недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:55

Као из старог рама

Аутор: Иванка Лукателипетак, 10.04.2015. у 22:00
Балет по Вајлдовом делу

Познато дело Оскара Вајлда „Слика Доријана Греја” било је инспирација за истоимени балет чија је премијера била концем марта у Народном позоришту. Кореографију и режију ове представе потписује Владимир Логунов, уметник са великим искуством, широј публици посебно познат по вишеструко награђиваном балету „Доктор Џекил и мистер Хајд”.

Кореограф у средиште своје представе ставља страх од смрти, који је опет повезан са страхом од старења, темом и те како актуелном у савременом друштву. Осим страха од смрти Логунов наглашава и борбу добра и зла, коју поново обрађује у својим неокласичним делима. Тако да нам се повремено чинило да је овај балет нека врста наставка већ помињаног „Доктора Џекила и мистера Хајда”.

Треба подсетити да се Вајлдов роман у првом реду бави готово филозофском темом нарцисоидности, нараслим егом Доријана Греја, а што нисмо успели да видимо на сцени. Један реномирани кореограф, који после дуге паузе ради у Народном позоришту, као да је изгорео у својој превеликој жељи да да све најбоље од себе. Није осетио да мора имати меру и креативност потребну за усклађеност са временом. Креативност треба да се брине о стварању бољег света, бољег друштва, свега бољег, па и боље балетске уметности. Кореографија Логунова је, међутим, предуга, репетира се, лексика је хаотична, избор играча и сарадника – такође.

Доријана Греја тумачио је на премијери Дејан Коларов, који је показао свој раскошни таленат дубином осећајности. Коларов је допринео, нарочито у соло деоницама, да кораци који се понављају не буду тако уочљиви. Галерија са мноштвом других ликова, скицираних као слике, није била упечатљива, те су у појединим тренуцима својом шароликошћу сметали причи и њеној суштини. Нажалост, у тој галерији ликова су се изгубили веома добри играчи као што су Милан Рус, Тејлор Клоу, Хозе Иглесијас и Милош Маријан. И поред тога, поједини од њих су показали да се на њих може и мора рачунати у сваком следећем пројекту.

Нажалост, женски део ансамбла, предвођен Бојаном Жегарац Кнежевић остао је у сенци мушких ликова. Бојана Жегарац је покушала да прати емоције Коларова.

Избор музике Александре Паладин је био добар, чак је у појединим тренуцима преузимао примат над кореографијом. Декор Бориса Максимовића и костими Катарине Грчић Николић су се допуњавали.

Можемо закључити да је избор Вајлдовог дела занимљив и да су теме које дело обрађује и данас актуелне. Ипак, балетском извођењу овог дела недостајала су боља режијска решења и мање празног хода између кључних сцена. Такође, мимо оног што роман захтева, већина женских ликова су крајње вулгаризовани и сведени само на објекте хедонистичког живота Греја.

Као што смо већ нагласили, кореограф се определио да ствара балет врло сличан његовом претходном делу, те је оригиналност „Слике Доријана Греја” доведена у питање.

И на крају наша запитаност: постоји ли пажљив избор дела и аутора који ће репрезентовати Балет Народног позоришта, посебно када се ради о само једној премијери у сезони, те постоји ли уопште програмска политика или је то само потрага за илузијама? А можда и пут у прошлост!


Коментари15
06e4e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Julka Vulin
Naše društvo čini se hiljadama godina, gaji tradiciju toksične kritike u svim segmentima života pa i u umetnosti. Sva sreća te kritiku niko ne čita. Za pedesetak godina niko se više neće sećati kritičara, osim možda onih najvrcavijih i najtoksičnijih. No ovde je konkurencija žestoka. Ono što je pozitivno kod ove vrste izraza i u ovom konkretnom slučaju je pobuđivanje našeg tradicionalnog inata. Gore napisani tekst me je naveo, iako do sada nisam , da odem i pogledam svojim očima taj brodolom od baleta. Nadam se da će i mladi baletski umetnici raditi dalje po sličnom obrascu u inat kritici.
Miljana Milosavljevic
Bilo je divno, uživala sam. Sve pohvale autorima.
Dadi Dadi
Tekst je nebuloza... Balet je odličan!!!
Irena Mijatovic
Po komenarima je jasno da niko nije ostao ravnodusan.. Ja sam uzivala! Nadam se da ce uspeti jos neko osim mene..
Irena Mijatovic
Po komenarima je jasno da niko nije ostao ravnodusan.. Ja sam uzivala! Nadam se da ce uspeti jos neko osim mene..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Позориштe

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља