уторак, 22.05.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:04

Рели Алфандари за немачке школе

Аутор: Драгослав Симићсреда, 08.04.2015. у 08:15

Вест је објављена прошлог месеца: ђаци Немачке школе у Београду, на иницијативу професора историје Андреаса Рота, превешће на немачки језик, за потребе ученика немачких школа у Европи, књигу „То је био само пикник” Рели Алфандари Пардо (издање Београд, 2014). Истовремено је из Јерусалима стигла информација да је исту књигу под насловом „Рели, београдска девојчица која је живела под лажним именом”, објавио тамошњи издавач на хебрејском језику.

Рели Алфандари Пардо данас живи у Израелу, а рођена је у Београду 1929. године. Током Другог светског рата, као девојчица, била је скривена у селу Наталинци, затим код туберкулозне кројачице у Аранђеловцу и, на крају, у једном шпајзу у Дечанској улици у Београду. Њена породица је страдала у логору на Старом сајмишту. Спасавање мале Рели током четири године рата организује теча Јован Јовановић, трговац, који има своје троје деце.

Књига је настала из жеље ауторке да све не остане заборав и ћутање.

На почетку књиге приказани су догађаји у Београду марта и априла 1941.

Двадесет петог марта влада потписује пакт са Хитлером, пакт са Немачком. У кући – дан туге. Мој отац је гневан.

Двадесет седмог марта, грађани излазе на улице, читаво једно море људи, огромне спонтане демонстрације против потписивања пакта. – То је наша земља! Кад си део једног таквог народа, немаш се чега бојати. Оно што је добро за Југославију, добро је и за Јевреје.”

Недеља је, шести април, јутро. Не знам да ли сам можда заспала након што је тата искључио радио, кад ме је застрашујућа експлозија натерала да скочим из кревета. Објава рата је била потврђена авионима који су стизали у десетинама и ослобађали се тона бомби, бацајући их на Београд, отворен град.”

Трудом професорке Владиславе Гордић Петковић и др Мирјане Брковић, директорке универзитетске библиотеке, пре месец дана књига је представљена у Новом Саду : „То је био само пикник” је потресно интимно сведочанство о патњама београдске Ане Франк. „Прочитала сам књигу, потресну, аутентичну, супериорно написану”, рекла је госпођа Гордић. Мирјана Брковић: „Као страствен читалац, осећала сам како се радња у књизи толико убрзава да ми је било немогуће да замислим шта ће се десити на тих неколико последњих страница – да ли ћу одахнути с олакшањем или ће напетост расти до неиздржљивости?”

Био је у Новом Саду и професор Рот који позива овог новинара да посети Немачку школу у Београду. У малој пивници у Дечанској, до „оног шпајза”, некад радње „Ауто-кар” Јована Јовановића, која се налазила тачно преко пута немачке команде, интересује ме зашто професора Рота и Немачку школу у Београду занимају Јевреји из књиге „То је био само пикник”.

Рот једноставно каже да се стално налази пред питањем које не може да објасни ни себи ни ђацима, зашто су Немци током Другог светског рата починили толика недела. Књига се дешава у Београду и Србији и зато је важно да деца знају истину саопштену рукописом сведока догађаја.

На нека питања постављена у Новом Саду госпођа Рели одговара електронском поштом: „Књигу сам почела да пишем 1956. Хтела сам да оставим мојој деци и унуцима историју фамилије са осећајем да ће на тај начин моји родитељи и брат наставити да живе. После неколико написаних страница, осетила сам да немам снаге да то опет преживљавам. И ставила сам свеску у фиоку. Више од 20 година касније наставила сам да пишем и завршила књигу за две недеље.”

Господин Рот из Немачке и госпођа Релииз Кајмакчаланске неће се вероватно никада срести у Дечанској улици у Београду,„преко пута немачке команде из 1941”, да поразговарају. На занимљив и крајње необичан начин учиниће то ђаци према идеји свог професора, превешће књигу.

„Сложила сам се са идејом да ђаци немачке школе преведу ову књигу”, додаје у писму Рели Алфандари. „И сада, у дубокој старости, могу рећи да је кураж мале Рели помогла одраслој да осветли стварност и сачува прошлост у себи.”

Новинар, уредник сајта „Архив Симић”


Коментари1
68490
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

бр м
– То је наша земља! Кад си део једног таквог народа, немаш се чега бојати. да ли смо ми данашњи део тог и таквог народа, или је тај народ (Југословени) изумро као Илири? да ли смо оправдано преплашени?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља