субота, 19.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:20

Народни херој у 101. години добио руску медаљу

Аутор: Н. Белићчетвртак, 16.04.2015. у 22:00
Александар Чепурин и Велимир Радичевић Вицо (Фото З. Анастасијевић)

Најстарији живи народни херој – Велимир Радичевић Вицо – учесник и сведок другог заседања Авноја 29. новембра 1943, у сто првој години на својим прсима јуче је понео још једно одликовање. Амбасадор Русије Александар Чепурин уручио му је јубиларну медаљу „Седамдесет година победе у Великом отаџбинском рату 1941–1945”, у сећање на допринос у борби против фашизма, а нарочито учешће у биткама на Сутјесци, Неретви и операцији ослобађања Книна.

– Овај орден ме подсећа на посету Москви када сам, 1995. на 50-годишњицу наше заједничке победе присуствовао паради на Црвеном тргу, као представник Субнора – присетио се Радичевић којем је признање јуче уручено у његовом дому, на Врачару, где осим Ордена народног хероја чува и Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем и Партизанску споменицу.

Новом одликовању стари борац, рођен у близини Подгорице 14. јуна 1914, тачно две недеље пре Сарајевског атентата, наздравио је чашицом црногорске лозе показујући нам да и данас добро памти најважније догађаје у којима је учествовао, нарочито период од када је 1936. постао члан Комунистичке партије Југославије.

– Већ 1937. покушао сам да одем у Шпанију и супротставим се франкистима у грађанском рату. У томе нас је спречила полиција, пре него што смо успели да испловимо из Црне Горе. Завршио сам на суду, па у логору. То је био прави испит за ратна времена. Распустили су логор 27. марта 1941, али сам тада одбио званичну војну мобилизацију и похитао у шуму. У завичају сам организовао припреме за устанак и најзад се као бомбаш укључио у Пљеваљску битку 1. децембра 1941 – сведочи Радичевић.

У току 1942. и 1943. био је борац Зетског батаљона, а потом и Пете пролетерске бригаде, а у сећање му се посебно урезало војевање са Савом Ковачевићем. Касније је био и заменик политичког комесара Пратећег батаљона Врховног штаба НОВЈ, а од краја 1944. понео је и звање заменика политичког комесара српске дивизије Корпуса народне одбране Југославије.

– После рата су ме распоредили у Озну, али сам одбио тај задатак, иако то баш није било лако. Остао сам одан КНОЈ-у. У томе ми је помогао Александар Ранковић, чијом сам одлуком на крају и задржан у тој служби – сећа се Радичевић.

У послератно доба наставио је и школовање, радио и као инструктор. Пензионисан је пре 44 године у чину генерал-потпуковника ЈНА. Био је и делегат на петом, шестом, седмом, осмом и деветом конгресу Савеза комуниста.

На славне дане данас га подсећа и титула почасног председника Субнора Црне Горе, али и поједини бројеви нашег листа које његови ћерка и син уредно чувају.

– „Политика” се код нас у кући редовно чита, а нарочито смо поносни на прошлогодишње издање од 16. јуна. Тада је поводом татиног стотог рођендан објављен чланак „Херој и у стотој години”, у којем његови пријатељи из црногорског Субнора говоре о њему – закључује Велимиров син Владимир Радичевић.


Коментари16
7270d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
@ Скептик Ако је то тако, улога Стаљина била само негативна; зашто је онда по неким испитивањима јавног мнења у Русији, Стаљин још увек међу најпопуларнијим личностима у историји?
Скептик СКЕПТИК
@.Рђослав. Кажете : "Русе ревизионизам много нервира".Да ли сте сасвим написали истину? Друго су Руси (поготово до Октобарске револуције),а друго Грузијац Стаљин (земљак му Берија,шеф злогласног НКВДа). Руски народ је био највећа жртва стаљинизма,не само у монструозним чисткама. Да су се Руси ослободили стаљинизма (бар у доброј мери) говори убедљиво и чињеница да се ,већ више година, у Русији(широм те превелике и прелепе земље) обележавају Дан сећања на жртве репресија у СССРу,којих је било стравично много. Поводом тог дана тадашњи председник Медведев написао је (3о.октобра 2009.) да је тих жртава (по више облика репресије) било око 5о милиона,од којиох више од 8 милиона погибљених. Политика је о том запису писала сутрадан,31. октобра.
Веселин невесели
Надам се да овом јуначком и поштованој старини наша Црна Гора даје месечни додатак за велико звање народног хероја.
Веселин невесели
Честитам мом храбром земљаку. Црногорски партизани дали су значајан допринос борби против окупатора и ослобођењу Србије,зашто им се она и достојн одужила.
Рђосав .
- признање Правој Страни Историје. Ваљда је било доста ових 25 година прочетничког ревизионизма? Срећом, Русе ревизионизам много нервира. Они "знају знање" - не може их нико "учити" историји Другог светског рата...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља