Ниш – Финални турнир Купа „Радивоја Кораћа” у Нишу први је самит свих водећих клубова као и екипа из првенства Србије од дебакла репрезентације на Европском шампионату у Шпанији и зато су велика тема, међу учесницима и кошаркашким посленицима на трибинама дворане „Чаир”, млади играчи од којих се тражи да поведу ренесансу државног „А” тима, али и националног такмичења.
На жалост није било много оптимистичких коментара ових дана, иако је за нашом кошарком „историјска 2007” у којој су млађе селекције оствариле апсолутну доминацију у Европи, каква раније није била забележена, а српски тренери постигли, такође, невероватне подвиге. Поред кошаркаша који су узели сва четири „злата” и она друга велика карика у производњи великих резултата, лане је имала сјајан биланс. Од осам трофеја који су се делили у званичној европској конкуренцији репрезентативној и клупској, чак седам завршило је у рукама наших стручњака. Освојили су сва три еврокупа: Обрадовић Евролигу са Панатинаикосом, Трифуновић Улебов куп са Литвас ритасом, а Пешић Фиба куп са Ђироном.
Сва четворица тренера млађих репрезентативних селекција домогли су најсјајнијих одличја: Мирослав Николић на Светском првенству јуниора до 19 година, Влада Вукојчић европског „злата” са младима до 20 лета, Дејан Мијатовић исте медаље на европској смотри јуниора до 18 година и Драган Вашчанин трона на континенталном скупу кадета. Једини без успеха, што га је начинило најтрагичнијом фигуром потонућа репрезентације до најнижих грана, био је Зоран Славнић који је на Европском шампионату сениора остао без победе, пласмана на Олимпијске игре, па чак и места у додатним квалификацијама за Пекинг.
Упркос свим тим успесима у Нишу су се могла чути и алармантна упозорења да је врло близу дан када ће наши клубови остати без одговарајућег броја врхунских талената у својим редовима. Један од некада највећих расадника асова чачански Борац претрпео је најубедљивији пораз четвртфиналног програма од 20 поена разлике у сусрету са Црвеном звездом. Овај клуб део је система ФМП Железник, који је у Чачку калио управо неке од прошлогодишњих „златних” дечака, а тренер Милован Степандић изрекао је следеће речи:
– Мали клубови који су правили играче за Партизан, Звезду и друге водеће тимове ,ако се овако настави, неће то више моћи да раде. Људи из Кошаркашког савеза би то требало да виде, а тврдим да нико од њих није био присутан на финалној утакмици Купа Србије коју смо ми играли против Здравља 28. јануара. Све је већа разлика између клубова који играју у НЛБ лиги и оних из домаћег такмичења, где нама и не суде најбоље судије које деле правду у Евролиги. А и од њих овде у Нишу могли смо много да научимо.
У борби за трофеј у граду на Нишави нашло се неколико стручњака са блиставом биографијом у стварању младих играча. Поред стратега Партизана Душка Вујошевића који је са јуниорском репрезентацијом СФРЈ био првак Европе пре 20 година, ту су се нашли и Мирослав Николић (Хемофарм), најбољи на старом континенту и лане са младом селекцијом, Дејан Мијатовић (Лајонси), Стеван Караџић (Црвена звезда), који је првак Европе са јуниорима био 2005. године у Београду, затим Слободан Клипа (ФМП), који је подмладак Железника увео у врх јуниорске клупске кошарке у Европи. Стеван Караџић овако је сачинио своју анализу:
– Даћу вам следећи податак: прошлог лета је из наше Суперлиге отишло 20 играча. То су комплетне четири петорке. Такав одлив играча у иностранство догађа се због проблема са финансијама које имају и највећи клубови. Подсетићу на једну изјаву селектора Ивковића од пре десет година. Он је тада рекао да није проблем када одлазе оних неколико врхунских асова, него када то чине тзв. „средњаци” играчи средњег квалитета који у ствари „држе” лигу.
Чак четворицу српских јуниорских шампиона из прошле године у свом тиму форсира Хемофарм у четвртфиналу купа у Нишу на терен је излазио цео квартет: Стефан Марковић (25 минута), Бобан Марјановић (пет), Петар Деспотовић (пет), сви 19-годишњаци и годину дана млађи Милан Мачван (23 минута). Из Хемофарма и поручују „Партизан је најјачи данас, али наша је будућност”. И заиста имајући у виду квартет јуниорских шампиона, али и чињеницу да вршачки клуб јесте далеко најстабилнији по питању финансија, представља најозбиљнијег кандидата да за годину-две дочека своје време.
Хемофарм није клуб који међу приоритетима има продају кошаркаша, а реализовао је рекордан трансфер у историји српске кошарке када је за практично неизбежни одлазак Дарка Миличића у НБА са 18 година осигурао милионске доларске транше у неколико годишњих рата. Како ствари стоје сада је на путу да од својих бисера добије и сјајне резултате на терену и огроман новац на име обештећења када једног дана буду одлазили из клуба.
– Тешко је форсирати и младе играче и правити резултатске успехе. Ми имамо неискусан тим са само двојицом-тројицом мало искуснијих кошаркаша око 25 година. Старији је једино Горан Јагодњик који нам је уливао сигурност, али сада не можемо да рачунамо на њега због повреде. Дуго је паузирао и млади центар Марјановић који за то није потпуно сигуран у овом тренутку, али биће места и за њега. Он је НБА потенцијал, – каже Мирослав Николић.
Пример ФМП Железника који је у размаку од неколико месеци остао без Теодосића (Олимпијакос) и Мачвана, двојице МВП играча европских првенства прошле године и показао прве веће знаке слабости последњих година јесенас серијом од девет пораза у два такмичења, говори да није мала опасност да изостане довољно наследника за садашњу одличну генерацију младих играча коју гледамо на кошаркашким паркетима у Србији.
Партизан најмлађи тим у Топ 16 Евролиге поново је досегао европске висине са 21-годишњацима Величковићем и Тепићем, годину старијим Пековићем и Трипковићем, али тешко ће њих моћи да задржи и за следећу сезону. Иако има још изузетних талената као што је Марко Ђурковић, који је недавни меч са Железником почео у првој петорци делом можда и због тога да би се видело како и шампион врви од трофејних „клинаца” (одличан том приликом у НЛБ лиги) Партизан ће бити на тешким искушењима да још једном из своје торбе са триковима извуче нека нова чуда.
Није нереално да Партизан на лето продајом неких својих асова дође до одређеног новца, због чијег мањка је тренутно у драматичној финансијској ситуацији, а да на тржишту не буде довољно играча потенцијала достојног Партизанове дугогодишње супериорности у нашој игри под обручима. Али, искуство учи да Партизанови навијачи, барем док је поред аут-линије тренер Душко Вујошевић, немају разлога за страх.
„Време је царски фактор” била је једна од првих изјава Слободана Клипе приликом доласка на место првог стручњака ФМП-а у часу слабих резултата. Железник има најмоћнијег играча међу онима који још нису стандардни у првим тимовима, реч је о 17-годишњем колосу Дејану Муслију, који је на кадетском шампионату Европе доминирао, такође као најбољи играч (МВП). Али, остаје да се види хоће ли тим из београдског предграђа успети безболно да преболи и будуће одласке Ерцега и Лабовића, до којих ће вероватно доћи у догледно време.
– ФМП има великих разлога за радост. Квалитет рада и да се функционише на прави начин показује и избор десет најбољих младих играча за прошлу годину који је спровела Светска кошаркашка федерација. У њему је било места за тројицу играча из Србије, а сви су потекли у ФМП Железнику. У наш клуб долазили су са 12–13 година. Двојица су отишли Теодосић и Мачван, а Јеремић је и даље ту. Овај избор граничи се са невероватним, баш као и прошлогодишњи резултати млађих селекција Србије. Обавеза нашег клуба поред тога да се увек максимално бори и јесте напредовање из дана у дан, – каже Слободан Клипа.
Везано за младе играче селектор Душан Ивковић који је у Нишу од првог дана, каже:
– Евидентно је да постоји одређена бојазан са којим играчима ће се играти у будућности. Сигурно је да представља проблем прелазак из јуниорског у сениорски стаж, али не видим да се пуно истичу...
