среда, 27.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 21.04.2015. у 08:15 Александар Микавица

И штедња на платама има границу

У споразуму са Међународним монетарним фондом Србија се обавезала да ће, зарад избегавања банкрота и неопходног привредног раста, спровести и „болне мере штедње”. Поред осталог, договорено је и смањење расхода за запослене у јавном сектору са 11,8 одсто бруто домаћег производа у 2014, на 8,3у 2017. Почело је смањењем плата већих од 25.000 динара за 10 одсто и њиховим замрзавањем у наредне три године, уз просечну годишњу инфлацију од четири одсто. Поред тога, број запослених у јавном сектору у наредне три године требало би да се смањи за 15 одсто, што је око 75.000 људи.

Економиста Милојко Арсић, уредник ,,Кварталног монитора”, указује да је оваква штедња на платама запослених у државним службама и смањивању броја запослених тешко подношљива, па и друштвено штетна. Плате не могу да се повећавају пре 2017, а број запослених би могао да буде смањен за 10, а не за 15 одсто, као што је договорено са ММФ.

– Планирано смањење учешће трошкове рада у БДПтешко јеизводљиво, јер то није успела ниједна друга земље из окружења – тврди Арсић.

Ако се прихваћена политика плата спроведе, сматра он, наставници и професори у основним и средњим школама, медицинске сестре, лекари и полицајци, били би сведени на егзистенцијални минимум, па чак и испод те границе.

– Такво смањивање плата запослених у овим јавним службама, смањило би њихову мотивацију за рад, подстакло разне облике ,,сналажења”, док би најспособнији напустили јавни сектор, а најбољи би отишли из земље – каже овај добар познавалац наших јавних финансија.

– Издаци за запослене у такозваном сектору опште државе, односно здравству, образовању, администрацији, правосуђу, војсци и полицији у односу на БДП у Србији су до сада били међу највишим у поређењу са сличним земљама – објашњава Арсић. – Ако би се спровела договорена политика у овој области, прешло би се у другу крајност, па би ови издаци били међу најнижим. Смањење расхода на запослене у овим државним службама за више од 2,5 процентних поена БДП, што је два процента поена према методологији МФМ, погоршало би рад државних институција.

Високо смањење реалних зарада додатно би подстакло одлив способних лекара и наставника и других стручњака, каже наш саговорник. Смањило би посвећеност послу, подстакла би се корупција. У таквим околностима није реално очекивати да би било какве реформе довеле до унапређења образовних, здравствених, правосудних, безбедносних, административних и других услуга које пружају запослени у јавном сектору, које су важне за економски и друштвени развој.

– Погоршала би се доступност и квалитет јавних услуга, што би негативно утицало на економску једнакост – упозорава Арсић. – Богати грађани би се окренули приватном образовању и лечењу, док би сиромашни били упућени на мање квалитетне и слабије доступне јавне услуге.

Зато Арсић сматра да би у аранжману са ММФ било пожељно да се промене постављени циљеви који се односе на трошкове рада, смањење броја запослених и кретању плата у јавном сектору.

– Боље би било да се учешће плата у јавном сектору у БДП смање са 11,8 одсто БДП у 2014, на око девет одсто у 2017, уместо на 8,3 процента, што је око осам одсто по методологији ММФ – предлаже Арсић.

– То би се постигло смањењем броја запослених у јавном сектору за 10 одсто у трогодишњем периоду, као и замрзавањем плата током 2015-2016, а не и 2017. Трошкови рада и број запослених у јавном сектору били би нешто испод просека, док би број запослених био знатно испод просека међи земљама централне и источне Европе.

Смањена уштеда на трошковима запослених у јавном сектору надокнадила би се већим смањењем разних државних субвенција или побољшаном наплатом пореза. Уколико ове мере не би донеле неопходан учинак, можда зато што субвенције не могу да се смање због раније преузетих обавеза, Арсић сматра да би у том случају било оправдано ,,да се размотри активирање неке од резервних мера као што је повећање ПДВ”.

– За грађане је боље да се кроз годину-две повећа ПДВ, него да се погоршају јавне услуге због непосвећености наставника и професора, полицајаца, или да се смањи доступност и квалитет здравствених услуга због одласка најбољих лекара у приватни сектор или у иностранство.

Ујавном сектору у Србији је запослено око 530.000 људи, односно 7,3 запослена на 100 становника, што је испод просека земаља централне и источне Европе, где је на 100 становника запослено је 7,5–осам радника у јавном сектору, без запослених у јавним предузећима. Тај број се креће од 6,2 у Чешкој до 10,3 у Литванији.

Уколико би се број запослених у јавном сектору смањио за 15 одсто, тада биброј запослених на 100 становника у Србији био сведен на 6,2 процента. Као у Чешкој.

Поред тога што су уштеде на трошковима плата запослених у јавном сектору претеране и вероватно неоствариве, аутори „Кварталног монитора” процењују да су планиране уштеде на субвенцијама недовољне, док је раст јавних инвестиција скроман због чега оне у целом периоду остају на ниском нивоу. Зато би било оправдано да се, уз задржавање приближно истих циљева у погледу смањења фискалног дефицита, током спровођење аранжмана измени структура фискалне консолидације. Субвенције би требало смањити, док би се расходи за запослене и јавне инвестиције повећале.

Коментари8
066dd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Земун
Радим у приватној фирми- 9 сати сваки дан и свака субота радна, што се наравно нигде не евидентира и наравно не плаћа. За кашњење од 1 (један ) минут се одбија 5000 дин. Прве године нема ни дан годишњег одмора, а сваке следеће добијете 10 дана (и то укупно не радних ) одмора. Богу хвала па се бавим ИТ- ом, имам добре референце, па се на плату не жалим. Иначе колега правник је код нас са правним БГ факултетом имао 22000 плату. Ако се господи државним службеницима не ради за ту плату нек изволе мало код нас у приватни сектор да виде и то је за људе. Иначе сам до 2010 године радио као државни службеник у једној агенцији, за доообру плату, и видео сам и одговорне професионалце који ће све да Вам заврше и политичку багру које су све странке убацивале и који не знају ни шта им је посао, а камоли да раде нешто. У целом свету у државној управи се ради за БЕДНЕ плате - погледајте Канаду, Немачку... Лекаре треба да платимо, па и профане, али не и политицки ухлебљене државне службенике. Поззз
banjo banjic
svi uporedne analize pokazuju da je produktivnost u privatnom sektoru najmanje 2 puta veca od javnog sektora, znaci samo da bismo izjednacili produktivnost, mozemo smanjiti broj zaposlenih na pola, i ta preostala polovina bi imala duplo vece plate - citaj vecu motivaciju, a preostali novac od usteda na fiksnim troskovima osim plata - radni prostor, radna sredstva, odrzavanje istih, se moze iskoristiti za nadoknadu za teholoski visak otpustenima
Aleksandar Mihailovic
Kao prvo, "štednja na platama" je pogrešan termin, pravilan je reketiranje. Zamislite rampu na ulazu u pekaru gde državni službenik kaže, "u cilju štednje morate platiti ulaz 10 a izlaz 5 dinara", a zamislite da su te rampe svuda gde moramo da udjemo. Jedino gde se ne naplaćuje izlaz je kada zaronimo, po našoj želji. Država glumi znanje i stručnost, oslobađa USA kupca 450 miliona $ duga u železari, tek da im se nadje za neke nove "Milosrdne Andjele", a sada planira i da oprosti milione duga dosadašnjem vlasniku PKB-a. Koga će sada država da reketira, možda armiju nezaposlenih? Postavlja se pitanje, ko je i na koji način napravio dugove svih velikih gubitaša, pre svega onih u vlasništvu države, a i drugih koji nisu plaćali poreze i doprinose radnicima? Kako se te milijarde EUR nadoknadjuju i gde su pare? Ko stvarno stoji iza svih tih koji duguju na bilo koji način i da li su ti dugovi stvarno dugovi ili su otišli u rekete stranaka na vlasti i onih koji ih poslušnički i podanički prate?
Ferdinand Bardami
Svi u državnom sektoru imaju plate dovoljne za život i pored ovog smanjenja. Jedino se teško preživljava u privatnom sektoru, gde plate često idu i ispod 20 000 dinara. Zato te priče o teškoj egzistenciji prosvetnih radnika, na primer, ne piju vodu. Ako oni ne mogu da prežive sa 40 000 dinara, kako može penzioner sa 15 000?! Ako smatraju da ne mogu, neka se dodatno snalaze - neka se dovijaju, kao i svi u ovoj propaloj Srbiji i nadaju boljim vremenima. Pa ako si završio fakultet nisi samo ti bogomdan, i drugi imaju pravo da žive na dostojanstven način. I onaj magistar, kao i onaj đubretar. Na kraju krajeva, niko iz državnog sektora nije istinski osetio katastrofu devedesetih, već oni koji su šibicarili po ulicama i preživljavali.
elektricar el.
Sve je jasno, ali nasi vlastodrsci pokusavaju da odrade nemoguce. Naime, jasno je da "rashodi" ne mogu vise da se smanjuju. I u rashodima postoje limiti minimuma, fiksni rashodi, a mi smo se spustili na njih. Znaci, moraju da se prihodi povecaju, a odmah zatim i da se "popuste kajasi" tj. da se povecaju plate i penzije. Stvarni prihodi, nazalost, mogu da se povecaju samo reindustrijalizacijom, jer "strani investitori" su slab izlaz. Oni radnike placaju minimalcima, a sav ostali novac iznose napolje. Placanje minimalcima je ubijanje naroda, a to je i novi zakon o radu. Od njih su za budzet nikakvi prihodi, nece oni da nas "izvade" !!! Oni su tu samo da nas oderu !!! Bojim se da vlada ne ume ovaj problem da resi, na pravu reindustrijalizaciju izgleda nemamo pravo, jer je na to rampu stavila tkzv. medjunarodna zajednica. Za nas "nije predvidjen" rast, vec je programiran obavezan pad, uz paralelno zamajavanje naroda, a mozda nakon propasti dobijemo i izvinjenje "zbog greske" ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља