четвртак, 27.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:00

Хеликоптер, трагедија и Блерови ђаци

Аутор: Јово Бакићсреда, 08.04.2015. у 08:15

Када је пре скоро месец дана војни хеликоптер пао, председник владе је из чиста мира поручио да неће дати министре Гашића и Лончара. У то време нико ову двојицу није ни критиковао, па је било нејасно ни ко му их тражи ни зашто их не да. Но, пре неки дан је Више јавно тужилаштво на основу извештаја Комисије за основно испитивање удеса недвосмислено окривило пилотe за пад хеликоптера и трагичан губитак живота седморо људи, а штампа је то пренела на насловним страницама. Потом је већ сутрадан председник владе казао да пилоти нису криви, већ да су хероји. Тиме је политичко-медијска манипулација доведена до врхунца.

Очевидно Александар Вучић себе сматра врховним судијом који је себи приграбио право да пресуђује и пре и након извештајакоји је написала за то задужена комисија. Тако лична воља или самовоља председника владе поткопава рад и углед институција. Зашто, наиме, оне постоје, ако им се с највишег места унапред каже ко не сме бити оглашен одговорним, док након објављеног извештаја председник владе јавно саопшти да онога на којега је у извештају сваљена одговорност он сматра херојем?

Но, не ради се овде само о поткопавању институција и последичном урушавању сваке предвидљивости и сигурности у земљи, што само по себи доноси катастрофалне друштвене последице, већ се ради и о ужасном лицемерју, застрашујућем неморалу и потпуној политичкој неодговорности носилаца највиших јавних функција. Наиме, у извештају Комисије јасно стоји да је пилот летео према ВМА, али да је из контроле лета, противно његовој више пута недвосмислено израженој вољи, преусмерен на Аеродром „Никола Тесла”.

Без одговора надлежних остаје једанаест реторских питања. Прво, зашто је контрола лета захтевала од посаде да промени план лета, упркос чињеници да је у вишим деловима града магла ређа но у нижим? Друго, како је Kомисија успела да одговорност свали на посаду, ако је јасно да је посада натерана да промени место слетања упркос њеном јасно израженом противљењу? Треће, да ли је контрола лета трпела политички притисак под којим је поклекла и посади наложила промену места слетања? Четврто, зар није логичније да болесно дете слети директно на ВМА, где му се може сместа указати помоћ, неголи да прво иде на аеродром, па да се онда вози до болнице? Пето, да ли су министар одбране Гашић и министар здравства Лончар, као вредни ђаци Александра Вучића и Тонија Блера, желели да с новинарима (који знаковито ћуте) сачекају бебу на аеродрому у циљу добијања политичких поена? Шесто, зашто министар одбране Гашић није прво позвао начелника Генералштаба, већ је овај накнадно сазнао за акцију пошто је она већ увелико била у току? Седмо, зашто је председник владе пре но што је Комисија и формирана изузео од одговорности поменуте министре? Осмо, да ли је на тај начин на будућу Комисију извршен политички притисак, пошто јој је јасно предочено какви су закључци неприхватљиви? Девето, због чега председник владе не прихвата налаз Комисије? Десето, зашто штампа учествује у неморалној политичкој игри председника владе? Једанаесто, како овакве манипулације доживљавају породице трагично настрадалих људи?

Одговоре на ова питања јавност лако може докучити, под условом да је добро обавештена, а то је под великим знаком питања. Наиме, један број читалаца новина чита само наслове, док текст испод наслова остане углавном непрочитан. У овом случају наслови новина упућивали су на погрешан траг, јер су у значајној мери противречили садржају самог текста, тј. извештаја. Наравно, у томе су штампи „помогли” Више јавно тужилаштво и Комисија, јер су сами донели нелогичан закључак. Њима је било довољно то што је у крви пилота нађено 0,68 промила алкохола како би га прогласили одговорним, док им није био важан разговор између њега и контроле лета, иако овај разговор с пилота уклања примарну одговорност и указује на кривицу других лица.

Ово је најновији пример очајног стања у институцијама државе и друштва. У највећој је мери последица ауторитарног и неодговорног понашања председника владе и његових личних министара. Но, додатно се све погоршава услед рђавог угледа већине опозиционих првака и последичне немоћи опозиције. Ако се оваква ситуација жели превазићи, онда је неопходно да се грађани прену из летаргије и престану са самосажаљењем. Потребно је одлучно делање, раскринкавање политичких лагарија на сваком месту, грађанско самоорганизовање, стварање узајамног грађанског поверења и солидарности, те оснивање нових покрета и странака у циљу темељите промене политичког система као једног од главних извора очајног стања.

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари72
b2988
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

мира матиш
Браво господине Бакићу а браво и Политици која Вам даје простор да проговорите о овом ужасу који је завладао. Па да ли се све ово догађа , не могу да верујем да смо изложени толиким лажима и преварама.
Драган Поповић
Господине Бакићу дозволите ми да, на основу новинских натписа, конференција за штампу, извештја ВЈ и здраво разума ја одговорим на ова питања: 1) Зато што им је тако речено 2) Мртва уста не говоре 3) Наравно 4) Види под 1 5) Да, понети медијским успехом колеге Министра полиције 6) Зато што не разуме основне ствари 7) У филму Кум 1 има сцена у којој тата Корелеоне каже сину Корлеонеу „ко се први јави тај је крив“ 8) Наравно 9) Јер му се може – има подршку народа 10) Јер је он и контролише 11) То је тек срамота, али на то питање ни „свемогући премијер“ нема одговор
neda djordjevic
odlicno napisano. svaka vam cast!!! hrabar ste covek. zanima me da li biste se prikljucili vi nekom udruzenju, stranci u borbi za istinu, pravdu i bolje sutra? dosta je bilo!
Mira Karanovic Kovacev
Gospodine Bakicu, SVAKA VAM CAST! Pokazali ste, za razliku od ministara u Vladi, da imate svoje misljenje. Dok oni svakodnevno idu kod Premijera po misljenje.
Ana M
Stvar je u tome sto ljudi vise ne znaju kome/cemu da veruju. Svaki dan izlaze protivrecne vesti, koje su, pritom, toliko populisticki napisane, samo da privuku paznju. Taj senzacionalizam je ucinio da ljudi prvo ne prate vise tok radnje, nego samo cekaju novo sokantno otkrice, a drugo, kad su dramaticne vesti proizvedene svakog dana, ljudi ih vise i ne pamte. Tako dobijate masu ispraznih mozgova kojima je isto citaju li vesti o tragicnom padu helikoptera, ili o najnovijoj tuci u rijalitiju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља