недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30

Плашт кнеза Лазара и Похвала монахиње Јефимије у Старом двору

Аутор: Д. Буквићсубота, 11.04.2015. у 15:00
(Фото Музеј СПЦ)

У току „Дана Београда”, од 16. до 19. априла, уз многобројне културне садржаје, Београђани ће моћи да виде и два јединствена предмета из српске средњовековне историје. Тих дана, у Старом двору, биће изложени одора односно плашт кнеза Лазара Хребељановића и чувена Похвала Јелене Мрњавчевић, односно монахиње Јефимије, у част овог владара. Оба артефакта потичу из збирке Музеја Српске православне цркве. Владимир Радовановић, управник ове ризнице, каже да је реч о малобројним аутентичним предметима који су сачувани из епохе Хребељановића.

– Ово су два јединствена предмета од текстила. Плашт потиче из друге половине 14. века и у њему је кнез Лазар сахрањен после Косовске битке. Јефимијина Похвала настала је после његове погибије на Косову, у периоду владавине деспота Стефана Лазаревића, а начињена је као покров за његов сандук односно кивот. Израђена је на црвеној свили, позлаћеном жицом и један је од три рада које је монахиња Јефимија оставила иза себе. Похвала је значајна и из историографских разлога, јер са ње можемо „прочитати” да је у време настанка Похвале деспот Стефан био у бици код Ангоре – објашњава Радовановић.

Текст Похвале, додаје он, има и песнички карактер па се сматра уједно најстаријим очуваним средњовековним књижевним делом код Срба и првим чији је аутор женског рода.

За плашт се по начину ткања претпоставља да је настао у италијанском граду Лука, чувеном широм Европе по изради одоре за владаре у средњем веку.

– Овај предмет на себи, осим пропетих лавова односно грифона, има сачувано дугме на којем је шлем с волујским роговима – грб кнеза Лазара. Занимљиво је да део одоре недостаје, јер су монаси давали нити плашта као реликвије верницима који су долазили да се поклоне моштима, а ови би их потом чували у својим домовима као највеће светиње – истиче Радовановић.

Оба предмета доспела су у фонд Музеја СПЦ за време Другог светског рата.

– После Косовске битке, кнез Лазар је сахрањен, умотан у плашт и с Похвалом на сандуку, у манастиру Раваница. Кад су тамошњи монаси кренули у избеглиштво, пренели су мошти и кивот у Врдник, који се од тада назива Сремска Раваница. За време Другог светског рата, ова богомоља се налазила на тлу Независне државе Хрватске, па је похарана. Главна заслуга за спасавање моштију светог кнеза Лазара, плашта и Похвале монахиње Јефимије припада професору Радославу Грујићу, тадашњем управнику Музеја СПЦ, који је ове реликвије у току рата донео у Београд – закључује Радовановић.

----------------------------------

Никита Михалков од 17. априла и званично почасни грађанин

Главна свечаност у току „Дана Београда”, уз традиционалне доделе Награде града Београда, биће уручење звања почасног грађанина наше престонице руском редитељу Никити Михалкову, 17. априла у Скупштини града, каже Владан Вукосављевић, градски секретар за културу.

Изложба чији су експонати плашт кнеза Лазара и Јефимијина Похвала, трајаће сва четири „Дана Београда”, од 10 до 19 сати, у централном холу Старог двора.

– Надам се да ће што више суграђана доћи да погледа ова два изузетно значајна артефакта наше историје. Плашт кнеза Лазара представља свети грал наше историографије, а посетиоци ће моћи да, уз оригиналну Јефимијину Похвалу на црквенословенском језику, виде и њен превод на савремени српски језик – истиче Вукосављевић.


Коментари6
989cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milica Milica
Super! Jedva cekam da vidim eksponate :-)
dragan lj
@Avram steta samo sto turci,a i celokupna svetska istorija,nemaju pojima pa i dan danas misle da su se 1389. tukli sa srbima,a ne sa bugarima.Svasta sta se sve bulazni danas i svako bi da bude istoricar
Адалв М.
@Avram Istoricar Е, мој Авраме...То чак ни Бугари не тврде, већ само ви - Албанци, које историја памти тек од 19.века. Мала и безначајна нација, коју су Турци населили на Косово да тероришу хришћанско становноштво. Тек тада почиње ваш "успон". Наравно, ни почему значајном, осим по пљачкама, убиствима, отмицама и силовањима. И то само тамо где сте већина!
mila simic
Raska nije bila Srbija. Raska je bila Raska ! Car Lazar je deo bugarske istorije.
Avram Istoricar
Knez Lazar je bio buigarski vlastodrzac i nema nikakve veze sa Keltskim Srbima I Keltskom Srbijom. U vreme Kneza Lazara nije postojala Keltska Srbija vec je bila Bugarska Imperija. Srbijas je nastala 1878 godine u Berlinu kada i sve ostale drzave na Balkanu. Mnogi misle da nasi popovi mnogo lazu narod Srbije. Verovatno ce drzava Srbija morati da pohapse mnogobrojne lazljivce koji farsifikuju nasu istoriju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља