уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 18.04.2015. у 09:15 Милан Шкулић

Нова хашка рашомонијада

После скоро 12 година притвора, претресно веће Хашког трибунала пушта др Војислава Шешеља на слободу. Веће није поставило било какве услове оптуженом, нити српским властима. Притвор је укинут када је ефективно суђење завршено, јер је тужилац извео све своје доказе, а оптужени се одрекао права на извођење сопствених доказа. Суду је (пре)остало само да донесе пресуду, док претресно веће одлучује да Шешељ у том „зауставном” времену не буде притворен.

Иако је дужина притвора у овом случају екстремна и веома одудара од праксе чак и најзаосталијих правних система, многе је, попут грома из ведрог неба, изненадило пуштање др Шешеља на слободу. У типичним англосаксонским поступцима, сличним хашком, а који се своде на доказни двобој странака, слобода оптуженог током суђења је правило. Оптужени скоро увек може да уз давање јемства буде на слободи. У Хагу је обрнуто. Притвор је правило, а слобода изузетак. Када би хашки поступци били бржи, то би се још и могло оправдавати, с обзиром на екстериторијалност Трибунала и природу злочина којима се он бави, али кривични поступци тамо веома дуго трају, а када је реч о суђењу Шешељу, маратонско трајање притвора се објективно претворило у кажњавање пре пресуде.

Тужилац се није жалио на одлуку претресног већа, али жале се други. Парламентарна скупштина ЕУ доноси посебну резолуцију, а Шешељев хашки „кам бек ” зајапурено траже и званични представници Хрватске. Када би у било којем националном правном систему, председник владе, парламент или други репрезент власти, захтевао конкретну одлуку суда, то би био нечувен скандал. Да ли тиме подстакнут, или „сам од себе”, активира се и хашки тужилац, те успева да издејствује одлуку жалбеног већа, која је прилично конфузна. Њоме се захтева да претресно веће повуче своју претходну одлуку о пуштању Шешеља на слободу, те у његовом присуству поново одлучи о томе.

У класичном националном правосудном систему, апелациони суд није само „варијанта” истог суда који је одлучивао и у првом степену. Судије жалбеног суда су у „нормалном правосуђу” начелно вишег ранга него првостепене судије и један од услова за њихов избор је да имају више судијског стажа. Жалбени суд се по сили закона сматра „паметнијим”. У Хашком трибуналу су исте судије, од случаја до случаја, било „првостепенци”, било апелационе судије. Жалбено веће стога свакако није „паметније” од првостепеног. Тога је свесно и претресно веће које, очигледно незадовољно одлуком својих „жалбених” колега, покушава да „купи време”, оклева са „реодлучивањем” и захтева да претходно добије информације о здравственом стању Шешеља. То је рационално резоновање, јер је евидентно лоше здравствено стање и било разлог да се оптужени пусти на слободу. Иако сужњи најбоље схватају праву вредност слободе, не звучи вероватно да је неколико месеци боравка оптуженог на слободи, за њега било радикално лековито. Тиме се донекле и Србији олакшава положај, јер се не доводи у веома непријатну ситуацију да њена полиција хапси болесног човека.

Првостепеном већу би било тешко да образложи евентуално поновно притварање Шешеља. Како је доказни поступак већ завршен, није релевантна опасност од утицања на сведоке. Шешељ је у Хаг отишао добровољно, па није реална ни опасност од бекства, а како га Трибунал током боравка на слободи није позивао, ипак немају значаја ни његове изјаве да се својевољно неће вратити. Многима се не допада Шешељев начин бављења политиком и иритира их његова склоност „тешким речима”, али то само по себи, није правно валидан разлог за притвор.

На сцену опет ступа хашки тужилац, који енергично захтева од жалбеног већа да одлучи уместо претресног већа и у року од „одмах”, тј. једног дана, Шешеља поново „утамничи”. Тужилац чак тврди да здравствено стање оптуженог уопште није релевантно, што је изразито нехумана констатација. За било који суд, тужилац је само једна од две странке. Он начелно не сме бити фаворизован у односу на другу странку, а то је оптужени.

Ни у самом Хагу, неке судије нису биле одушевљене тужиоцем. Судија Шомбург је у интервјуу „Шпиглу” рекао да је тужилац сувише посвећен дневној политици, те се намеће утисак да се налог за хапшење издаје чим започне истрага, а не, као што је то уобичајено у Немачкој, тек када постоји основана сумња. Тврдња немачког судије се тиче тадашње „тужиље”, Карле дел Понте, али је она актуелна и данас, јер као да је „нешто труло у тужилаштву хашком”.

Коментари5
72ba0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

janko jankovic
Kako i prilici profesor je skolski objasnio rasomonijadu i usudjujem se reci potpunu apsurdnost haskog suda. Po svemu sudeci stvari je trebalo dovesti do apsurda kako bi se kroz sudjenje Seselju na najogoljeniji nacin razumelo u kojoj je meri haski sud politizovan i koliko zapravo nije sud. Da se razumemo ne branim Seselja vec pravo na fer sudjenje. Profesoru jos jednom sve cestitke za jasan i pravnicki odlican tekst.
Извињавам се на ћирилици
Ко то данас - изузев у Гвантанаму - може држати годинама људе по затворима/логорима а без судске пресуде?
jovan vladanovic
@Владан Јовановић Paljenje zastave nije razlog za 12 godina robije bez presude. Paljenje zastave nije razlog ni za kakvu robiju. ali bombardovanje 78 dana, uranijumske bombe, kasetne bombe jesu razlog za robiju pa niko nije dobio ni dana zatvora.
Владан Јовановић
Паљење застава ЕУ и неких земаља усред Београда нису "тешке речи". То би морао знати и студент прве године, а камоли професор правног факултета.
nikola andric
Da je ''nesto trulo u tuzilastvu haskom'' nije uopste ''relevantno'' . Da upotrebimo Bramercov ''argument'' u odnosu na Seseljevo zdravstveno stanje. Zbog tog ''argumenta'' treba ispitati Bramercovo zdravstveno (umno) stanje. Relevantno je sto SUD odluci mada je ceo haski circus izgubio svaku verodostojnost. 12 godina pritvora je nezapamceno u bilo kojoj pravnoj drzavi. Seselja su morali da puste da se brani iz slobode posle max.2 godine kad je postalo jasno da ce to sudjenje da traje za neodredjeno vreme.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља