уторак, 20.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:36

Пубертетски презир према одраслима

Аутор: Зоран Миливојевићпетак, 17.04.2015. у 22:00

У неформалним разговорима са младима често могу да се чују страсно изречене оцене да је код нас све лоше, негативно, бесперспективно. При том се јасно ставља до знања да особа која има такав став и која осуђује стање заједнице има узвишену позицију. То је позиција особе која са висине, са индигнацијом, гледа на сопствену заједницу, поручујући да је много боља од заједнице којој против своје воље припада.

Наравно да многе ствари у заједници нису у реду, да их треба поправити, али предуслов за то је добронамерност, прихватање заједнице. Презрив став управо искључује ту добру намеру. Уобичајено је да људи један део свог идентитета изграђују управо на основу припадности заједници, а у овом случају се идентитет изграђује негацијом припадности. То је позиција детета које се стиди својих укућана, нарочито пред имућним суседима чије би желело да буде. То је погрешна логика онога који верује да тиме што тврди и доказује да су други лоши, у ствари доказује да је он бољи.

Појава презира унутар заједнице уноси непријатељску поделу оних који презиру и оних који су презрени. Не само да то негира идеју људских права, већ дели заједницу на неспојиве делове. Презир дехуманизује јер га људи осећају према онима за које сматрају да нису испунили неки „минимум људскости”. Зато се презир изражава дехуманизујућим етикетирањем којим се тврди да други само личе на људе, да су животиње или предмети.

Неки сматрају да је презир знак аристократске позиције према којој су они који презиру они који вреде и који су „горе”, док су презрени они који су „доле”. У том контексту потребно је презирати да би се било „горе”.

Док људи са изграђеним самопоштовањем ретко презиру друге, то није случај са онима који нису сигурни у своје вредности. Један такав пример је „пубертетски презир”. Особа у пубертету најчешће није сигурна да довољно добро изгледа и понаша се тако да је уплашена да ће је вршњаци негативно оценити и да је неће прихватити. Она се плаши да ће бити објект вршачког презира, што би за њу био доказ да није довољно вредна. Да би спречила такву катастрофу, она може схватити да је најбоље да прва презире, да она прва заузме позицију презира према другима. Када за њу други изгубе вредност, тада није ни важно да ли је ти други прихватају или одбацују.

Неки сматрају да наш менталитет одговара менталном склопу тинејџера који се често инати, који је веома гостопримљив према непознатим људима, нарочито ако су добростојећи, а стиди се осталих укућана. То можемо да приметимо код оног слоја друштва који себе сматра елитом, а који од свега прави материјал за аутошовинистичка друштвена ћаскања типа „Зар није страшно...”.


Коментари7
58050
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Peter Vujin
Pa zashto iz drushtva iskljuchujemo prevaranta? Zato da nas nebi ponovo prevario, zato je vredan ili vredna prezira. Poshto je celo drushtvo bolesno i prevarantsko, kakav chovek mora a da ga ne prezire? Prevarant.
Стана Михајловић
Изванредан текст, који говори о једном свеприсустном друштвеном проблему. Када би ми, родитељи, знали да правилно оценимо себе и своје вредности, ни деца нам не би бежала од куће у бели свет.
Ljiljana BG
Slazem se sa Vesnom. U ovom textu sam vise sebe prepoznala kao neodgovarajucu sa "tinejdzerskim reakcijama" prema ovom drustvu, kao da gresim sto ga kritikujem i sto ne mogu da prihvatim da sam deo ove zabokrecine Srbije, a nemam volju da promenim mesto stanovanja zbog ove vlasti...Ko je ovde lud,nevaspitan,lopov i tinejdzer?
Vesna R
Problem je što " elita" kojoj bi ovaj tekst bio koristan ne čita Politiku vec Kurir i slicne umotvorine( a i to ne dalje od podnaslova). Druga stvar-mislim da je sav "pristojan svet " u Srbiji u pozi pubertetskog prezira prema drustvu u kome zivi ,a to je kako ste gore lepo primetili najveci problem kod nas...Vreme je za buđenje i prelazak u sledeću fazu!
ivan boskovic
Klinci su u pravu. dovoljno je da odu do Budimpešte pa da vide s kim ovde imaju posla. Tamo prođu ceo grad metroom za pet minuta, a ovde se satima guraju sa penzosima u busovima, dok svaka nova gradska vlast već decenijama umesto na metro sve pare troši na šminkanje i glancanje grada. Valjda da je prijatnije pešačiti.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља