уторак, 12.12.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:43

Сећање на „Родино” позориште

Аутор: Б. Требјешаниннедеља, 10.02.2008. у 22:00
Састанак родинаца 13. фебруара 1968. године: Власта Велисављевић, Олга Спиридоновић, Милорад Мишковић, Гита Предић-Нушић, Петар Словенски, изнад њих Дубравка Перић и Софија Вукадиновић

„Родино” позориште (Повлашћено позориште за децу и омладину „Рода”), основано пре 70 година, и данас активно живи у сећањима њених родинаца, како себе називају некадашњи чланови овог дечјег театра. Чланови „Родиног” позоришта редовно се састају два пута годишње, чувајући успомене из најранијег детињства. Покретачка идеја и име „Родиног” позоришта јесу нашег комедиографа Бранислава Нушића, a основали суга његова ћерка Гита Предић-Нушић, Миливој-Мима Предић, драматург, рођака Нушићевих Софија Вукадиновић, глумица, и њен супруг Живојин-Бата Вукадиновић, новинар „Политике”. Оно „повлашћено” значило је да је било ослобођено од пореза и такса које су плаћала позоришта без тог епитета.

На сцени првог српског театра за децу извођени су комади класика и савремених аутора за најмлађе, а у представама су учествовале генерације еминентних редитеља, глумаца: Жанка Стокић, Љубинка Бобић, Капиталина Ерић, Миливоје Живановић, Виктор Старчић... „Родино” позориште се разликовало од ранијих, а и каснијих, дечјих позоришта по томе што су деца играла улоге деце, а улоге одраслих биле су поверене професионалним глумцима.

Од некадашњих малих родинаца знатан број определио се за уметност. Међу њима су балетски уметник Милорад Мишковић, Катарина Обрадовић, дугогодишња примабалерина Народног позоришта, глумци Власта Велисављевић, Дубравка Перић, Петар Словенски, све три сестре Улмански: Рената, Ксенија и Милана. У „Родином” позоришту каријеру су започели редитељ Димитрије Ђурковић, Милица Зајцев, балетски критичар и педагог, Александра Ивановић, рођена Вукадиновић која је била редовни професор ФМУ, Олга Спиридоновић, Жарко Митровић...

(/slika2)– „Родино” позориште је имало преко 100 чланова, безброј представа, лепа дружења и незаборавну Гиту Предић-Нушић – каже Михајло Фаркић. Када је основано позориште „Бошко Буха”, Фаркић је постао његов глумац, а касније управник све до пензије.

Глумица Рената Улмански понела је најлепше успомене из „Родиног” позоришта. Убрзо после оснивања и аудиције за будуће мале уметнике, „Родино” позориште почело је са пробама драмског програма, као и са наставом балета и певања. Прва представа била је заказана за 19. јануар 1938. године, али је морала да буде отказана. Разлог оправдан – тог дана умро је Бранислав Нушић.

Гости на представама „Родиног” позоришта биле су, поред осталих, сећа се Зора Вукадиновић, супруга и кћерка тадашњег кнеза намесника Југославије Павла Карађорђевића, кнегиња Олга и мала принцеза Јелисавета.

Одмах по ослобођењу Београда, иако је рат још трајао, почело је да ради Пионирско позориште. За то су у највећој мери били заслужни оснивачи и власници позоришта „Рода”. Они су под покровитељством УСАОС (Уједињеног савеза антифашистичке омладине Србије) успели да покрену ново дечје позориште у које су унели костиме, декор и реквизите из позоришта „Рода”. Ново позориште је, у складу са тадашњом политичком ситуацијом, добило ново име.
Пионирско позориште даје своју прву представу 8. јануара 1945. године а затим, редовно, игра на београдским позорницама. У мају 1945. године ово дечје позориште прекида рад. Одлука о његовом затварању образложена је тадашњој директорки Гити Предић-Нушић и њеној сарадници Софији Вукадиновић. Речено им је да није педагошки исправно да се деца баве глумом и балетом, да је то чак крајње штетно за њихов узраст, да су у позоришту изложени опасности да стекну болесне амбиције и да је боље да се посвете само учењу.
Пуних пет година после тога Београд је био без дечјег театра. Тек крајем 1950. Гита Предић-Нушић успела је да добије сагласност о покретању дечјег позоришта „Бошко Буха” које је са првим представама кренуло 1951. године.


Коментари0
f967d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља