среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Бешка – уточиште монахиња, вере и поезије

Аутор: Новица Ђурићнедеља, 12.04.2015. у 15:00
До острва се најбрже стиже маленим чамцима, овде познатим као чуњеви (Фото Н. Ђурић)

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Светлост је једини траг којим се стиже до острва Бешке на Скадарском језеру, где се на земљи укрстише путеви кнеза Лазара и ћерки му – монахиње Јелене Балшић и њене сестре Оливере.

До Бешке се најбрже стиже ако се крене мислима и божјим путем, али се у то почивало вере и поезије – Бешку, јединствено острво на Скадарском језеру, стиже маленим чамцима, овде познатим као чуњеви, баш онако како су у оно доба до њега стигли Јелена и њен супруг Ђурђе Други. Саградише црквицу посвећену Благовестима и одмах покрај јединствен храм Светог Георгија који је недавно васкрснуо из рушевина.

А када се Јелена одрекла овоземаљског живота језером су, кажу предања, процветали жути локвањи који сада лепотом сведоче. Најпре оним делом воде коју је просекао Јеленин чуњ. Данас истим таквим чуњевима плове монахиње са овог острва. На вештини и храбрости скоро да би им позавидели гусари.

За Бешку нас преко 400 походника Благовести, славе Манастира, кренули смо са Плавнице у Зети, надомак Подгорице, бродом који нас је превезао до острва где су већ били пристигли гости из разних крајева Црне Горе, Србије, Скадра, Републике Српске...

Пре пристана дочекало нас је дивно појање крушевачког Црквеног хора „Свети кнез Лазар”, који сваке године из престонице светог кнеза долази на славу храма његове ћерке миљенице. Испред манастира митрополит Амфилохије са свештенством и двадесетак монахиња са овог острва даривао је божје речи многобројним поклоницима вере православне.

На слави задужбине Јелене Балшић, која је писала четири столећа пре Вука и Његоша, госте са свих страна дочекале су сестре-монахиње које већ деценијама савијају руке око сваког камена, вадећи и последњи грумен земље, правећи тако малене оранице где сеју паприку, парадајз, лук, салату и остало поврће. А мале зелен ливадице допуњене земљом донесеном преко језера отхраниле су сада већ повећа стабла трешње, вишње, брескве, смокве, винове лозе. А дивљег шипка није требало садити. Никао је на сваком кораку, као руком посађен. Но, и он је осетио љубав и пажњу монахиња које су га лепо „зачешљале”, окопале, прихраниле, па су од тада њихови плодови још већи и црвенији.

„Ово је сок од дивљег шипка, односно нара. То ми овде беремо и правимо. Није куван и нема никаквих адитива”, каже нам мати Фотини.

А сок је пакован у малим флашицама, али и већим од литра. И док чекамо да митрополит писцу из Београда Драгану Лакићевићу уручи награду за целокупно књижевно дело „Јелена Балшић” (коју Митрополија црногорско-приморска од 2006. сваке друге године додељује истакнутим ствараоцима на српском језику), и Орден Светог Саве историчару уметности и кустосу Николи Кусовцу, у омаленој сувенирници нуде нам се бројанице израђене од беле и црне вуне и разни предмети – чаше, флаше, слике на платну и картону које су вешто исликале руке монахиња.

Владика Амфилохије каже да је Бешка велико и свето место по томе што вековима сведочи велику и свету тајну Благовести.

Пред многобројним верницима с орденом Светог Саве Никола Кусовац је говорио:

„Све што сам радио за осамдесет лета свога живота радио сам да би био достојан својих предака. У спомен на оца и моју милу мајку, ово ваше уздарје имам као велику обавезу и као нешто што ме чини да будем макар за трун срећан да нисам изневерио оне који су ми подарили живот.”

Међу поклоницима Бешке срели смо амбасадора Србије у Тирани Мирољуба Зарића, посланика у мађарском парламенту испред српске националне заједнице Љубомира Алексова, председника удружења Срба из Скадра „Розафа Морача” Павла Брајовића Јакоју, директора Клиничког центра Србије Миљка Ристића, бившег посланика Драгана Тодоровића, професора Симона Ђуретића, глумицу Вјеру Мујовић, председника општине Херцег Нови Николу Гојковића, председника Српског националног савета Црне Горе др Момчила Вуксановића, многобројне колеге новинаре београдских медија – и сви се слажу у оцени да је Бешка поново добила божји сјај захваљујући првом њеном становнику у време када је у порушеним храмовима на језеру једва птица могла заноћити.


Коментари7
cd10d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Terzic
POLITIKU citam punih 60 godina. Ona je fakticki bila moj bukvar, citanka i sustinski vazna lektira za moje opismenjavanje, obrazovanje i osposobljavanje za zivot. Jos ne menjam makaze kojima sam "sekao" citavu biblioteku politikinih clanaka i drugih poucnih priloga.Na njenim stranicama mozemo naci suceljavanja najrazlicitijih misljenja, sto je prava mera demokraticnosti.To je prilaz bez predrasuda, u cemu je i tajna uspesnog dugovecnog izlazenja ovog cenjenog dnevnika. U Politikinoj rubrici "Da li znate?" davno sam nasao da je B. So rekao "Najlepsi zalazak Sunca sam doziveo na ostrvu Beska na Skadarskom jezeru!". Pa kad je tako, dobro bi bilo da Beska postane simbol Blagovesnih poruka i pouka za sve hriscane koji podrzavaju ekumenski pokret; pruzi gostoprimstvo i gostima drugih konfesija, sto bi podizalo religijsku svest, doprinosilo unapredjenju medjureligijskih zblizavanja, kao i razvoju verskog turizma. P.S. Rodjen sam u tom kraju (Berislavci-Zeta). Tamo se kaze cun a ne cunj.
iz NY -
Hvala na ovom divnom tekstu Politiko i g. Novice.
Rumija@anonimus Bar
VAN projekta nadleznog zavoda za zastitu spomenika kulture.(projekat D. Radovic) cime je unistena autenticnost crkve Blagovesti i zatrpani znacajni delovi vezani za poreklo i istorijat ovog objekta...СПЦ је ВАН сваког пројекта у Црној Гори!Зато молим Вас не пишите као да сте пали с марса јер лијепо знате колико Дон Мило и његови хајдуци цијене и воле нашу цркву!
anonimus anonimus
Nazalost , tekst izostavlja neke bitne cinjenice o Beskoj. Po recima Mitroplita Amfilohija, recenim Mati Anastasiji, kada je trazio igumaniju za Besku 20022003god ; preko 500 god. ne postoje zapisi da je manastir ziveo i da je bilo monastva.Mati Anastasija je prihvatila da bude prva igumanija Beske , posle pet vekova.Iz Zicke eparhije prelazi u Mirtopoliju Crnogorsko Primorsku 3. 03. 2003. god. I biva licno od Mitropolita dovedena na Besku. Za slavu iste godine u Aprilu Mitropolit je osvestao postojeci konak i dao akt o staresinstvu M.Anastasiji. 2004 godne na Petrovdan M.Anastasija je po naredbi Mitropolita napustila Besku, prethodno predavsi manastir sestri Fotini iz manastira Duga.ZASTO je pisac precutao ovo? Arhitektonski radovi na Beskoj su uradeni BEZ saglasnosti i VAN projekta nadleznog zavoda za zastitu spomenika kulture.(projekat D. Radovic) cime je unistena autenticnost crkve Blagovesti i zatrpani znacajni delovi vezani za poreklo i istorijat ovog objekta.
Игор Ремс
Христос Воскресе, воскресе и наш лепи, прелепи храм заливен молитвом Господу да не дозволи заборав јер народ који нема прошлости као и да није постојао!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља