четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:22

Дечја туга код одраслих

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 03.04.2015. у 22:00
(Илустрација С. Печеничић)

Туга или жалост је осећање које особа осећа када изгуби нешто што јој је веома важно, за шта је емоционално везана. Како осећање засновано на емоционалном везивању једне особе за другу зовемо љубав, следи да је туга друго лице љубави. Управо зато што је повезано са љубављу, туговање је процес који дуго траје. Његова психолошка функција је емоционално развезивање од онога што је особи било значајно и прихватање губитка.

Када некога заволимо, ми смо се емоционално везали, што нам омогућава да осетимо сва она дивна осећања припадности и повезаности. Ако изгубимо особу коју волимо, ако она оде или умре, туговање нам омогућује да прихватимо нову реалност. Када је процес туговања готов, ми смо се емоционално развезали што нас чини способним да се поново емоционално вежемо за неког другог – да волимо поново. Тако вољење и туговање сачињавају циклус везивања и развезивања које омогућује ново везивање.

Зато што нису способна да сама брину о себи, деца јесу у позицији зависности од одраслих који брину о њима – најчешће родитеља. Када мало дете изгуби особу која брине о њему, за коју се емоционално везало, оно је преплављено осећањем туге. Ова дечја или инфантилна туга није само туговање за изгубљеном особом, већ и самосажаљење малог бића преплашеног сазнањем да не може самостално да преживи.

Инфантилна туга се јавља и код одраслих. Сваки човек, ма колико имао година, у себи носи и своје дечје Ја. Зато неки одрасли у ситуацијама у којима губе нешто важно реагују инфантилном тугом. Уместо да одрасла особа показује емоционалну зрелост тако што ће осећати дубоку тугу уз свест да може да настави смисаон живот без онога што је изгубила, она верује да је губитак крај свега.

Када одрасли реагују из позиције зависности они нам поручују да су уверени да не могу даље да живе без онога што су изгубили. За разлику од ситуације малог детета које заиста не може да преживи без одрасле особе која брине о њему, појава инфантилне туге код здраве одрасле особе указује да постоји конфликт између њених уверења и стварности. Иако она објективно може самостално да живи и преживи без онога што је изгубила, она верује да то није могуће.

Овај конфликт уверења и стварности је централно место у саветодавном раду са одраслим људима који су зависни од својих љубавних партнера. Када особа освести своја уверења због којих одржава себе у непотребном односу емоционалне зависности од партнеровог прихватања и љубави, када научи разлику између одраслог емоционалног везивања и дечјег емоционалног везивања, тада има шансу да емоционално одрасте. Последица је да способност за одрасло туговање замењује способност инфантилног туговања. 


Коментари4
7bf58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

milena radovic savic
Još jedan tako dobar tekst za nas odrasle.Šteta što nije malo duži-proširen objašnjenjem gdje su korijeni infantilne tuge kod odraslih.Prof. Milivojević je osvijetlio infantilnu tugu kratko i efektno skrenuvši nam pažnju kako i zašto joj treba okrenuti leđa da bi nam život bio lakši.
Milica E
A Vi, Damire, sebi u usta ulećete, jer čitate psihološki tekst. Ako u ovu granu nauke ne verujete, okrenite se pisanju komentara na tekstove onih grana kojima verujete i učinite nam svima uslugu. ;) Lep pozdrav
Damir
Psihologija nije nauka.
Mara M. -
Hvala na ovom i svim predhodnim tekstovima jer smo u poziciji da proverimo sebe, svoja dostignuća na polju razmišljanja i shvatanja stvarnosti, da vidimo dokle smo stigli, šta smo novo saznali i da uvek iznova preispitujemo sebe. Takvim načinom života možemo sebe uzdići na viši nivo i postati svesni da je to doživotni zadatak jer time samo postajemo bolji čovek koji može da razume drugoga i da mu pomogne...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља