понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Лако препознатљив, тешко одгонетљив

Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 05.04.2015. у 22:00
Учесници скупа испред споменика Јовану Дучићу (Фото „Дучићеве вечери поезије”)

Требиње – Полагањем цвећа на споменик Јовану Дучићу (рад Дринке Радовановић), у Требињу је почео с радом дводневни научни скуп: „Звук, метар и смисао Милосава Тешића”, који организују Институт за књижевност и уметност из Београда и „Дучићеве вечери поезије” из Требиња. У раду скупа учествује двадесетак научних истраживача из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

У српску књижевност Милосав Тешић (1947), ушао је као зрео песник, најпре песмама у периодици, а затим и збирком „Купиново” (1986). У њој је активирао стварна или могућа значења имена места из српске историје и културе и развијао њихове културно-историјске или симболичке могућности, да би у „Кругу од куће” (1991),  испитивао присуство и деловање наше древне, делом потиснуте културе у искуству и бићу савременог  човека, а у „Прелести севера, Кругу рачанском, Дунавом” (1996) дао песничку слику Велике Сеобе у историји и великог прелома у култури крајем 17. и у 18. веку. У „Седмици” (1999), којом је ушао у најпознатију српску библиотеку, међу плаве корице „Кола” Српске књижевне задруге, обнавља се једна посебна осећајност српско-византијске црквене поезије. У књигама које су потом уследиле: „Бубњалица у пчелињаку” (2001), „Дар и коб” (2006), „Млинско коло” (2010) и „Ветрово поље” (2013), песник је ширио стиховне и тематске просторе своје поезије, бивајући у свакој од њих и нов и препознатљив.

Милосав Тешић, истакао је у уводном излагању Александар Јовановић, дао је нове подстицаје нашим стиховима: дактило-трохејском десетерцу, јампском једанаестерцу, амфибрашком дванаестерцу и дактило-трохејском петнаестерцу (хексаметру). То јест, створио је нове варијанте класичног српског метра. Испевао је знатан број антологијских песама међу којима су  поједине,  као што су „Благо божије”, „Rosa canina”, „Претрес куће”, „Сентандреја”, „Iris florentina”, „Има нека васиона” и „Шљива српска”, постале његов заштитни знак.

Милосав Тешић, додаје Јовановић, снажно се ослонио на симболистичко наслеђе наше и европске поезије, почев од неговања песничке мелодије, преко хватања једва приметних наговештаја и тананих слутњи у људскоме бићу, до изузетног умећа у грађењу стихова и стиховних облика. Са мало слободе, може се рећи да је наш песник сјединио формално савршенство прве генерације наших симболиста, Дучићеве и Ракићеве, затим, дубоке, ирационалне и подсвесне слутње друге симболистичке, Пандуровићеве и Дисове генерације, са искуством модерне поезије наших неосимболиста, Миљковића и Лалића, пре других.

Лако препознатљив, тешко одгонетљив, трагалац на плану спајања звука и смисла, ритма и туге, исправљач у језику и ритму, онај који потире досад познате ритмичке могућности српског језика, напомиње Јован Делић, Милосав Тешић је особена фигура у српском песништву последње четвртине 20. и прве 21. века. Од песника после Другог светског рата, Тешић је, ипак, најближи Ивану В. Лалићу, који је у свом песничком искуству синтетизовао Војислава Илића и Лазу Костића, толико разнородне песнике.

Петар Пијановић је указао на Тешићеву књигу „Есеји и сличне радње”, у којој, између осталог, говори и о језику. Разматрања о језику Тешић усмерава ка његовој поетској функцији. У том смислу подсећа на речи руског симболисте Андреја Белог, који је говорио да је музика  скелет поезије, а то управо значи, додаје Тешић, да је и „песник звучно биће”. Из тога проистиче да су речи „истовремено и слике и звуци појмова и ствари које означавају”.

Бојан Јовановић говорио је о природи и култури у поезији Милосава Тешића. О својим непосредним доживљајима природе, песник говори у књизи лирско-приповедне прозе „Са станишта брезових дедова”, која показује ауторово познавање света, природе, биљака и посебно гљива. Однос између природе и културе, закључује Јовановић, Тешић сагледава као – памћење и заборављање.

У српској поезији, авангардни налог за повратак архаичним културама значио је, кључним делом, сматра Драган Хамовић, самоосвешћујући продор у сопствену стару, скрајнуту културу, још увек подоста очуван у нашем оправданом, а понекад и спасоносном развојном кашњењу. Растко Петровић је међу првима, у свом откривалачком нараштају, указао на ресурсе народног хришћанског генија које ваља изнутра истражити, утирући пут решења и за долазеће песнике.

Целокупна поезија Милосава Тешића, истиче Светлана Шеатовић Димитријевић, представља велику синтезу наше културе, наших трагалачких низова, од народне књижевности, средњовековних жанрова, до барока. Уз Васка Попу и Ивана В. Лалића, Тешић представља врхове српског песништва, заснованог на дубокој свести о традицији која се изграђује у новом песничком духу пажљиво бираних речи нашег језика.

Већ је вишеструко запажено да су збивања, личности и места, од пресудне важности за националну историју и њену културу, каже Бранко Златковић, веома важна компонента у поетском ткиву Милосава Тешића. Према начину на који он транспонује, поетизује и симболизује историјске чињенице, Тешић је постао препознатљива стваралачка појава у савременом српском песништву. Зато је, с разлогом, 2010. године добио награду „Одзиви Филипу Вишњићу”, за родољубиво песништво.

Догодине, на Благовести, научни скуп, биће посвећен, највероватније, поезији Алексе Шантића.

Светла земља Дучићева

У Културном центру Требиња, представљена је „Звучна антологија добитника Дучићеве награде“, у издању РТС-а и „Дучићевих вечери поезије“, а потом је одржана свечана академија, у којој су учествовали: Биљана Ђуровић, Небојша Дугалић, Борис Пинговић, Црквени хор „Св. новомученика Станка” из Никшића, Светлана и Борислав Несторов.


Коментари0
e3778
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља