понедељак, 09.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:07

Подмлађен војник

Аутор: Мирољуб Дугалићчетвртак, 09.04.2015. у 22:00
Камени споменик на каменој литици (Фото Д. Анђелковић)

Краљево – На литици изнад Ибра, у селу Церју, а на средокраћи пута између Краљева и Рашке већ осам и по деценија „стражари“ српски ратник. Бетонска статуа српског војника од три и по метра налази се на вертикалној каменој узвисини изнад реке. Војник је окренут тако да мотри према магистралном путу па деценијама подсећа пролазнике на јунаштво ибарских ратника у два балканска и Првом светском рату. Уосталом, на каменој плочи испод споменика и пише: „Ибарским јунацима палим за краља и отаџбину 1912–1918”.

Међутим, овај необични „стражар“ умало није страдао, утврђено је у последњем моменту да једва стоји на ногама па су га брже-боље „подмладили“ сарадници и стручњаци краљевачког Завода за заштиту споменика културе.

Сигнал да је споменик у веома рђавом стању најпре су уочили сарадници поменутог Завода Рашко Симовић, иначе кајакаш и алпиниста који се верао тим пределима и архитекта Милица Танасијевић. Стога су њих двоје алармирали надлежне и, уз потребне сагласности, најпре обновили већ избледела слова испод споменика.– Уз помоћ ужади спустили смо се до камене плоче која је око 40 метара изнад реке па смо специјалном фарбом обновили слова. Тада смо, а било је то 2013. године, још детаљније утврдили да је споменик на више места напукао, да му прети урушавање – каже Симовић.

Тај сигнал озбиљно су схватили стручњаци Завода, сликар-рестауратор Душан Јовановић је сачинио пројекат рестаурације.– Споменик је због терета времена, људског немара, каснијег рата и земљотреса напукао преко струка, дуж главе... На статуи војника чак и од куршума недостајали су делови блузе, делови пушке, ашовчета, није било једне еполете... Највише су урушавању, услед продора воде и леда током зиме, претиле поменуте пукотине па је санирање морало хитно да се обави. То смо недавно и окончали захваљујући и помоћи у новцу од око 1,4 милиона динара, које је издвојило Министарство за рад запошљавање и борачка питања – каже Душан Јовановић, који је и директор Завода за заштиту споменика у Краљеву.

Обнова је, иначе, обављена старом техником „испраног кулира“, тј. бетонском масом сачињеном од тачно одређене гранулације камена. Затварање пукотина, нове еполете, „крпљење“ блузе, „поправку“ пушке и ашова... обавио је вајар Владимир Јаблановић, а камени постамент је учврстио мајстор Виобран Крстић.

Иначе, овај споменик, како је објаснила Лидија Црнчанин, историчар уметности су 1930. године подигли инжењери и радници тадашњег, државног техничког предузећа „Лабор“ из Београда. Они су радили на реконструкцији друма Краљево–Рашка и изградњи пруге кроз Ибарску клисуру према Скопљу. Тим радовима су руководили инжењери Влада Старчић и Александар Ацковић, па се верује да је њихова, посебно Ацковићева и идеја и реализација подизања и споменика српским јунацима из долине Ибра.


Коментари1
f5d74
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr. Ing. Miomir Djordjevic
Ing Ackovic je projektant i vlasnik vile na Dedinju koja se od II sv rata do pada sistema zvala Vila Hrvatska u Uzickoj Ulici u kojoj je prvo ziveo Broz i u cijem je dvoristu sada njegov mauzolej. Posle rata je radio u beogradskom gradjevinskom preduzecu koje se prvo zvalo Vlasina a kasnije Hidrogradnja. Znam da je bio projektank hidro-centrale Vlasina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља