уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:37

Држава ће да рангира факултете

Аутор: Сандра Гуцијаннедеља, 05.04.2015. у 15:08
Медицински факултет у Београду (Фото А. Васиљевић)

И Србија ће, као и друге европске земље, наредних година добити ранг-листу, али не факултета, већ студијских програма, најавио је за наш лист др Милован Шуваков, помоћник министра просвете за високо образовање, након текста „По џепу факултета због скривања информација” објављеном пре неколико дана у нашем листу.

Подсећања ради, најмање 200 факултета и школа тужила је невладина организација „Рејтинг центар Србије”, тврдећи да су прекршили Закон о доступности информација од јавног значаја јер нису доставили податке који су им потребни да би сачинили ранг-листу факултета. Декани који су нам се обратили сумњали су да је реч о злоупотреби закона и уносном бизнису који је неко осмислио како би се домогао пара, пошто се износи који високошколске установе плаћају крећу и до 120.000 динара.

У овој организацији, с друге стране, тврде да се повлаче оног тренутка када добију информације, као и да проблем не праве велики факултети који су доставили тражене податке, већ мали и приватни који се плаше лоше позиције на овој листи.

Декан Факултета за медије и комуникације Универзитета Сингидунум проф. др Нада Поповић Перишић каже за наш лист да је мање битно то што су и они морали да плате 50.000 динара (половину факултет, половину она лично као декан), већ да је важније – ко ради један овако озбиљан посао.

– Ко је њих овластио да праве ову ранг-листу, зар то није посао државе? Ко су особе које раде овај посао, да ли су то експерти, студенти, по којој методологији прикупљају и обрађују податке и ко на крају проверава и верификује урађено, то не може да ради једна невладина организација – изричита је ова професорка.

Она такође подсећа да је лицемерно да се факултети прозивају да скривају информације, када су високошколске институције дужне и шаљу све те податке и Републичком заводу за статистику, као и Комисији за акредитацију и проверу квалитета, јер иначе не би могли да добију дозволу за рад.

А према „Акционом плану за спровођење Стратегије развоја образовања у Србији до 2020. године” које је недавно усвојила Влада Србије с потписом премијера Вучића, наводи се да ће посао рангирања студијских програма почети у јануару 2017. године и да мора бити завршен за три године.

Др Милован Шуваков објашњава да то не значи да ће се знати који је факултет број један у Србији, већ који је факултет добар за коју област, што ће олакшати одлуку будућим бруцошима приликом уписа.

– Дакле, предвиђено је рангирање не факултета, већ студијских програма. Тај посао ће радити Министарство у сарадњи с Националним саветом за високо образовање, неким студентским представницима, односно КОНУС-ом и то ће свакако радити експерти. Најважније је обезбедити податке, а ту смо најслабији. Ми имамо мали број факултета који прате где одлазе њихови студенти, посебно имајући у виду одлив мозгова. Јако је тешко прикупити валидне податке о томе колико је који студентски програм добар у смислу запошљивости након дипломирања, што је један од битних аспеката рангирања – објашњава др Шуваков.

По његовим речима, Министарство просвете ће читав посао почети оним програмима код којих најлакше може да дође до података, не само анкетирањем студената већ и путем података с тржишта рада, попут оних занимања код којих је држава једини послодавац, на пример учитељских.

На наше питање како ће практично да изгледа то рангирање и шта ће да се пореди, Шуваков каже да ће личити на европско које је прошло пилот фазу и које може да се погледа на сајту www.u-multirank.eu, а на којем су се већ нашли неки београдски и новосадски факултети.

– Овде се такође рангирају студијски програми, а не факултети или универзитети, а њихова методологија је усклађена с оним што студенте занима. За разлику од Шангајске листе, која мери само научни излаз с универзитета, ова листа мери различите ствари које се тичу само студирања из угла студената, попут процента студената који завршавају студије у року. И то је најсличније ономе што ћемо да имамо једног дана – каже Шуваков.

Осим „Рејтинг центра Србије”, који покушава да рангира факултете од 2011. године и још није успео у томе, прву овакву листу је 2012. објавила такође НВО (и сајт) iSerbia.rs. Од 146 приватних и државних факултета, они су рангирали 65 најбољих и на прво место ставили Факултет организационих наука БУ.

Према речима Милоша Јовановића, млади окупљени у овој невладиној организацији углавном су дипломирани студенти социологије, а међу њима има и повратника из иностранства. Намера им је била да податке из овог пилот истраживања користе пре свега они који ће тек уписивати факултете, а уједно да буде и инструмент притиска за подизање квалитета студија у Србији.

Међутим, пошто су у врху били и многи приватни факултети, ово рангирање је јавност дочекала „на нож”, износећи сумње да су поједини факултети платили не би ли се нашли на овој листи, што је демантовано.

Питали смо како просветне власти гледају на овакве иницијативе, а Шуваков нам је одговорио да „Министарство просвете поздравља сваку иницијативу и покушај тог типа, било од стране невладиног сектора или новинара, па таман био и неуспех, јер не можемо очекивати да све ствари у друштву потекну од државе”.

--------------------------------------------------------------

За две недеље први регистар наставника у Србији

За најдуже две недеље, Србија ће добити први регистар свих запослених на високошколским установама чији је оснивач држава, што значи да ће свако моћи да погледа регистар и наставног и ненаставног особља на државним универзитетима. По речима Шувакова, јавно ће први пут бити доступни сви подаци о наставницима, осим података о личности које по закону морају да се заштите. Ови подаци су битни како због акредитације, да се, дакле, тачно зна који професор ради на којем факултету, као и због финансирања јер се сада новац дели често и према фингираним списковима које достављају факултети.


Коментари7
27791
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Grandov Bih
Ijema to veze, zna se da su privatni najbolji, djeca tamo uce marljivo i mogu da pohadjaju praksu u bih, Makedoniji itd. To drzavni nemogu nikad da imaju kao privatni.Na privatnim je yato bolja i prolaznost
З Р
Једна од ретких ситуација у којима се слажем са свим претходним коментарима. Маните се рангирања и састављања којекаквих листа и спискова, потрудите се да подигнете школство на виши ниво а резултати и успеси ће сами доћи.
Sasa Istinica
Nemojte se predavati, kolege!
Деда Милоје
Ово је само замајавање и бацање прашине у очи. У најави је отварање нових радних места државних службеника и партијских послушника са сумњивим дипломама који ће да раде оно што најбоље знају - да пресипају из шупљег у празно!
Milos Vakirevic
Zasto ne i spuskovi nastavnika na privatnim fakulteta. Tada bi se uvek moglo brzo utvrditi ko.ike su lazi i prevare kojima obilujje visoko skolstvo. I to spiskovi sa detaljnim radnim biografijama i prethodnim ucincima?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља