понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Мирис шљиве у зрењу јачи од козметике

Аутор: Зоран Радисављевићпонедељак, 06.04.2015. у 22:00
(Фо­то T. Jањић)

Требиње – У Требињу, на Дучићевим вечерима поезије, одржан је научни скуп на тему „Звук, метар и смисао Милосава Тешића”. У раду скупа учествовало је двадесетак књижевних критичара, историчара књижевности, универзитетских професора. Милосав Тешић (1947), један од најзначајнијих српских песника, добио је Дучићеву награду 2001. године.

Да ли сепонекад изненадите када чујете нека нова тумачења ваше поезије?

Већ и својим насловима поједини реферати са овог научног скупа најављују понешто што је и за мене као аутора новост у тумачењу оног о чему сам певао. Песник у ствари не може бити, а и не мора, свестан свих могућих значења која проистичу из његове лирике. Понекад је потребно да прође времена и времена, па да нечијим великим трудом, знањем и интерпретативном даровитошћу једна песма, једна строфа или само један једини стих прогледају из дна себе и изађу из свог „мрака” са дотад неоткривеним песничким сликама, значењима, порукама, наговештајима...

У Дучићевом смо граду. Какав је ваш однос према овом песнику, који је дуго био скрајнут?

И велики Дучић је – из политичко-идеолошких побуда, али и под притиском нових модернистичких и авангардистичких токова у развоју српског песништва с почетка 20. века, као и касније – био потцењиван, оспораван и заобилажен песник. Он се после Другог светског рата некако невољно (уосталом као и већина писаца српске модерне) провлачио кроз школску лектиру.

Дучићев допринос модерном преображају српске књижевности с почетка 20. века (период између 1900. и 1914. године) неоспоран је. Негујући – под узлетом и утицајем либералног духа у српском теоријском мишљењу – литерарни индивидуализам, Дучић, Ракић, Пандуровић и Дис (поменимо само њих), у сваком естетичком погледу, унапредили су српско песништво у односу на претходећу романтичарску и Војислављеву епоху у његовом развоју, али и у односу на све оно што је у њему било дубоко провинцијално. (О томе подробно и аналитички пише Леон Којен у својој новој књизи „У тражењу новог”). Мисаоно развијајући свој песнички израз, Дучић је и каснијом, а нарочито позном лириком (а бавећи се са жаром и другим књижевним жанровима) недвосмислено потврдио да припада кругу најзначајнијих српских песника.

Творац сте, приметила је критика, нових варијанти класичних српских метара. О чему је реч?

Почев од збирке песама „Круг рачански, Дунавом”,искључиво пишем у новим варијантама класичних српских метара, али покушавам да унутар тих метара изнађем и још коју ритмичку варијацију. Овом приликом рећи ћу толико да у томе постоји покушај да се, колико то природа српског језика допушта, класичним и делотворним српским метрима – у времену свеопштег националног осипања – продужи живот свежијим ритмичким импулсима и складовима. Уједно је то и напор да се у поезији одржи јасно изражено и препознатљиво ритмичко казивање, једно од најприроднијих њених својстава. То свакако стоји у пуној супротности са оним песништвом које се лишава сопственог ритма и поистовећује с прозним изразом.

Блиски су вам биљни свет и свет гљива. То се јасно очитује у вашем стваралаштву. Откуда то интересовање и да ли сваку биљку о којој певате ближе познајете?

У мојој лирици биљни свет је култна одредница, а написао сам и једну књижицу лирско-приповедне прозе у којој су „главни јунаци” претежно гљиве. Биљно царство, чак и непосматрано са становишта корисности, употпуњује и самом својом појавношћу човеков земаљски живот, а на неки начин оно је човеку и судбински сродно. Не певам о биљу које не познајем. Лако се да видети – особито у песмама испеваним у везаном стиху, где се све одвија на отвореном простору – кад је један фитоним тек го и празан литерарни украс.

Песма „Шљива српска” постала је, на неки начин, ваш заштитни знак. Како је настала ова песма?

У српским култним радњама шљива је имала видну улогу: под њом су се вршила опела; сахрањивала некрштена деца; она се садила по гробљима; сматрала се и сеновитим дрветом; и дрветом с магијским моћима... Уосталом, рођен сам међу шљивама, садио сам, тресао и купио шљиве, пекао и пио шљивовицу. Мирис шљива у зрењу надмашује све вештачке козметичке и парфимеријске мирисе. Пред изгледом шљивове срчике мора застати сваки сликар и вајар. Кад у јесен отежају и повију се под родом, шљиве васцелу Србију претворе у Помонин воћњак под модрим скулптурама. Све то могу бити извори песничког надахнућа.

У редакцији сте која израђује „Речник српскохрватског књижевног и народног језика”. Докле се стигло у овом великом пројекту и хоће ли се мењати назив речника?

Интензивно се ради на његовом 20. тому (слово П) и то у завршним фазама израде, док је у основној фази завршен и 21. том, а урађено је и неколико секција текста који залази у 22. књигу.

Ниједно решење у вези с променом имена Академијиног речниканије без недостатка, а са недостатком је и његов још увек важећи назив. Али и с тим именом – засад толико да кажем – он је по броју српских извора (знатно већем од осталих), по начину израде, али и по духу и тону првенствено српски речник: штампа се ћирилицом, пише екавицом, у његове изворе (са својом изворном графијом) ушла су и дела писана свим варијантама књижевног језика предвуковског периода.

----------------------------------

САНУ је потребна личност високог морала

Данас је избор председника САНУ. Какав председник је потребан овој нашој установи?

Подразумева се да будући председник САНУ мора бити личност високих моралних и научних квалитета. Наредни председник требало би (са осталим часницима и оним члановима Академије који су спремни на то) да се посвети унапређењуи модернизацији свих оних области рада којима се Академија бави, али и осмишљавању нових: почев од административних послова, информативне службе и издавачке делатности, па до организације трибина, научних скупова и уметничких приредби...


Коментари0
81cb3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља