четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:47

Жан-Мишел Баскијат између мита и стварности

Аутор: Љиљана Ћинкулнедеља, 12.04.2015. у 22:00
Баскијат: Иронија црног полицајца (Фото Паула Гудман)

Специјално за Политику 

Торонто – На новој, великој изложби посвећеној уметности Жан-Мишел Баскијата (1960–1988) лако је наћи одговор на питање шта раздваја уметност од уметника. Наиме, у критичарским референцама је потврђено да је оно што идентификује Баскијата као једног од водећих америчких уметника храброст и снага за личну трансформацију. После његове њујоршке ретроспективне изложбе у Витни музеју 1992, многобројних поставки и студијских текстова, овом канадском ретроспективом је вероватно окончана непријатна сумња да ли легендарни трагични уметник фасцинира због онога што је направио или тиме због чега је престао да ствара. Можда је прихватљивије решење по коме делује да је фасцинација подељена на једнаке делове између његове уметности и живота. Овом реалнијем тону вредновања једног опуса доприносе и филмови посвећени Баскијату: Шнабелов уметнички (1996) и документарнифилм „Дете које зрачи” (Тhe Radiant Child, 2010). Кључне речи у Баскијатовој каријери могу бити – брзо, много и рано. 

Добар почетак велике каријере везује се и за њујоршку сцену и изложбу „New wave” (1981), на којој се Баскијат, до тада цртач графита под псеудонимом Само, издвојио експресијом у којој је специфичност уметности графита улица Менхетна и Бруклина била есенцијална инспирација. Маркантне су чињенице да је за мање од деценије Баскијат остварио завидну продукцију (око 1.000 слика и преко 2.000 цртежа), да је излагао у Америци, Европи, Јапану, да његови радови и даље изазивају велику пажњу, која се може мерити и рекордним ценама на аукцијама.

Концепт изложбе у Торонту и ново читање ове уметности поверен је Дитеру Букхарту, кустосу из Беча. У универзуму могућности, он је код Баскијата препознао интензитет близак Мунковом, који се, по његовом мишљењу, тешко може наћи негде другде. Мада без формалног уметничког образовања, Баскијат је добро познавао уметност и њену историју: од раног детињства био је посетилац њујоршких музеја, имао је и чланску карту музеја у Бруклину од шесте године.

Поставка у Галерији Онтарија – 85 слика и цртежа из музеја и приватних колекција – груписана је у проблемске целине – „Улица”, „Хероји”, „Идентитет”, „Поистовећивање”, „Дуалитети”, „Узимање узорка и шкрабање” – које кроз ремек-дела и мање познате слике и цртеже осветљавају Баскијатову комплексну стваралачку појаву и контроверзе везане за његов живот и порекло, естетику и етику. Овај сликар је био дубоко повезан са социјално-политичком реалношћу Њујорка осамдесетих година и у том пољу се могу тражити његове преокупације, инспирације, утицаји и стваралачки карактер. Његов снажан визуелни језик у мотивима, симболима и речима бескомпромисно се усредсређује на феномене расне дискриминације, класне разлике, социјалну хипокризију, историју Aфроaмериканаца… Стварао је у годинама када је после концептуалне уметности био актуелан неоекспресионизам и ренесанса сликарства,што је било блиско његовој енергији, брзини, сугестивним аутобиографским наративима.

Да би се боље разумела Баскијатова уметност, треба имати увид и у његову љубав према музици, која је давала тон његовом стваралачком амбијенту. Као тинејџер свирао је у свом бенду „Греј”. У сликама и цртежима је током година једноставно и лако користио различите језике (био је мултилингвалан) и експресије, показивао афинитет за џез, блуз и оперу, Равела и Хендрикса. Поред музике, он остварује дијалог и са уличном уметношћу, спортом, стрипом и осталим културним феноменима тематизујући и стилизујући различитепоруке кроз своје поетичке и критичке фразе и записе. Баскијат сарађује са музичарима, филмаџијама, визуелним уметницима, што је овом поставком истакнуто сликом коју је реализовао са Китом Херингом, и сликама са Ворхолом и плакатом за њихову заједничку њујоршку изложбу, коју је критика негативно оценила. Повезујући културне симболе и Баскијатовангажовани став, поред његове слике „Сад је време” из 1985, која је и наслов изложбе позајмљен од истоимене композиције Чарлија Паркера, поставку прати и рефрен„ Сад је време и ја имам сан” из чувеног говора Мартина Лутера Кинга из 1963.године.

У центру Баскијатове уметности је људска фигура, а њено значење може се наћи између знакова, симбола, термина, фраза или речи. Његове слике, цртежи, колажи и објекти реализовани су различитим методама и материјалима, подлоге су врата, прозори, кутије, зидови, платно, папир.

Пантеон његових звезда којима је у својим сликама направио омаж, чувени су афроамерички атлетичари и музичари. „Црнци су протагонисти највећег броја мојих слика. Нисам видео много слика са црним људима на њима”, један је од Баскијатових записа на зиду изложбе који јасно изражава његову преокупацију и сопственим пореклом. У прилогу његових идеја пише: „Ја не мислим о уметности кад радим, ја покушавам да мислим о животу”, „Веровали или не, ја заправо умем да цртам” или „Што више сликам, то више волим све”. Поставка је динамизирана наизменичним платнима великих формата и триптисима са цртежима и колажима, а три аутопортрета илуструју иронично-саркастични тон, брзу и интензивну егзистенцију.

Уметничка и лична легенда и харизма, које и данас прате Баскијата, често су контрапродуктивне, а побуњенички имиџ тинејџерског доба збунио је неке критичаре који питају шта је направило Баскијата тако великим уметником. И организатори изложбе у Торонту питају шта Баскијат нама значи данас и како његов глас звучи у мултикултуралном контексту Канаде. Одговор дају сама дела и поставка: мит његове славе је реалан, а снажне, свеже и парадигматичне визије Жан-Мишела Баскијата покрећу нас и данас. Јер питања која поставља у својим делима и даље су актуелна.


Коментари0
abce8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља