петак, 26.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:11

У „Случају Џајић” одговори су и „да” и „не”

Аутор: Славко Трошељсубота, 09.02.2008. у 22:00
Србија је пре зона разврта него зона морала: професор др Драган Симеуновић (Фото лични албум)

Др Драган Симеуновић (54) редовни је професор Факултета политичких наука у Београду, где је руководилац специјалистичких студија тероризма и организованог криминала. Води и студије, из исте области, на факултетима правних наука у Београду и у Немачкој. Аутор је 11 књига, од којих је већина имала више издања...

Уз све ово консултант је Светске банке, сарадник Уједињених нација, Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕПС), а и експерт је Министарства спољних послова Србије.

Сарађивао је са неколико десетина страних влада. Област којом се у овим пословима бави је разрешавање конфликта, а посебно у домену политичког насиља: тероризма, државних удара и конфликата. Говори енглески, руски, немачки и италијански.

Овај посао одвео га је у 78 земаља широм света... 

У разговору са професором др Драганом Симеуновићем радни наслов питања, из многих области, био је исти – Зашто се на Балкану све ово догађа? 

Да ли сте изненађени хапшењем Џајића?

Морам да одговорим са „да” и „не”. Изненађен сам кад је реч о људима, односно именима као што је Драган Џајић, али ме није изненадило кад је реч о нашем спорту. Другим речима ми можемо имати добро мишљење о појединцима, јер они нису криви док се не докаже да су украли новац од трансфера играча, али кад је реч о нашем спорту одавно је свима јасно да је он препун корупције и крађе. Главни узрок је што токови новца нису били регулисани законским прописима, а то није случај само у спорту...

Како сте доживели ту врсту хапшења?

Мислим да је тај начин хапшења: „лисице”, руке на леђа, снимање за ТВ... у овом случају требало избећи. Није се радило о људима који би се, на било који начин, супротставили полицији. Ипак, таква су правила.

Шта мислите о редоследу догађаја са Џајићем?

Мислим да је и ту направљена грешка. Џајић је неколико дана пре овог хапшења, на гламурозан начин, представљен као нови директор Фудбалског савеза Србије. Ове две вести су, једна за другом, обишле свет. И оне, због редоследа, много више говоре о нама него о Џајићу. То се у другим земљама, вероватно, не би догодило. Мада има размишљања да је у питању нека политичка игра ближи сам, ипак, уверењу да је у питању наша позната недовољна координација између два министарства.  

Шта мислите о навијачима?

Ми имамо и најбоље и најгоре навијаче на свету. Наши навијачи су део нашег народа који је недовољно просвећен, а притом су страствени заљубљеници у спортове. Они са трибина показују љубав, али и примитивизам. На пример они ранији звиждуци химни „Хеј, Словени” били су сулуди јер су лоше утицали на наше играче, а звиждуци туђој химни, израз су хулиганства и неваспитања. Ако то чине појединци онда није страшно, али ако то чине сви на стадиону онда је то проблем народа који поништава све границе у понашању. 

Како свега тога нема у тенису?

Тај спорт је боља страна нашег човека који је пун контраста и коме је потребна таква врста успеха које му доносе Новак Ђоковић, Ана Ивановић, Јелена Јанковић, Јанко Типсаревић, Ненад Зимоњић... Они делују као лек за нашу рањену душу. У нашем тешком балканском животу сваки велики спортски успех је мелем који радо привијамо на своје ране. Тенисери су, уствари, лекари наше душе. Јер, њихове победе су за све нас више од спортског успеха. Има и нешто свечано у тој врсти исцељења тенисом. После тих успеха сви постајемо бољи и племенитији... 

У „трци” Тадић - Николић било је и мржње, зашто?

Политика је зона великих страсти, па мржње има свуда, од енглеског до јапанског парламента. Ипак, висока политика треба да буде посао умних људи, па би они морали да спутају страсти. Ако то не могу да учине онда то није добро ни за њих ни за нас. Али, мислим да нам гора времена тек долазе и са њима и насиље.  

Шта нас то чека?

Око проблема Косова су створене веома дубоке поделе, па тиме и мржњa. Јер, многим политичарима се ради о „глави”, односно о ставу бити или небити. Не зна се ко ће остати у политици, а ко ће из ње, заувек, морати да оде. Уз Косово ту су и питања везивања за Европу, грађења савезништва са Русијом... Из те борбе неће сви „живи” изаћи. На сцени ће остати само они који, као у спорту, буду издржали до краја. Сад се надмудрују председник државе Борис Тадић и председник владе Војислав Коштуница.  

Да ли је могућ договор?

Наравно да је могућ и у овом случају. Али, мислим да су личне амбиције дошле до стадијума кад, на обе стране, разум уступа место инату. Нису, наравно, у тој борби само ова двојица политичара већ и њихово окружење, које је у све то много више укључено него они лично. Уз то, зона политике, у једној сиромашној земљи каква је Србија, увек је и зона великог богаћења. Кад би полиција, код нас, смела да хапси, али стварно, све оне који су криви, мислим да би ухапсила много више политичара него људи из спорта. Уосталом први наш политичар, Милош Обреновић, ојадио је Србе узимањем државних пара. До данас се тај однос није много променио. Променио се само стил узимања. 

Кад је реч о Косову, ко ту лаже?

Сви лажу. То је опште лагање. Политичари лажу народ да они могу спречити узимање Косова и Метохије. Неко то ради више, а неко мање. Запад такође лаже да води рачуна о интересу српске државе колико и о интересу Албанаца, као и да све то што се спрема није изузетак. А Запад посебно лаже кад каже да не постоји другачије решење. Једино још остаје да видимо да ли нас и Руси лажу кад кажу да ће нам дати подршку до краја.  

Шта знате о обећању Мадлен Олбрајт?

По речима ове Американке Албанци ће добити улогу вође на југоистоку Европе. Грци су се против тога побунили, и то не само зато што су имали Аристотела и Платона, већ то право траже и као стални чланови Европске уније и НАТО-а. Али, Запад, по свим показатељима, не жели образоване већ лојалне сараднике. А има ту и нешто значајније за Запад: Албанци су распоређени у четири, пет држава у окружењу, па у свакој од њих, по договору са „газдама”, могу бити и фактор стабилизовања, али и дестабилизовања у тим државама...  

Шта је у том смеру већ учињено?

Више тога. На пример: Албанци су са Кубе, из америчког политичког затвора Гвантанамo, већ преузели један број терориста у своје затворе. Потом су упутили своје оружане снаге где год је то Запад тражио. Чак је и косовско руководство послало у Авганистан чету својих "војника" да се боре! На тај начин су Албанци са Косова стекли велике поене у Вашингтону. А то је код нас, у свим врстама информација, недовољно експлоатисано.  

Где је сад, у свету, политички најзанимљивије?

Нажалост овде, на Балкану. Догађа се то упркос чињеници да се налазимо у Европи, а не у некој дивљини. Ми живимо на простору који је широка граница између Истока и Запада. Овде се сусрећу две цивилизације, две религије, бројни народи. Овде је потенцијал конфликта већи него било где у свету.  

Чему можемо да се надамо?

Ничему посебно. У границе се не инвестира много, ни духовно ни материјално. Никад нећемо уживати пуно поверење ни Запада ни Истока. Јер, ми нисмо ни Исток ни Запад. Ми ћемо, вероватно, кад све ово буде легло, чак и као члан ЕУ остати једно слепо црево на великом путу кроз Европу. Бићемо једна врста „мотела” ниже категорије у коме се зауставља онај ко то мора. Мислим и на заустављање са капиталом и на заустављање због провода.  

Шта је све српски проблем?

Има их више, али два су посебно значајна: низак степен образовања и готово застрашујуће низак наталитет. Тужно је да само 6,7 одсто Срба има факултетску диплому, а две трећине имају, највише, основну школу и мање од тога! Кад је реч о наталитету довољно је рећи да нас је сваке године мање за 25.000! Ово је, као велике проблеме, недавно истакао и министар Божидар Ђелић. Слажем се са Ђелићем, али морам нешто да додам: ова ситуација је управо рај за политичаре, јер где год постоји низак ниво образовања тамо је политичка манипулација још страшнија.  

Шта је са наталитетом?

У томе видим недовољну ангажованост и државе и Цркве које не раде ништа да би био заустављен велики број побачаја. Ми, на пример, можемо да причамо о Туђману шта год хоћемо, али његово залагање да се спрече побачаји уродило је плодом: Хрвата има све више. У Србији, без Косова и Метохије, има сваке године преко 70.000 побачаја, а то значи да смо ми, за последњих 20 година, око милион и по наших здравих и правих потомака искасапили и бацили у канализацију! Користим праве речи у овој ситуацији.  

Да ли наталитету недостаје и еротика?

Мислим да код Срба има и превише еротике. Ми смо сиромашна земља, а секс је бесплатан. И још нешто: нама се чини да је секс у свету јако у моди, а није баш тако, напротив. Са наших простора је, због низа догађања, морал потпуно ишчилео, па мислим да је Србија зона разврата пре него зона морала. Код нас је секс забава милиона без резултата у наталитету. Зато је Србија, на бази еротике, као воденица која много меље, а мало брашна даје...


Коментари11
48da1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

veli mir
bravo profisore,konacno neko iskren. pozdrav velimir
Mirko
Bravo.Izuzetno promisljen i jasan komentar pametnog coveka.Ali ko bi ga glasao na izborima u Srbiji?Niko.Mi smo los narod pa zato i zivimo kako zivimo.Sad ce neko reci da generalizujem.Ma to je istina,ogromna vecina nas ne vredi pola lule duvana pa zato imamo ovakvu vlast i drzavu.Kakvi smo mi takvu vlast i biramo,ne bira nam ih evropa i amerika.
Srbin
Gospodine profesore, Smatram da niste u pravu kad je u pitanju kradja i kriminal trebali bi da budemo svi isti i ravnopravni, ja licno obozavam DJAJICA i mogu samo da kazem da ako nije nista ucinio policija bi trebala da bude odgovorna a ako je ucesnik neka sluzi kao primer OSTALIMA da ce svi tako da prodju.
slobodan veljkovic
g.simeunovic se uvek isticao prefinjenim, intelektualno realnim stavovima.u vreme slobe također.u ovom članku nas opominje na dva najveća srpska problema.moja malenkost, u politikinim komentarima, također forsira i bazira svoje stavove, po istim stavovima.znači, PORODICA I BESPLATNO ŠKOLSTVO.TO MORAMO DA URADIMO, JER U SUPROTNOM, NESTAĆEMO, I BIĆEMO NIKO I NIŠTA ZA MANJE OD STO GODINA. pozdrav svim dobrim ljudima
miki ristić
ne slažem se sa slepom verom da je policija u pravu.Čovek je nevin dok se suprotno ne utvrdi sa pravosnažnom presudom.To naročito važi za Džajića i Cvetkovića.Velika buka je tnak, da će se mnogi njima izvinjavati.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља