава, људска и мањинска права и слободе, уређење власти, проглашавање ратног и ванредног стања, одступање од људских и мањинских права у ванредном и ратном стању или поступак за промену Устава.

Према томе, уколико се мења преамбула Устава, обавезно је расписивање референдума.

Промена Устава је усвојена уколико је за акт о промени Устава гласала већина изашлих бирача – објашњава проф. др Дарко Симовић.

Коментари8
afa14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ђ. Сланкаменац
Посттитоитички кадрови и данас доминирају Нар. Скупштином и већ је важећи ус- тав био компромис између ортодоксно титоистичке структуре ДС и тадашње СРС па се ишло у сустрет тадашњим"Бановинским велепоседницима"који су и егзисти- рали на тзв. борби против велкосрпске хегемоније-ма шта то значило ? Мало је познато, а изјавио је Коштуница, да се до решења дошло попуштањем Т. Николи- ћа па се донео Устав који никога није обавезивао на поштовање. Вештачки је ст- ворена фама да се у Срему,БиБ о свему пита Чанак па је писац ових редова био сведок када се једна новинарака из Шабачке телевизије исфрустрирала што није обезбедила интервију са Чанком јер као она рече:"Он се о свему пита у "Војводи- ни" не узимајући у обзир да он једва прескаче цензус за улазак "Бановину".И та- ко је до данас и поново ће Г. Николић пристати на компромис који ће још више разградити суверенитет Србије за коју је дато и сувише живота да би је недосто- јне генрације упропастиле!
realno876 dab
ko je ovde smesan.nasa sudska vlast nezavisna.sudije ne smeju da pogledaj u zakon da ne pitaju vlast kako da presude.u nasoj drzavi nema ni prava ni pravde.zato u strazbur ima toliko tuzbi,slede jos 60000 tuzbi i po pravilu drzava gubi.eto kako nasi sudovi sude.
Aranđel Mihajlović
Pre nego što sadašnje sudije i tužioci počnu birati sebi slične na doživotnu funkciju , neophodno je sve ih lustrirati i izabrati zaista sposobne i nekompromitovane . Ili obezbediti mehanizme za njihovo lakše razrešavanje po tužbama oštećenih građana .
Nina Ninić
Uspostavljanje nezavisnog i efikasnog pravosuđa koje podrazumeva, nepristrasnost stručnost i visoki standard donošenja presuda, osnova su na kojoj se gradi PRAVNA DRŽAVA I VLADAVINA PRAVA Suđenje na osnovu MATERIJALNIH DOKAZA I ČINJENICA, a nikako na osnovu političkih i bilo kakvih pritisaka i naravno korupcije. Takve sudije javno kažnjavati kao nauk svima koji se bave ovom teškom i odgovornom profesijom.
Sale Marino
Sudstvo treba reformisati ODMAH, ovo sirenje panike mi lici na delovanje onih elemenata u Srbiji kojima ne odgovara snazno i nezavisno sudstvo - oni izgleda svoj strah od poduzih i zasluzenih zatvorskih kazni pokusavaju da transformisu i prenesu na celo drustvo koje sada kao treba da se boji da ce se Vojvodina otcepiti ako konacno dobijemo sudstvo koje ce rascistiti ovu nasu mocvaru.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља