уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Ускраћивање информација – важна информација

Аутор: Родољуб Шабићсубота, 18.04.2015. у 09:17

Неретко помислим и кажем, верујем с правом, да су можда најзанимљивије информације које може да обезбеди Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја (ЗСПИЈЗ) оне о одсуству или ускраћивању информација, оне које говоре о неспремности, односно, отпору да се тражене информације пруже на увид јавности.

То је и био разлог због кога сам пре више од годину и по дана, као повереник за информације, упутио Народној скупштини Посебан извештај о примени ЗСПИЈЗ у државним предузећима.

У уводном делу тог извештаја пише: „Повереник сматра да је потребно да скрене пажњу Народне скупштине на забрињавајуће лош однос значајног дела државних предузећа према обавезама које она имају по закону, као и на штетне последице таквог њиховог односа по људска права, али и ауторитет закона, Народне скупштине која га је донела и, у крајњој линији, државе. Уз то, овакав однос државних предузећа је и веома индикативан са становишта захтева борбе против корупције. Иако то не мора бити тако у сваком конкретном случају, ипак је досадашња пракса поводом жалби поверенику и генерално и посебно поводом оних жалби које је изјављивао Савет за борбу против корупције Владе Србије, показала да се иза проблема у вези са транспарентношћу у великом броју случајева крију проблеми везани за нерационалност, незаконитост у раду и корупцију.”

Овај извештај повереника Народна скупштина није разматрала. То ме, нажалост, није изненадило па ме, утолико пре, није изненадио ни извештај Савета за борбу против корупције који се ових дана појавио.

С тим у вези неће бити сувишно да подсетим да су у поменутом извештају повереника за информације Народној скупштини, међу државним предузећима која „имају проблеме” у извршавању својих обавеза према јавности, „високо” друго место заузимале „Железнице Србије”. Јер Савет за борбу против корупције доставио је влади извештај о трошењу јавног новца по програму ремонта шинских возила, разуме се, баш за потребе „Железница”.

У извештају Савета подсећа се на то да су „Железнице” још током 2009. објавиле да више од 4.000 теретних и 200 путничких вагона нису у возном стању и да им је неопходна помоћ владе да би их ремонтовали. Тадашњи министри, економије М. Динкић и инфраструктуре М. Мркоњић, прихватили су ту иницијативу и сачињен је програм на основу кога је и влада преко Фонда за развој давала новац за ремонт вагона. Влада је, преко радне групе коју је формирала, тај новац издвајала и распоређивала од средине 2009. до априла прошле године. Савет за борбу против корупције указује на то да није познато по ком „кључу” су средства распоређивана, али и на то да је већина од девет фирми, које су тај посао добијале без тендера, истовремено и на листи највећих пореских дужника, да многи од њих дугују чак и плате запосленима, да су неке у стечају, да је изостала било каква озбиљна контрола „ефеката”.

С тим у вези, „занимљиво је” да подаци који се наводе не показују било какав, поготово не велики раст броја исправних вагона. Штавише, исправних вагона је на крају прошле године било и нешто мало мање, него пре „реализације” програма ремонта.

Према подацима добијеним од „Железнице” ремонтовано је 3.496 вагона, што је коштало 6,74 милијарде динара. Према подацима Фонда за развој, ремонтовано их је 4.069, за шта је плаћено 8,05 милијарди. У извештају Савета изражава се сумња чак и у односу на мањи број вагона, али се, под претпоставком да је тачан, поставља питање – где је разлика од 1,3 милијарде динара, и хоће ли то неко истражити?

Морамо се надати да хоће, видећемо. А у сваком случају добили смо још једну, ко зна коју по реду, потврду чињенице да је одсуство, односно, ускраћивање информација о раду оних који врше власт и поготово троше јавни новац само по себи веома битна информација. Наравно, под условом да се на њу реагује на прави начин.


Коментари11
7c90a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miki riki
@kole: verovatno postoje, kako kazete, drugi modeli zakonskih resenja razvijenih i mocnih zemalja koje bismo mogli da preuzmemo, u vezi vakcinacije, ali Srbija nije razvijena i mocna zemlja, kao sto takvi nisu ni njeni stanovnici. Znaci, logika vam je odmah pala. Da bi covek svesno i odgovorno odlucivao mora biti informisan i prosvecen, a taj prosek je u Srbiji jadan.
kole ...
Izvinjavam se, molim Vas da reagujete u vezi zakonitosti prisiljavanja na vakcinaciju dece. Postoje li neki drugi modeli zakonskih resenja razvijenih i mocnih zemalja koje bismo mogli da preuzmemo.
anti lex spec.
Jasna i jednostavna istina je sve što g-din Šabić ovde govori. Narod lepo kaže "gde ima dima ima i vatre. Isto je i sa sakrivanjem informacija na koje javnost ima pravo, gde god se to dešava nije bez razloga.
N. M.
Apsolutno je tačno da javnost mora da dobija sve nformacije o trošenju javnog novca i da je uskraćivanje tih informacija uvek trebalo da izazove i sumnju i reakciju kod nadležnih. Ali to se skoro nikad ne ne dešava, pa nam zato ni sto ljudi kao Šabić ili kao što je bila Verica Barać ne može pomoći.
Kovač A.
Bravo za kolumnu koja verno ukazuje na ono što je naš glavni problem. Politička "elita" kao brine za državna preduzeća i ko bajagi im pomaže državnim parama. Sve to naravno pokušavaju da sakrije od javnosti jer pare završavaju, zna se gde.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља